Od kriznog performansa do svetskih festivala
Grčki umetnik Euripid Laskaridis učestvuje na 19. Beogradskom festivalu igre (BFI) solo komadom “Relikvija” (Relic), koji je nastao kao niskobudžetni poduhvat u vreme krize u Grčkoj, a postao je najdugovečnije ostvarenje njegove trupe Osmozis.
Komad “Relikvija”, koji Laskaridis izvodi i potpisuje režiju, koreografiju i dizajn scene, publika 19. BFI videće 22. i 23. marta na sceni Bitef teatra.
“Počeo sam od ideje i želje da predstavim jedno biće, kreaturu koja ima dušu goluba. Naslov je, kao i inače u mojim komadima, višeznačan, jer ‘relic’ na engleskom jeziku upućuje i na ostatak prošlosti, kao što je to fosil u steni i na nešto što je sakralno, a mrtvo”, izjavio je Laskaridis 21. marta na konferenciji za novinare.
Prema njegovim rečima, ova predstava, čija je premijera bila na Festivalu Aerowaves u Barseloni 2015. godine, ima vrlo specifičan scenski jezik, ne koristi reči i zahvaljujući tome je svrstana u oblast umetničke igre, što je srećna okolnost za njegovu trupu Osmozis, koju je osnovao u Atini 2009. godine.
“Srećni smo što je moj rad ‘pogrešno shvaćen’ kao savremena igra, jer je svet igre vrlo otvoren, nema granice, otvoren je i za čudne umetnike. Ja se ne bavim savremenom igrom u uobičajenom smislu te reči. Ipak, moje predstave zasnivaju se na pokretu, ali ne samo pokretu tela nego takođe na kretanju glasa, kretanju svetla i scenografije uopšte. U tom smislu osećam se i kao koreograf”, rekao je Laskaridis.
Laskaridisov bekgraund je pozorišni - studirao je na vodećoj dramskoj školi u Grčkoj, a zatim otišao u Njujork na master iz pozorišne režije.
“U Njujorku sam počeo da se upoznajem sa univerzumom koji predstavlja svet igre. Video sam predstave Vilijema Forsajta, Pine Bauš i drugih velikih koreografa. Upoznao sam i svet koji je na granici između teatra i igre, kao što su radovi Robera Lapaža, Boba Vilsona, Lori Anderson. Tako sam shvatio da postoji i drugačija vrsta performansa, te počeo i sam da radim predstave koji nisu čisto pozorišne ili čisto plesne. Kada sam se vratio u Grčku 2003. godine upoznao sam velikog umetnika Dimitrisa Papajoanua, igrao u njegovim predstavama i uz njegov veličanstveni univerzum počeo da razumem tu veštinu kojom neko kreira poseban svet na sceni, bez klasičnih dramskih likova i radnje”, rekao je Laskaridis.
Predstavu “Relic” opisao je kao hendmejd performans, dodajući da je posebno važan za njegovu trupu jer je označio model po kojem rade, a koji uključuje pokret, vizuelnu prezentaciju i transformaciju.
“Ovaj solo komad je naša najdugovečnija predstava. Kreirali smo je 2014. godine, u vreme takozvane grčke krize. Nismo imali gotovo nikakva materijalna sredstva. Iskoristio sam razne predmete koje sam našao u podrumu, karnevalske maske mojih roditelja, neke stare perike. Svetlo je kupljeno u obližnjoj prodavnici kuhinjske rasvete”, rekao je Laskardis, ističući poseban značaj kostima.
“Autor je veoma talentovani umetnik i dragi prijatelj Angelos Mentis, jedan od najboljih kostimografa u Grčkoj, čest saradnik Papajoanua. Bio je anažovan i za spektakl otvaranja Olimpijskih igara u Atini. Njegov kostim je odredio ovu predstavu, dao joj je ton kroz formu i teksturu tela tog bića koje sam želeo da opišem”, izjavio je Laskaridis.
Što se tiče teme, objasnio je da je želeo da istraži šta je ostalo iz prošlosti za danas i da zato ima i malo antičke Grčke u njegovom radu, a ima i traganja za rečima koje će biti jezik koji ne postoji, nešto što povezuje prošlost i sadašnjost.
“Kada je predstava počela da putuje, došle su razne ocene da je to komad o transformaciji, o pitanju roda, o grčkoj politici u vreme krize. Dok sam kreirao nisam razmišljao o politici, ne nalazim da je to inspirativno. Ali na kraju dana ipak osećam da moj rad ima i politički glas, skriven ispod slojeva interesovanja za umetnost, za to kako rade predmeti na sceni, kako deluju svetlo ili zvuk”, naveo je Laskaridis.
Od premijere u Barseloni, predstava je učestvovala na više od 30 festivala, na značajnim scenama u Parizu, Londonu, Izraelu, kao i u Atini, Solunu...
“Veoma smo srećni i ponosni što ćemo je predstaviti i na Beogradskom festivalu igre”, naglasio je Laskaridis.
BFI u 19. izdanju, pod sloganom “Verujem u jednu igru”, predstavlja od 16. marta do 12. aprila ukupno 14 trupa iz 12 zemalja, odnosno 22 celovečernje predstave.
Festivalski sajt je belgradedancefestival.com, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org.
Foto: Miltos Athanasiou
(SEEcult.org)
