54-55. Bitef o gorućim problemima današnjice i budućnosti

Beogradski internacionalni teatarski festival (Bitef) ponudiće 14 predstava u glavnom programu 54/55. izdanja, koje će biti održano u tradicionalnom terminu - od 13. do 25. septembra, nakon što je prošle jeseni zbog pandemije korona virusa održan samo Bitef prolog, pod sloganom “Na ivici budućnosti”. Dvostruki Bitef, pod istim sloganom, prikazaće predstave u tematskom rasponu od najurgentnijih ekoloških problema današnjice - klimatskih promena, uništenja ekosistema i rizika od kataklizme svetskih razmera, do projekcije “sveta posle”, koji neki savremeni mislioci nazivaju posthumanizmom i transhumanizmom, odnosno svetom u kojem čovek više neće biti u centru svega.

Iz tematske linije posthumanizma proistekla je i umetnička, koja se bavi preispitivanjem živog prisustva izvođača na sceni. To podrazumeva različite vidove digitalizovanja izvođačkog tela koje se dopunjuje ili čak zamenjuje dronom i robotom, rekao je 29. juna umetnički direktor Bitefa Ivan Medenica na konferenciji za novinare u Skupštini Beograda, koja je osnivač Bitefa.

Ivan Medenica, foto: Jakov Simović

Za ovogodišnji prolog odabrane su dve predstave – premijera festivalske produkcije “Living room” Ersana Montaga, koprodukcija Beogradskog dramskog pozorišta i Bitef teatra, koja će biti izvedena 13. septembra u BDP-u, te “Cement Beograd”, u režiji trostrukog laureata Bitefa Sebastijana Horvata, najavljena za 14. jun u BDP-u, u kojem je i na stalnom repertoaru.

Dvostruki Butef biće svečano otvoren 15. septembra u Jugoslovenskom dramskom pozorištu gostovanjem predstave “Tragovi” u koreografiji Vima Vandekejbusa i izvođenju trupe Ultima vez iz Belgije.

Slede predstave iz Nemačke, Francuske, Slovenije, Hrvatske, Srbije, ali i iz Irana, kao i koprodukcija Meksika, Čilea i Austrije. U selekciji je pet predstava planiranih za 2020. godinu, koje su mogle da se produkciono realizuju i ove (među njima su dela poznatih autora evropskog pozorišta Vima Vandekejbusa i Ersana Montaga i mlade zvezde slovenačkog teatra Žige Divjaka), kao i devet novoizabranih produkcija.

Obrazlažući selekciju, Medenica je rekao da je odluka o dva dana prologa sa dve predstave u produkciji ili koprodukciji BDP-a plod želje da se skrene pažnja i izrazi podrška programskom uzletu koji je, u poslednjih godinu dana, doživelo to pozorište, uzletu “upravo u pravcu onoga što kolokvijalno nazivamo ’bitefovskim tendencijama’”. Reč je o predstavama koje su i ostvarili reditelji koji su međunarodnu afirmaciju doživeli na Bitefu: Sebastijan Horvat, Ersan Montag, Tomi Janežič i Boris Liješević.

Montagov projekat Living room se koncepcijski zasniva na vizuelno raskošnoj i znakovno izoštrenoj scenografskoj slici jednog specifičnog, zatvorenog sveta, koji nastanjuju do apsurdnih granica usamljene, otuđene egzistencije. Montagova lirska meditacija o vremenu, prolaznosti i otuđenosti je doprinos jednoj od problemskih linija 54/55. Bitefa, viziji “posthumanog sveta”, rekao je Medenica, dodajući da je Horvatova predstava Cement Beograd upozorenje – scenski iskazano metaforičnom smenom savremenog plesnog izraza tradicionalnom realističkom poetikom, u kakvoj se fizičkoj i duhovnoj dezintegraciji završava onda kada se iznevere ideali mladalačke pobune.

Tematska celina posvećena ekološkim izazovima počinje predstavom Tragovi kompanije Ultima vez, čiji je autor slavni flamanski i svetski koreograf Vim Vandekejbus. U energičnoj, duhovitoj i uzbudljivoj koreografiji, sa elementima i govornog pozorišta, predstava gradi dramaturški luk – nimalo ilustrativan – od probijanja autoputa kroz šumu, te uništavanja prirode, do ironičnog i pretećeg finala u vidu “osvete prirode”.

Tragovi / Traces, foto: Danny Willems

Predstava Pluća mladog slovenačkog reditelja Žige Divjaka, u produkciji Drame SNG iz Ljubljane, zasnovana je na komadu savremenog engleskog dramatičara Dankana Makmilana o izazovima sa kojim se suočavaju današnji ljubavni parovi. Među njima je i jedno, na prvi pogled apsurdno, ali legitimno ekološko i etičko pitanje: treba li rađati decu u prenaseljenom svetu, u kojem svako novo biće troši dragocene zalihe kiseonika, ali i svetu u kojem taj novi život očekuju egzistencijalne muke s mogućim tragičnim ishodom – ekološka kriza, pandemije, potpuna socijalna neizvesnost.

Minimalistička predstava Pluća, zasnovana na igri dvoje mladih glumaca, predstavlja i novo ime slovenačke, a na osnovu njegovih stvaralačkih potencijala može se reći i regionalne i evropske režije - Žige Divjaka, što je jedna od važnih koncepcijskih misija Bitefa, istakao je Medenica, koji je tu predstavu najavio bio u junu 2020. godine u Ljubljani, dok se još očekivalo da će 54. Bitef biti moguć u tradicionalnom septembarskom terminu.

Ekološka problematika je u središtu još tri predstave.

Plesna predstava Klimatski plesovi koreografkinje čileansko-meksičkog porekla Amande Pinje posveta je planinskom kraju iz kojeg je njena majka, a čiji su ekosistemi ugroženi projektima multinacionalnih kompanija. U scenskom pogledu, reč je o vizuelno-atmosferskoj instalaciji koja simbolički asocira na planinski krajolik, ali koji ima svoju dušu, živ je, diše, kreće se… To se sve dočarava postepenim, veoma sporim pomaljanjem koreografisanih tela iz dotičnog vizuelnog okruženja.

Medenica je izrazio posebno zadovoljstvo učešćem jednog od vodećih francuskih i svetskih reditelja srednje generacije Filipa Kena, čije se predstave izvode na prestižnim svetskim festivalima, a dosad nije bio na Bitefu. Predstaviće se projektom Farm Fatale, koprodukcijom njegove trupe iz Pariza i čuvenog Kameršpilea iz Minhena, zasnovanoj na ironičnoj viziji ekološke revolucije koju podižu strašila, koja iz različitih razloga, uključujući i udare korporacija na samostalne poljoprivrednike, ostaju bez posla.

Celinu posvećenu problemu ugrožavanja životne sredine zaokružuje čuveno delo svetske dramske klasike na tu temu - Neprijatelj naroda Henrika Ibzena, koja govori o borbi jednog naučnika za odbranu izvorišta vode ugroženih projektom korumpiranih “stubova društva” (političara, privrednika, medija). Taj klasičan komad dolazi u postavci miljenika publike Bitefa i jednog od vodećih nemačkih i svetskih reditelja Tomasa Ostermajera (Šaubine, Berlin), u kojoj se momenat aktuelizacije ostvaruje, pre svega, jednom provokativnom scenom u kojoj publika, u fikcionalnom kontekstu političkog mitinga, može da pokrene i lokalna, savremena pitanja na ekološke i srodne društvene teme.

Prelaz ka drugoj celini festivala, koja će biti u znaku posthumanizma – ne toliko tematski koliko estetski, ostvaruje predstava Kaspar Jugoslovenskog dramskog pozorišta, u režiji Miloša Lolića, za koga taj projekat označava povratak u domaće pozorište. Čuveni komad Petera Handkea adaptiran je i aktuelizovan tako što, umesto jezika i drugih kulturnih praksi koje istovremeno i oblikuju čovekovu individualnost i sputavaju je, ističe u prvi plan aktuelne, direktne, autoritarne, distopijske mehanizme gušenja sloboda.

U belgijskoj predstavi Opčinio sam te mladog, ali već internacionalno afirmisanog iranskog koreografa Eshana Hemata, robotizovana koreografija troje izvođača iz Irana, Belgije i Japana, u sadejstvu s nadzorom koji nad njima sprovodi dron, artikuliše jedan od problema savremenog sveta, onog u kojem se razgrađuju humanistički ideali: sveopštu medijsku, tehnološku kontrolu i manipulaciju. Kao i predstavom Amande Pinje, i ovom se markira još jedna bitna koncepcijska linija Bitefa: prikazivanje i afirmacija rada stvaralaca iz vanevropskih i nezapadnih kultura.

Projekat Future Fortune koreografkinje Dragane Bulut, realizovan na sceni HAU-a u Berlinu, uklapa se u koncepcijske linije 54/55. Bitefa, kao i nastojanje organizatora da upoznaju publiku sa radom domaćih umetnika u svetskom pozorištu.

Future Fortune, foto: Dorothea Tuch

Pojavom humanoidnog robota na sceni, predstava koja je počela kao rekreacija istorijske avangarde (komada R.U.R Karela Čapeka u kojem se prvi put u istoriji pominje pojam robot), konceptualno se razgrađuje, te postaje debata o (ne)mogućnosti projektovanja i kontrolisanja naše budućnosti.

Dve (nove) forme koje su se razvile u toku pandemije, a kao reakcija na nužnost telesnog distanciranja – predstave na internet platformama i “predstave-franšize”, biće predstavljene projektima čiji su autori takođe miljenici Bitefove publike - hrvatski reditelj Bobo Jelčić i nemački rediteljski kolektiv Rimini protokol.

Jelčićev projekat Višnjik u višnjiku vrlo je inteligentna, duhovita i uzbudljiva adaptacija komada Antona Pavloviča Čehova, u kojoj je dramaturško zgušnjavanje na sam čin aukcije višnjika “naturalističko” opravdanje za to što se glumci sreću samo u virtuelnom prostoru Zoom-konferencije. Publika prati njihove poslednje, onlajn konsultacije pred odlučujući događaj, rekao je Medenica.

Najnoviji projekat proslavljenog Rimini protokola pripada konceptu sve popularnijih “predstava-franšiza”: detaljno razrađen umetničko-tehnički koncept predstave realizuju, u drugoj sredini, lokalni izvođači, a sve zbog toga da se ne bi putovalo, jer se avionski saobraćaj doživljava kao jedan od najvećih zagađivača životne sredine. U predstavi Konferencija odsutnih ta se forma (ironično) ispituje: sami gledaoci se pozivaju da učestvuju i izvedu tu fikcionalnu situaciju (naučnu konferenciju), jer naučnici, navodno zbog pandemije, nisu mogli da doputuju.

Konferencija odsutnih, foto: Sebastian Hoppe

Svojevrsni vrhunac i umetničke i tematske linije 54/55. Bitefa, sublimacija obe njegove koncepcijske ravni, te tako i projekti primereni završnici festivala, jesu produkcija Bitef teatra, instalacija Kao da kraj nije ni sasvim blizu spisateljice Maje Pelević i reditelja Nikole Zavišića, te francuska predstava Fleš reditelja Franka Vigrua. Prvi projekat je prostorno-vizuelno-auditivna instalacija koja omogućava publici, uz korišćenje i veštačke inteligencije, intimnu meditaciju (samo pet gledalaca može da uđe na izvođenje) na teme koje pokreće savremeno apokaliptično vreme. I Fleš je prostorno-vizuelno-auditivna instalacija, jer nema fabulu, u potpunosti je apstraktna i krajnje futuristička, a izvode je dvoje plesača čija su tela, njihov ljudski identitet, dekonstruisani kostimom, svetlom, dimnim efektima i drugim scenskim sredstvima.   
 
Kao i do sada, Bitef će biti realizovan u saradnji sa brojnim partnerima, među kojima su tradicionalno Gete institut i Francuski institut.

Direktor Gete instituta Frank Bauman izrazio je zadovoljstvo zbog ponovne saradnje sa Bitefom i velikog broja predstava sa nemačkog govornog područja na festivalu. “Peti put u nizu Gete institut pomaže dovođenje neke od tih predstava. Srećan sam što uvek podržavamo neki sjajan komad iz Nemačke, a posebno sada kada dolazi ‘Neprijatelj naroda’ Tomasa Ostermajera. Gledao sam tu predstavu tri puta. U njoj ima svega – lajv muzike, životinja, puši se na sceni, jako je glasno, puno boja, glumci ualze u publiku, diskutuju sa njom. Radujem se što ćete i vi to videti”, istakao je Bauman.

Ataše za kulturu Francuskog instituta u Srbiji Katrin Fodri izjavila je da je francuske predstave Farm fatal i Fleš veoma teško žanrovski klasifikovati, te zahvalila Medenici što je odabrao dva tako originalna spektakla. Iako te predstave još nije gledala, poznaje druga dela njihovih autora – Filipa Kena i Franka Vigrua, koja smatra impresivnim i zato jedva čeka jesen da na Bitefu vidi njihova nova ostvarenja.

Direktor Bitef teatra Miloš Latinović izrazio je uverenje da će duplo izdanje festivala doneti zanimljiv, intrigantan i u umetničkom smislu značajan program, kako glavni, tako i prateći, koji će biti kasnije najavljen.

“Septembar će biti prepun kulturnih manifestacija u Beogradu, zbog pomeranja termina izazvanih pandemijom, ali verujem da će Bitef biti najznačajniji program koji će naša prestonica u tom periodu ponuditi Srbiji, Evropi, pa i svetu”, rekao je Latinović.

Gradski sekretar za kulturu Ivan Karl podsetio je na dobru saradnju i dogovor Sekretarijata za kulturu i Bitefa o prošlogodišnjem Bitef prologu i ovogodišnjem duplom izdanju. “To je bilo praktično rešenje u doba korone, kojoj se sada, nadam se, bliži kraj. Isti princip primenili smo i na neke druge festivale, na primer filmski Martovski festival, a cilj je bio da se održi kontinuitet”, izjavio je Karl, ističući da je Grad Beograd tokom pandemije uspeo da sačuva sve svoje kulturne manifestacije.

“Ovogodišnji Bitef je specifičan, a možda i najatraktivniji u dužem periodu. Zato smo opredelili i veći budžet. Grad Beograd je izdvojio 45 miliona dinara”, istakao je Karl. Kako je dodao, uz sredstva Ministarstva kulture, kao i sponzora koje nalazi agilni tim Bitef teatra, Bitef festival ima najveći budžet, ali se to i vidi u onome što Bitef nudi i pokazuje i domaćoj i inostranoj publici i kuturnoj javnosti uopšte.

Karl je apelovao na posetioce Bitefa i drugih festivala da se vakcinišu kako bi se svi što pre vratili normalnom funkcionisanju.

Medenica mu se pridružio u apelu, dodajući da je tim Bitefa uveo i svoju “eko-politiku”, što obuhvata korišćenje recikliranog papira za pres materijale i katalog, izbegavanje plastične ambalaže, favorizovanje hodanja, bicikla i javnog prevoza umesto automobila... kao lični doprinos u suočavanju sa ekološkom krizom.

U pratećem programu 54/55. Bitefa od 17. do 19. septembra biće održana međunarodna konferencija “Sedimo na grani: solidarnost ili sunovrat”, na teme ekološki osvešćenog planiranja gradova i modela ekološki održivog pozorišta, najavio je Medenica.

*Fotografije sa kzn: Jakov Simović - Bitef 

(SEEcult.org)