Zoe Gudović na KHBi5 u Minhenu
Rad U krevetu sa Zedom beogradske umetnice Zoe Gudović, nastao u okviru njene martovske izložbe u Kulturnom centru Grad, koja je prekinuta zbog pandemije virusa korona, predstavljen je ovih dana na petom KloHäuschen bijenalu - KHBi5 u Minhenu, koji je i sam bio pod znakom pitanja zbog epidemiološke situacije, ali je ipak hrabro održan.
Rad U krevetu za Zedom deo je serijala fotografija nastalih u okviru izložbe “Zagrljaj sa ZZ”, koja je realizovana u saradnji sa kustosom Vladimirom Bjeličićem, a prekinuta je sredinom marta uvođenjem vanrednog stanja i rigoroznih mera povodom pandemije - policijskog časa i izolacije. Zbog toga je i planirani program - vođenje i lecture performance, odložen za neki drugi trenutak u budućnosti.
Iz istog razloga bilo je neizvesno i održavanje Klo Häuschen bijenala, čija je specifičnost u tome što je galerijski prostor Das KloHäuschen zapravo javni toalet.
Prema rečima Zoe Gudović, taj prostor, koji je deo otvorene pijace, a pred zatvaranjem i rušenjem je već desetak godina, kustoskinja Anja Uhlig prenamenila je u galerijski prostor, uz dozvolu minhenskih vlasti. Ubrzo je postao mesto susreta i održavanja izložbi, performansa, razgovora, susreta umetnika/ca, ljudi iz sfera arhitekture, filozofije, radnika/ca u kulturi i kulturnim delatnostima, naučnika/ca… Sam prostor je zadržao prvobitni izgled, pa je to i dalje muški toalet sa šest pisaora, koji svakome otvara mogućnost da proizvede sopstvene ideje, odnosno razvije postojeće ili stvori nove u interakciji sa samim prostorom.
Iako se razmišljalo i o eventualnom otkazivanju petog KloHäuschen bijenala, hrabro se zakoračilo i nije odustalo. Na pitanja koje su otvorena: “Čime se trenutno bavite?”, “Kako to utiče na vas?” i “Šta vas to zanima?”, odgovorilo je radovima više od 65 radova umetnika i umetnica iz celog sveta.
Rad Zoe Gudović U krevetu sa Zedom predstavio je publici KloHäuschen bijenala Zed Zeldić Zeda - prvog drag kinga na Balkanu, koji zadire u duboku ranu pitanjima “Šta nam patrijarhat radi?”, “Ko kolonalizuje naša tela?”, “Kako se žena oseća dok joj muškarac nameće samo važnost šta to ima u gaćama?”, “Kolika je snaga kulturnih obrazaca, i zašto su uloge tako surovo podeljene?”
Prema rečima Zoe Gudović, dekonstrukcijom rodnih uloga, priznajemo sebi da imamo mnoštvo iščašenja, koja nisu nužno određena muško-ženskim odnosima.
“Nisu ni određene trans odnosom, već širinom da prodremo u taj deo šta znači biti čovek u kapitalizmu. Biti čovek u sistemu koji konzumira sve, roze, plave pilule samo da nas obmane”, navela je Zoe Gudović povodom svog rada, kojim otvara umetničke, aktivističke, filozofske prostore i promišljanja na temu “Ko sam onda u stvari ja?”
Zoe Gudović se još 2018. godine predstavila u prostoru Das KloHäuschen, koji je nazvala living toilet. Prva instalacija bila je DISOCIJACIJA, a predstavljena je u organizaciji MagdalenaMunich festivala, uz podršku Villa Waldberta, gradskih vlasti Minhena i Gete instituta u Beogradu.
Pošto Zoe Gudović dolazi iz velike porodice, gde je njih šestoro živelo u prostoru od 36 metara kvadratnih, ona je utočište, odnosno sopstveni “dnevni boravak” nalazila u toaletu.
Instalacija DISOCIJACIJA propitivala pitanja ljubavi, mržnje, komunikacije, bliskosti, intime… Posetiteljke i posetioci mogli su da provedu 15 minuta sa umetnicom, gde je kroz razne medije komunikacije, film, muziku, ljubavne karte, dolazilo do otvaranja ljudi, razmene emocija, političkih stanja i propitivanja. Tokom napuštanja “living toileta”, posetioci su na toalet papiru ostavljali poruke na temu – “Šta je za tebe ljubav?” Broj ljudi tokom četiri dana prisustva u toaletu je premašio sto, a bilo je i onih koji su čekali i po nekoliko sati da uđu i ostvare kontakt sa umetnicom. Potreba da se zakorači u javni, a opet privatni, intimni prostor, da se komunicira, pokazala je da je instalacija bila jako uspešna i da se ljudi u velikom broju prepoznaju u temi disocijacije. I mediji su, prema rečima umetnice, bili više nego zaiteresovani da prate tok instalacije.
Već 2019. godine, kustoskinja Das KloHäuschen, Anja Uhlig, u saradnji sa Villom Waldbertom, departmanom za kulturu Minhena i Gete institutom u Beogradu, pozvali su Zoe Gudović da napravi novu instalaciju.
Tako je nastao rad Jukebox from Klohäuschen. Ideja je bila da se otvori living toilet kao mesto otvorene scene. Ljudi su imali 15 minuta da sa umetnicom razmene muziku koja njima životno znači. Posetiteljke i posetioci su donosili na USB-u razne muzičke bravure, svirali su instrumente, čak su se poveremeno i zapevale pesme. Po izlasku iz instalacije, na toalet papiru su ostavljali impresije na temu ljubavi.
Prema rečima Zoe Gudović, i ovoga puta je interesovanje publike bilo veliko, što je potvrdilo da su neophodne intervencije i transformacije, komunikacija i radoznalost svima u životu.
Specifičnu notu sceni “living toilet” i instalaciji Zoe Gudović dali su plakati Matrijaršije, platna Ivane Koraksić, te rekvizita Helen Varley Jamieson i Nicole von Thurn.
Zoe Gudović je, kao menadžerka u kulturi, producentkinja i organizatorka, od 1995. godine uključena u rad i istraživanje neformalnih i angažovanih pozorišnih formi. U svojoj praksi spaja umetnost i aktivizam u cilju promene postojeće svesti i društvenih odnosa. Pozorišna je edukatorka, performerka, drag king transformerka.
Dobitnica je nagrade “Jelena Šantić” za spoj umetnosti i aktivizma, kao i priznanja Befema za promociju feminizma izvan feminističkog pokreta (Feminist Achievement Award). Takođe, urednica je i voditeljka emisije Ženergija na Radio aparatu.
Lik Zed Zeldić Zeda kreirala je 2003. godine i od tada on ima nezavisan život koji ih oboje vodi u neverovatne avanture (Zed Zeldić Zed svojim stasom i svojim glasom pomera planine, utaba ih u kotline, zalije ih sa visine, doda arome da ti srce mine. Baršunaste lepote, izvajane krasote, sirove i naivne dobrote, on samo za jedno zna: svaka ptica svome jatu da. Tako i Zed bez rezerve daje svakome šta mu sleduje. Najviše voli da se razmeće robom visokog kvaliteta jer on je šaner visokog pijeteta!).
*Fotografije: Vladimir Opsenica, Anja Uhlig, Helen Varley Jamieson
(SEEcult.org)
