• Search form

23.10.2015 | 14:23

Ruska avangarda u MIJ

Ruska avangarda u MIJ

Reprezentativna izložba ruske avangarde, mada bez nekog od kapitalnih dela vodećeg umetnika tog radikalnog umetničkog pokreta Kazimira Maljeviča, biće otvorena 19. novembra u Muzeju istorije Jugoslavije u Beogradu, a predstaviće više od sto radova oko 50 umetnika, među kojima su i grafike i slike Vasilija Kandinskog, Aleksandra Rodčenka, Ivana Kljuna, Aleksandra Arhipenka, Aleksandra Vesnina i Ljubov Popove.

To je prva sveobuhvatna prezentacija ruske avangarde u Srbiji, a biće otvorena povodom obeležavanja stogodišnjice “Crnog kvadrata”, Maljevičevog remek-dela koje predstavlja revoluciju u umetnosti. Realizovana u saradnji sa pet ruskih muzeja, kao i sa Narodnim muzejem u Beogradu, koji će predstaviti 11 radova iz ostavštine Ljubomira Micića, izložba će sadržati i dva Maljevičeva dela primenjene umetnosti - čajnik i tanjir, najavljeno je na konferenciji za novinare u MIJ, koji će izložbu “Ruska avangarda u Beogradu” prirediti u Starom muzeju.

Povodom ranijih najava da će izložba ruske avangarde u Beogradu biti jedna od svega tri takve ove godine u Evropi, te da će sadržati i “Crni kvadrat”, direktorka MIJ Neda Knežević rekla je da to delo ne izlazi iz muzeja u kojima se nalazi u Njujorku, Moskvi i Sankt Peterburgu, kao i da nije bilo moguće obezbediti ni replike Maljeviča, jer i za njih osiguranje košta previše.

“Mi smo kao zemlja ograničeni”, rekla je Neda Knežević, u prisustvu ministra kulture Ivana Tasovca, koji je još krajem 2014. najavio izložbu ruske avangarde, uključujući i "Crni kvadrat".

Tasovac je rekao da je izložba u Beogradu “kulturni događaj par ekselans” i na nivou regiona, a podsetio je da je “priča o tom događaju započeta pre više od godinu i po dana, kada je sa ruskim kolegom Vladimirom Medinskim dogovarao niz projekata” srpsko-ruske saradnje u kulturi.

Budući da je i sam živeo u Moskvi desetak godina, Tasovac je rekao da ruska avangarda ima za njega posebno značenje, jer je malo koji umetnički pravac toliko inkomporiran u svakodnevni život, između ostalog i preko dizajna i muzike. I sam je kao student imao priliku da izvodi muziku kompozitora koji su stvarali u jeku ruske avangarde, a godinama su bili potpuno zaboravljeni.

Upitani koliko se izložba u Beogradu razlikuje od izložbi koje su ove godine priređene u Monaku i Švajcarskoj, organizatori su naveli da beogradska izložba daje mnogo širi pregled ruske avangarde od suprematizma.

“Ako je početna ideja bila da to bude ta vrsta izložbe, na kraju su se i autorke (kustoskinje Ana Pakhomova i Faina Balakhovskaja) opredelile za ovakvu izložbu”, rekla je koordinatorka MIJ za međunarodnu saradnju Katarina Živanović.

Ističući da izbor dela za izložbu predstavlja pregled ruske avangarde kao širokog okvira za umetničke, literarne i pozorišne eksperimente tokom prve trećine 20. veka, organizatori su najavili da će posetioci imati priliku da vide slike, crteže, ilustracije za knjige, skice kostima za pozorište i film, porcelan sa propagandnim porukama i idejne nacrte arhitektonskih zdanja.

Najavljen je i intenzivan i raznovrstan prateći program koji će, između ostalog, preneti poruku i da MIJ nije samo “Titov muzej” – kako se često prepoznaje u najširoj javnosti, već da je upravo, kao naslednik Muzeja revolucije naroda i narodnosti Jugoslavije, pravo mesto za revolucionarnu umetnost za novog čoveka sa početka 20. veka, koju je inicirala grupa umetnika koja je u umetnosti videla zamenu za religiju i put ka promeni društva.

Uvođenje geometrizacije u likovni izraz umesto figuralnosti predstavljalo je snažnu veru u radničku revoluciju, progres i industrijalizaciju.

Izložba u Beogradu predstaviće sve pravce ruske avangarde: konstruktivizam, suprematizam, futurizam i funkcionalizam, a budući da se vrhunac uspona avangarde poklapa sa razvojem bioskopa, uključiće i skice kostima i scenografije za film “Aelita: Kraljica MarsaAleksandre Ester i prikazati grafičke ilustracije kostima i scenografije za predstave slavnog režisera Sergeja Ejzenštajna, autora koji je presudbno uticao na razvoj filmske montaže u svetskoj kinematografiji.

Budući da je jedan od pravaca koji je proistekao iz avangarde u poeziji i futurizam, deo postavke sa grafičkim radovima uključiće ilustracije za knjige “oca ruskog futurizma” Davida Burljuka, kao i radove Natalije Gončareve, Olge Rozanove, Velimira Hlebnikova i Alekseja Kručena.

Kao neizostavno ime ruske avangarde, na izložbi će biti predstavljen i El Lisitski – radovima u oblasti arhitekture, od kojih je najpoznatija utopijska ideja horizontalnih solitera. Lisitski će biti zastupljen i sa četiri grafike iz zbirke Narodnog muzeja u Beogradu, koji ukupno učestvuje sa 11 dela.

Među njima su i po tri rada Kandinskog i Arhipenka i jedan Kozincove-Erenburg, najavila je direktorka Narodnog muzeja Bojana Borić Brešković, dodajući da su ta dela svojevremeno predstavljena ruskim kolegama, koji su ih i odabrali za izložbu u Beogradu.

Reč je o radovima koji su deo umetničke ostavštine Ljubomira Micića, koja se od 80-ih čuva u Narodnom muzeju. Ta dela su predstavljena prvi put javnosti u Beogradu još 1924. godine, na Prvoj Zenitovoj međunarodnoj izložbi nove umetnosti, koju je organizovao Micić, osnivač časopisa Zenit i tog osobenog avangardnog pokreta.

Uključivanje dela iz njegove ostavštine na izložbu ruske avangarde, kako je istaknuto, biće i podsećanje na istorijske trenutke kada su se u Beogradu odvijali događaji značajni za evropsku istoriju avangarde.

Osim Micićeve izložbe iz 1924. godine, upravo je zahvaljujući Zenitu i dvobroju časopisa iz 1922. godine, poznatom i kao “Ruska sveska”,  koji su priredili Ilja Erenburg i El Lisicki, prvi put na ovim prostorima i predstavljeni akteri i ideje ruske avangarde.

Povodom izložbe, najavljen je i raznovrstan prateći program, a novinarima je predstavljen i deo pormo materijala – poster i bedževi čiji je lajtmotiv rad "Suprematizam" Ivana Kljuna iz 1916.

Autorska prava za suvenire nisu dobijena, pa će biti radjeni sa motivima inspirisanim ruskom avangardom.

Umetnička dela na izložbi u Beogradu pozajmljena su iz Ruskog državnog arhiva književnosti i umetnosti, Državnog Rostovsko-Jaroslavsko arhitektonsko-umetničkog muzeja, Ivanovskog oblasnog umetničkog muzeja, Jaroslavskog umetničkog muzeja i Državnog istorijsko-arhitektonsko, umetničko i pejzažnog muzeja Caricino.

Izložba će biti otvorena do 7. februara 2016. u Starom muzeju u okviru kompleksa MIJ.

Velika izložba ruske avangarde bila je donedavno otvorena u Grimaldi Forumu u Monaku, a predstavila je više od 150 radova iz zbirki Državnog muzeja Rusije u Sankt Peterburgu, Puškinovog muzeja i Tretjakov galerije u Moskvi, kao i drugih velikih ruskih muzeja (Nižni Novgorod, Krasnodar, Tula…), ali i nekih evropskih, kao što je Centar “Žorž Pompidu” u Parizu. Na toj izložbi, koja je bila deo manifestacije “Godina Rusije u Monaku”, predstavljen je i Maljevičev triptih koji čine “Crni kvadrat”, “Crni krst” i “Crni krug” iz zbirke Državnog muzeja Rusije u Sankt Peterburgu. Smatra se da su nastali početkom 20-ih godina 20. veka, mada ih je sam Maljevič datirao na 1913. godinu, što bi značilo, kako je navedeno u katalogu, da su nastali u vreme pojave suprematizma i prvog predstavljanja “Crnog kvadrata” na “Poslednjoj futurističkoj izložbi 0.10” 1915. u Petrogradu.

(SEEcult.org)

Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r