Fiat Lux Ane Knežević
Umetnica Ana Knežević, koja živi i radi u Njujorku, predstavlja se od 28. januara u novobeogradskoj galeriji Blok izložbom “Fiat Lux” koju čini prostorna instalacija sa triptihom radova koje prof. Mileta Prodanović dovodi u vezu sa crnom rupom, opisujući ih kao “materiju sažetu na mali format izuzetnog intenziteta”.
Materijalni osnov radova Ane Knežević su laserski isečene crne akrilne ploče mat površine koje stoje između stakala. Refleksijom svetla, stvara se čudesna igra odsjaja i odraza, menjajući i usložnjavajući prostor, naveo je Prodanović u tekstu “Krajolici crne rupe”.
“Da li je crna Ane Knežević tek boja koja bi mogla biti i neka druga? Da li je ona uopšte boja? Istoričari umetnosti 20. veka različite oblike minimalizma sagledavaju skoro isključivo u perspektivi razvoja jezika. Kao da uz to postoji i aksiom da je minimalizam hladan, racionalan... Manje pronicljiv posmatrač će pohitati da ove radove prepozna kao savremeno čitanje minimalističke tradicije. To je, međutim, sasvim pogrešan trag. Crna Ane Knežević jeste gustina emocije i misli nastala svođenjem, taloženjem, kapanjem vremena, akumulacijom... I upravo ovde se može pronaći veza sa crnim rupama: radovi Ane Knežević na ovoj izložbi su materija sažeta na mali format izuzetnog intenziteta”, naveo je Prodanović.
Navodeći da osnovna jedinica prostorne instalacije Ane Knežević nije pojedinačni rad, već triptih, Prodanović je ukazao da, iako svi elementi imaju podjednake gabarite – pozicija ih određuje. Oni imaju jednu vrstu “vertikalnog gledanja” u kojoj dominantnu poziciju ima središnji deo, ali imaju i važno “horizontalno čitanje” - oni su rečenice u prostoru.
“Njihov ‘sadržaj’ jeste procep koji je uvek pod nagibom. Te nagnute linije mogu se videti i kao snažno stilizovana slika padine, brega – pa je to otuda i ‘znak’ pejsaža, ali pre metafizičkog pejsaža, onog koji nastaje u parametrima nezamislivog, poput crne rupe. Ti pažljivo odmereni nagibi tvore ‘horizont’ koji je zapravo svojevrsni dijagram energije, trag uspinjanja i poniranja”, naveo je Prodanović, podsećajući da je poetika Ane Knežević od samih početaka njenog delovanja na umetničkoj sceni zasnovana na prostorno-ambijentalnim istraživanjima. Utoliko i njena najnovija postavka produžava i dalje produbljuje taj pristup.
Niz triptiha je, dakle pre svega u funkciji ambijentalnog utiska: važnu ulogu u toj orkestraciji prostora igraju pauze, cezure, beline. Bez toga crna ne bi bila funkcionalna.
“Odmaknutost radova od zida dodaje još jedan važan sloj ovoj postavci: senke tvore međuigru dve vrste crne, ‘guste/primarne’ i ‘transparentne/sekundarne’. Da bi ta igra bila ubedljiva potrebno je, između ostalog, i savršenstvo izrade – Ana Knežević u svim svojim postavkama obraća posebnu pažnju na detalje. Tako je i ovde. Elemenata na ovim radovima nema mnogo – i baš zbog toga neophodno je da svi oni budu postavljeni u savršenom rasporedu”, naveo je Prodanović.
Bez obzira na to što je izložba zamišljena i realizovana kao ambijent, pojedinačni triptisi ipak imaju naslov. On potiče sa početka temeljne knjige evro-mediteranske civilizacije, iz Knjige postanja koja otvara Stari zavet. Na fonu crne taj procep jeste svetlost i otuda kreacionistički usklik Fiat lux “otvara” radove Ane Knežević na osoben način.
“U alhemiji postoji trenutak kada se u apsolutnom crnilu Nigreda pojavljuje prva iskra svetlosti. To je znak da je alhemičar na dobrom putu. Ako je Veliko delo metafora stvaralaštva, u smislu cikličnosti, neprekidnih promena, onda se taj prozrak može videti kao nešto što će otvoriti put novim prostornim meditacijama Ane Knežević”, naveo je Prodanović.
Ana Knežević (Beograd, Srbija, 1976) završila je studije slikarstva 2002. godine na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Studirala je slikarstvo na Masačusets koledžu umetnosti u Bostonu 2003/2004.
Izlagala je na brojnim umetničkim manifestacijama i izložbama u Srbiji, uključujući Oktobarski salon 2005. i Salon Muzeja savremene umetnosti 2015. Dobitnica je prestižnih nagrada, među kojima je i nagrada “Vladimir Veličković” za 2009.
Osim u Srbiji, izlagala je u SAD, Francuskoj, Mađarskoj i Bugarskoj.
Dobitnica je dva značajna njujorška granta: CEC ArtsLink 2012. i Polok-Krasner 2017/2018. Dobitnica je i rezidencije Culture-Hub (Centar za art i tehnologiju) u Njujorku za 2018/19.
Izložba “Fiat Lux” biće otvorena do 12. februara.
(SEEcult.org)
