Najbolje predstave za decu

Gran pri 20. Međunarodnog festivala pozorišta za decu u Subotici dobila je ruska predstava “Karmen”, u dramatizaciji i režiji Borisa Konstantinova koju je Vologdsko pozorište lutaka "Teremok" izvelo u konkurenciji sa još 19 predstava iz ukupno 14 zemalja iz celog sveta.

Trijumf na jubilarnom subotičkom festivalu doživelo je i Grodnensko oblasno pozorište lutaka iz Grodna u Belorusiji, koje je odnelo nagradu za najbolju režiju Olega Žljugžde za predstavu “Pikova dama” A. S. Puškina i P. I. Čajkovskog, kao i dve glumačke nagrade.

Prema navodima žirija, ovogodišnja selekcija potvrdila je već dostignuti, izuzetni nivo, što znači da je najveći broj pozorišnih predstava sadržao respektabilnu vrednost, koja dokazuje da su najznačajnije i najvrednije forme teatra za decu pozorišna dela koja određenje dečjeg gledaoca nadilaze, jer se ostvaruju kao umetnost teatra univerzalnog horizonta, u kojem svi, zajedno sa decom, dospevaju do najdubljeg umetničkog doživljaja.

To potvrđuje i pobednička ruska predstava impresivnim predstavljanjem španskog temperamenta i tragičnog događanja koji iz njega proishodi, kao i beloruska “Pikova dama” koja unosi “sublimnu ironijsku distancu u Puškinov tragični narativ”, istakao je žiri, kojim je predsedavao Žak Trido iz Kanade, generalni sekretar Međunarodnog udruženja lutkara - Unime.

        Nagrade je uručio direktor Festivala Slobodan Marković

“Pikova dama” odnela je i dve od pet ravnopravnih nagrada za glumačko/animatorsko majstorstvo (Larisa Mikulič i Aleksandar Jendžejevski).

Ravnopravno je nagrađena i Laura Bartolomej za ulogu u svojoj predstavi “Ona spava”, koju izvodi Pozorišta lutaka La kapra balerina iz Akvapendentea iz Italije. Nagrađena je i Maruša Majer za ulogu u predstavi “Zvezda spavalica” Frana Milčinskog-Ježeka, u režiji Roberta Valtla i izvođenju Mini teatra iz Ljubljane, a kolektivnu glumačku nagradu dobio je ansambl “Muvice zujalice” autora i reditelja Aleksandra Ankudinova iz Rusije, u izvođenju Pozorišta lutaka i glumaca "Skomoroh" iz Tomska.

Specijalna nagrada za originalnost i fantaziju dodeljena je makedonskoj predstavi “Beskrajni snovi” autora i reditelja Bonja Lungova, u izvođenju Pozorišta za decu i mlade iz Skoplja, a za lutkarski pozorišni eksperiment predstavi “Juki Papet Vorks” japanske autorke i rediteljke Juki Kudo iz Kamakure.

Specijalna nagrada za negovanje tradicije i ritualnog teatra dodeljena je Državnom pozorištu lutaka reditelja Erdenija Žalcanova iz Ulan-Udea u Rusiji za predstavu “Pod večnim svetlom kumalana”.

Nagrada za najbolje estetsko i tehnološko rešenje lutaka dodeljena je Evi Farkašovoj za najbolje tehnološko rešenje lutaka u predstavi “Bajka o vitezu bez konja” Marte Gušnjovske, u režiji Jaroslava Antonjuka i izvođenju Pozorišta mladih iz Novog Sada.

       Juki Kudo iz Japana

Za najbolju originalnu muziku nagrađen je Peter Kus za predstavu “Luda šuma!”, čiji je i autor i reditelj, a koprodukcija je Pozorišta “Glej” iz Ljubljane i Dječijeg kazališta “Dubrava” iz Zagreba.

Nagrada za najbolju scenografiju dodeljena je Gael Bušeri za francusku predstavu “Riba ribolovac”, za koju potpisuje i režiju, a izvodi je Teatar “Luten” iz Balme.

Prema navodima žirija, koji je jednoglasno dodelio nagrade, predstave 20. Međunarodnog festivala pozorišta za decu pokazale su prožimanje zasebnih umetnosti, posebno književnosti (Prosper, Merime i Puškin) i muzike (Bize, Čajkovski), glumačkog umeća, lutkarske animacije i vizuelne ubedljivosti i sasvim originalnih, dubinskih rediteljskih čitanja poznatih književnih/muzičkih dela.

“Ubedljiv inovacijski postupak u izgradnji specifičnih teatarskih poetika posredstvom scenografskih rešenja, muzike, estetskog oblikovanja lutaka, bio je najvećma karakterističan za sve nagrađene predstave, ali se ovo, s pravom, ne manje može odnositi i na mnoga druga pozorišna ostvarenja prikazana na ovom festivalu koja, po prirodi stvari, ovoga puta nisu mogla biti nagrađena”, istakao je žiri koji su, uz Tridoa, činili i prof. dr Siniša Jelušić iz Crne Gore, reditelj David Burman iz Rusije, književnik Predrag Bjelošević iz Republike Srpske/BiH i teatrolog Miroslav Radonjić iz Srbije.

Žiri je istakao i da posebnu pažnju zaslužuju dobitnici specijalnih nagrada dodeljenih za negovanje mitske/ritualne kulturne baštine kao specifične forme teatarskog izraza, te za originalnost i fantaziju, kao i za eksperimentalna istraživanja u umetnosti lutkarskog teatra.

U zvaničnom programu bile su predstave iz Japana, Austrije, Belorusije, Bugarske, Hrvatske, Francuske, Mađarske, Italije, Makedonije, Poljske, Rusije, Slovenije i Srbije.

Prestižne nagrade za životno delo “Mali princ”, koje subotički festival dodeljuje za izuzetan doprinos razvoju kulture i scenske umetnosti za decu, dobili su ove godine Predrag Bjelošević i Eva Farkašova, a uručio ih je predsednik Saveta Festivala Jovan Ćirilov koji je istakao na otvaranju da su nakon 20 godina rada i delovanja Festival i Subotica upisani “velikim slovima” na mapu evropskih i svetskih festivala.

U okviru jubilarnog festivala održan je i Međunarodni forum za istraživanje pozorišne umetnosti, koji je bio posvećen velikim učiteljima i stvaraocima pozorišta za decu, a izložena su heuristička saopštenja praćena raspravama o raznim pedagoškim modelima i postupcima nezaobilaznim za dalje pristupe ovoj relevantnoj temi.

Kontinuitet uspešne izdavačke delatnosti Festivala nastavljen je objavljivanjem i predstavljanjem drugog toma “Teorije lutkarstva” poljskog akademika Henrika Jurkovskog, jednog od najznačajnijih svetskih autora koji za predmet teorijskih istraživanja ima interdisciplinarni pristup lutkarskoj umetnosti.

Predstavljena je i monografija posvećena istoriji subotičkog festivala “Prvih 20 godina”.

Jubilarni subotički festival, održan od 19. do 25. maja, doživeo je i reprizu u Segedinu od 21. do 24. maja

Ove godine je u fokusu bilo srpsko lutkarstvo i pozorišno stvaralaštvo za decu, koje je predstavljeno i izložbom lutaka, kostima, scenografskih skica i pozorišnih fotografija “Svetovi i junaci” autorke Ljiljane Dinić.

Ta izložba prethodno je već prikazana u Ljubljani, a biće postavljena i u Novom Sadu od 28. maja do 15. juna, te u drugim mestima Srbije u zavisnosti od interesovanja.

Srpsko lutkarstvo i pozorišno stvaralaštvo za decu bilo je glavna tema i naučnog skupa, a pozorišta iz Srbije učestvovala su u programima Festivala predstavama “Bajka o vitezu bez konja” (Pozorište mladih iz Novog Sada), “Priča o konju” (Dečije pozorište iz Subotice), “Slike sa izložbe” (Pozorište lutaka iz Niša) i “Ružno pače” (Narodno pozorište “Toša Jovanović” iz Zrenjanina).

Van takmičarske selekcije je odigrano pet predstava iz Velike Britanije, Francuske, Rusije, Srbije, a u okviru pratećeg programa našli su se i filmovi za decu, izložbe, radionica i muzičko-scenski program “Trgovi i ulice” koji promoviše dečije veštine i stvaralaštvo.

Svi programi Međunarodnog festivala pozorišta za decu bili su besplatni za sve posetioce.

Jubilarni Festival pozorišta za decu organizovan je u kriznim uslovima, a prema navodima organizatora, postojala je i bojazan da bude otkazan svega desetak dana pre početka, jer od Ministarstva kulture i informisanja Srbije nije stigla potvrda da će biti uplaćeno dogovorenih šest miliona dinara. Ukupan budžet 20. Festivala je 15 miliona dinara, a u finansiranju učestvuju i Grad Subotica, kao i pokrajinske vlasti Vojvodine.

Prema rečima organizatora, u medjuvremenu su dobijena usmena obećanja da je komisija u Ministarstvu kulture ipak odobrila planiranih šest miliona dinara.

Međunarodni festival pozorišta za decu u Subotici osnovan je 1994. godine odlukom Skupštine opštine Subotica sa ciljem da se na njemu prikažu najvrednija i umetnički najrelevantnija scenska ostvarenja iz međunarodne i domaće produkcije za decu, da doprinese promociji novih i afirmaciji ostvarenih kulturnih vrednosti na međunarodnom planu, kao i zbližavanju raznih naroda i očuvanju specifičnosti i različitosti svake kulture kao izvora našeg zajedničkog bogatstva.

Od osnivanja do danas, Festival je postigao najviše umetničke rezultate predstavljajući više od 400 pozorišnih produkcija iz zemlje, Evrope i sveta.

Mnoge predstave koje su viđene proteklih 19 godina na Lutka festu ostvarile su značajan estetski uticaj na razvoj teatra posvećenog deci i mladima uopšte, kao i na razvoj umetnosti lutkarstva posebno.

(SEEcult.org)