Ulaganje u prošlost budućnosti

Rezultati Konkursa Ministarstva kulture i informisanja Srbije za finansiranje umetničkih dela u oblasti vizuelnih umetnosti u protekle dve godine, koji se odnose na gotovo 700 radova radova više od 340 umetnika, predstavljeni su 28. aprila u formi vizuelizovane statistike u Magacinu u Kraljevića Marka u Beogradu, prostoru od ključne važnosti za nezavisnu kulturnu scenu koji je odabran za izložbu da bi se ukazalo i na značaj jačanja saradnje javnog i civilnog sektora za opšti napredak kulturne scene.

Ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac istakao je važnost ulaganja u savremenu umetnost, jer je to, kako je naveo, način na koji se zapravo ulaže u kulturnu baštinu.

“Ulaganjem u savremenu umetnost ulažemo u prošlost naše budućnosti”, rekao je Tasovac, ističući da se Konkurs za finansiranje umetničkih dela, koji je pokrenut 2014. godine posle 13-godišnje pauze, ne tiče samo poboljšanja položaja umetnika, već i povećanja dostupnosti savremene umetnosti, što je jedan od važnih ciljeva Ministarstva.

Tasovac je posebno naglasio i značaj saradnje civilnog i javnog sektora u kulturi, za šta je primer i izložba Ministarstva u Magacinu u Kraljevića Marka, koji vodi Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS) na osnovu novog modela po principu otvorenog kalendara, definisanog na osnovu javne rasprave.

“Zahvalio bih NKSS što upravo ovde prezentujemo ove rezultate, jer sam siguran da je bez živog dijaloga civilnog i javnog sektora nemoguće napraviti dinamičnu kulturnu scenu”, rekao je Tasovac, ističući da Ministarstvo, zahvaljujući seriji razgovora sa predstavnicima NKSS, formulisalo i neke druge konkurse koji do sada nisu postojali, a važni su mehanizmi kulturne politike. Među njima su konkursi za mobilnost umetnika i stručnjaka iz kulture, zatim za program Kulturnog centra Srbije u Parizu, te novopokrenuti konkurs “Gradovi i fokusu”. Kao posebno značajan, istakao je i konkurs za sufinansiranje projekata podržanih od međunarodnih fondova, počev od Kreativne Evrope do niza drugih konkursa.

“Mislim da smo ovim otvorili jednu novu stranicu i sa velikim nestrpljenjem očekujem sve sledeće stranice te knjige srpske kulture koje ćemo zajedno ispisivati”, rekao je Tasovac.

Savetnik u Ministarstvu kulture i informisanja Dimitrije Tadić podsetio je da je Konkurs za finansiranje umetničkih dela u oblasti vizuelnih umetnosti pokrenut 2014. godine sa idejom da se obnovi otkup obustavljen 2001, ali i da se omogući nova produkcija.

Ističući da je u protekle dve godine finansirano 690 umetničkih dela 343 umetnika, Tadić je rekao da Ministarstvo želi da animira i ohrabri ustanove, kako javnog, tako i civilnog sektora, da učestvuju na konkursu. Posebno je naglasio potrebu većeg učešća civilnog sektora, koji je do sada manje zastupljen u odnosu na ustanove kulture, ali i prosvete i zdravstva.

Zahvaljujući tom konkursu, značajno je povećan i budžet za vizuelne umetnosti koji je 2013. iznosio 20 miliona, a već sledeće godine, kada je konkurs pokrenut - 170 miliona.

Prema njegovim rečima, tim podacima fascinirane su i kolege u regionu, ali i u bogatijim zemljama u Evropi, i to ne samo drastičnim povećanjem budžeta za vizuelne umetnosti, već i samom cicnjenicom da je takav konkurs pokrenut u periodu krize, kada se svuda u Evropi smanjuju budžeti za kulturu.

Kao posebnu vrednost konkursa, Tadić je naveo i to što povezuje javni i civilni sektor, kao i institucije kulture sa ustanovama iz drugih resora, te umetnike i kustose, koji dobijaju dobru priliku da osavremene kolekcije i prikažu nove akvizicije.
 
“Ponosni smo i zato što ovaj konkurs pokazuje značaj vizuelnih umetnosti ne samo za nas koji se bavimo kulturom, već i za sve građane, jer je jedan od ciljeva konkursa upravo širenje vizuelne kulture i u obrazovnim, zdravstvenim ustanovama, domovima za decu bez roditeljskog stranja…”, rekao je Tadić, koji će 29. aprila u Magacinu detaljnije predstaviti statističke podatke o rezultatima konkursa i razgovarati sa zainteresovanima.

Izložba rezultata konkura u Magacinu je prvi događaj koji organizuje Ministarstvo kulture u tom prostoru, podsetila je na otvaranju izložbe članica Upravnog odbora NKSS Virdžinija Đeković, ističući da je to pokazatelj da postoji i da je moguća saradnja nezavisnog sektora i javnog.

Konkurs za finansiranje umetničkih dela u oblasti vizuelnih umetnosti pozdravljen je, inače, na umetničkoj sceni, ali je deo stručne javnosti izneo i niz zamerki, kao i predloga za izmenu uslova i same konkursne procedure, a tim povodom održano je i više sastanaka sa nadležnima u Ministarstvu kulture. Otvorena je i Fejsbuk grupa "Konkurs Ministarstva", a njeni pokretači pozvali su bili institucije da, pored radova koje bi predložile Ministarstvu za finansiranje, organizuju i interne konkurse kako bi omogućili svim umetnicima da ravnopravno i transparentno ponude svoje projekte i radove.

Ovogodišnji konkurs završen je 26. aprila, a na osnovu rezultata prethodna dva, Ministarstvo kulture i informisanja finansiralo je 690 umetničkih radova sa ukupno 121,4 miliona dinara.

Na osnovu konkursa za 2014. godinu, podržan je 81 predlog institucija i organizacija za koje je raspoređen 71,8 milion dinara, dok je 2015. godine Ministarstvo odlučilo da finansira otkup i nastanak novih radova u oblasti vizuelnih umetnosti sa oko 50 miliona dinara, na osnovu predloga oko 90 kulturnih, obrazovnih, naučnih, zdravstvenih i drugih ustanova i pojedinih organizacija.

Na Konkurs za 2014. godinu pristiglo je bilo 253 prijava, na osnovu kojih je finansirano 365 radova 212 umetnika, a na Konkurs za 2015. godinu ustanove i organizacije podnele su 236 predloga, na osnovu kojih je finansirano 325 radova 218 umetnika.

Statistika pokazuje da je najviše sredstava na osnovu konkursa dodeljeno u 2014. i 2015. godini za finansiranje umetničkih dela na osnovu predloga ustanova kulture (92,7 miliona), a zatim ostalih javnih ustanova drugih resora (obrazovanje i zdravstvo) i SANU (22,8 miliona), dok je na predlog civilnog sektora dodeljeno 5,9 miliona.

Podrška se odnosila na predloge ukupno 108 ustanova i organizacija iz 38 gradova i opština, od kojih je 58 javnih ustanova kulture, 33 su javne ustanove drugih javnih resora i SANU, a 17 civilnog društva (udruženja građana).

Najmanje odobrenih predloga projekata je iz sektora civilnog društva zato što je i bilo najmanje konkursnih aplikacija.

U odnosu na vrste projekata, najviše je u 2014. i 2015. godini opredeljeno sredstava (oko 86 miliona) za osavremenjivanje kolekcija, odnosno akvizicije (99), od čega najviše u muzejima (41) i kulturnim centrima (24), ali i u bibliotekama, galerijama, SANU, zavodima i pozorištima.

Za projekte u javnim ustanovama kulture (2) dodeljeno je 2,6 miliona, za projekte u javnom (12) prostoru oko 3,6 miliona, a za projekte u prosvetnim ustanovama (23) oko 24 miliona i za projekte u zdravstvenim ustanovama (13) oko 4,8 miliona dinara.

(SEEcult.org)