MoMA prkosi Trampu
Muzej moderne umetnosti (MoMA) u Njujorku izrazio je protest zbog imigrantske politike američkog predsednika Donalda Trampa postavljanjem radova umetnika iz muslimanskih zemalja na istaknuta mesta u okviru stalne postavke na kojima su bila dela Pikasa, Matisa, Pikabije i drugih zapadnih umetnika.
Radovi sedmoro umetnika iz muslimanskih zemalja čijim je državljanima Tramp zabranio izdavanje viza našli su se na postavci na petom spratu MoMA-e, a uz svaki je postavljeno objašnjenje da je to rad umetnika koji pripada naciji kojoj je zabranjen ulazak u SAD, na osnovu predsednikove izvršne naredbe od 27. januara 2017.
“Ovo je jedan od radova iz muzejske kolekcije koji je postavljen u galerijama na petom spratu kako bismo afirmisali ideale gostoprimstva i slobode koji su od vitalne važnosti kako za ovaj Muzej, tako i za SAD”, navedeno je u poruci najvećeg njujorškog muzeja, koja je ujedno i najsnažniji stav neke ustanove kulture u SAD povodom kontroverzne Trampove naredbe o zabrani izdavanja viza državljanima sedam većinski muslimanskih zemalja u naredna tri meseca.
Među umetnicima čiji su radovi pridodati stalnoj postavci su sudanski slikar Ibrahim el-Salahi, arhitekta iračkog porekla Zaha Hadid, kao i iranska video umetnica Tala Madani, koja živi i radi u Los Anđelesu.
Ostali umetnici su takođe vezani za Iran – vajar Parviz Tanavoli, crtač Charles Hossein Zenderoudi, fotografkinja Shirana Shahbazi i slikar Marcos Grigorian. Takođe, u staklenom lobiju sa pogledom na muzejsku baštu postavljena je velika skulptura od aluminijuma i gvožđa američke umetnice rođene u Iranu Siah Armajani.
MoMA je, kako je preneo Njujork tajms, najavio tokom februara i projekcije filmova reditelja koji ma je na osnovu Trampove naredbe takođe zabranjeno da putuju u SAD - “Al-Yazerli” (1974), eksperimentalni rad reditelja Kaisa al-Zubaidija iz Iraka, koji živi i radi u Nemačkoj, te “Stars in Broad Daylight” (1988) Oussame Mohammada, sirijskog filmskog autora koji je emigrirao u Pariz.
Peti sprat, inače, sledi tradicionalni muzejski narativ o zapadnom modernizmu pre 1945. godine. MoMA vrlo retko remeti svoj sled umetnosti od postimpresionizma do kubizma, dadizma i kasnijih pravaca, koji reflektuje modernističku viziju prvog direktora Alfreda Bara, sa delima posleratne i savremene umetnosti. Ipak, za naredne dane je najavio da će dodati još neke radove iz svoje zbirke u stalnu postavku.
*Foto: deo postavke (MoMA Fb)
(SEEcult.org)
