Zlatno doba Dečjeg hora RTS
Promocija knjige “Dečji hor Radio-televizije Srbije (1947-2012)” autorke Aleksandre Paladin biće održana 11. decembra u prostorijama Društva Sava u Beogradu, uz poseban osvrt na poglavlje posvećeno zlatnom dobu najstarijeg dečjeg horskog ansambla u Srbiji, kada je radio pod umetničkim vođstvom kompozitora i dirigenta Zlatana Vaude.
Na promociji će učestvovati i Dečji hor RTS-a, a o knjizi će govoriti kompozitor Slobodan Atanacković, recenzent, dirigentkinja Vesna Šouc, dirgentkinja Dečjeg hora RTS-a Snežana Despotović i autorka Aleksandra Paladin, muzikolog.
Knjiga daje hronološki prikaz, bogat fotografijima i dokumentima iz života Hora, a objavljena je u izdanju RTS-a povodom 65-godišnjice od osnivanja Dečjeg hora, koji su tokom istorije vodili dirigenti poput Srđana Barića, Zlatana Vaude i Amalije Milaković.
Promocija u Društvu “Sava” posebno će biti posvećena poglavlju “Zlatno doba: Zlatan Vauda, 1953-1986)” - periodu tokom kojeg je Dečji hor RTS-a (tada RTB) nastupao, između ostalog, i na Dubrovačkim letnjim igrama, BEMUS-u, manifestaciji “Muzika u Srbiji”, Zmajevim igrama, Festivalu deteta u Šibeniku, Vukovom saboru, na Velikom školskom času u Kragujevcu.
Nastup Dečjeg hora RTB-a na Festivalu deteta, Šibenik, 1969, dirigent Zlatan Vauda
U Vaudinom periodu postavljeni su temelji horskog zvuka, izvedena brojna muzička dela i napravljen prodor i na domaćoj - tada jugoslovenskoj, i na evropskoj sceni. Pažljivim biranjem programa sa istančanim smislom za kvalitet kompozicija, sa ličnim instinktom i za muzičko-profesionalni i vaspitni zadatak, za pojedinca i za društvenu zajednicu, sa osećajem za značaj otkrivanja i prezentovanja muzičke baštine starih majstora ovih prostora, kao i stalnom potragom za novim, savremenim kompozicijama i u stalnom bivanju u aktuelnosti, Vauda je sve vreme bio i producent Dečjeg hora.
Već po preuzimanju Hora od kompozitora i dirigenta Srđana Barića 1953. godine, Vauda je povećao broj pevača i krenuo u saradnju sa najboljim izvođačima tadašnje zemlje: sa poznatim solistima i glumcima i stvaraocima, kao što su sopran Anita Mezetova, tenor Janez Lipovšek, alt Melanija Bugarinovič, glumci Marija Crnobori i Branko Pleša, dirigent Milan Horvat...
Nastup Dečjeg hora RTB-a, Kolarac, Beograd, 1984, dirigent Zlatan Vauda
Odmah posle tih prvih nastupa na zahtevnim muzičkim partiturama - za koje su i Hor i dirigent dobili pohvale i u pisanim medijima, otvorila su se vrata koncertnih podijuma Beograda, cele tadašnje Jugoslavije i Evrope. Svi dirigenti (Milan Horvat, Krešimir Baranović, Jaša Hornštajn, Dušan Skovran, Angel Šurev, Mladen Jagušt, Borivoje Simić, Bojan Suđić, Mihajlo Petraš, Oskar Danon, Radivoj Spasić....), koji su sarađivali sa perfektno priperemljenim dečjim ansamblom, i u svojim sledećim projektima, u kojima je bilo neophodno učešće dečjih glasova, uvek su pozivali upravo Dečji hor na brojne koncerte i gostovanja. To se nastavilo tokom svih decenija rada Vaude.
O značaju Dečjeg hora RTS u knjizi govore kompozitor i akademik Dejan Despić, nekadašnji član Hora, kompozitor i akademik Ivan Jeftić, muzikolog Vladan Erić, nekadašnja članica Hora, kompozitorka Vera Zloković, umetnička direktorka ansambla Musica Antiqua, kompozitor Rade Radivojević, nekadašnji član Hora, pijanista i profesor na FMU u Beogradu Aleksandar Serdar, nekadašnja članica Hora i operski solista Milena Kitić, kompozitori Slobodan Atanacković i Minta Aleksinački i mnogi drugi.
Nastup Dečjeg hora, Diseldorf, 1957, dirigent Zlatan Vauda
Akademik Dejan Despić je u svom svedočenju u knjizi naveo da je Dečji hor kolokvijalno nazivan "Vaudin' hor". "Razlog je razumljiv i sasvim opravdan. Zlatan Vauda je, naime, kao dugogodišnji rukovodilac tog hora, ne samo ostao u lepim sećanjima većine svojih mališana i ne retko uticao na njihovo kasnije usmerenje, nego je - izvan svega značajno - uspostavio i trajno održao visoke standarde horske interpretacije: čistu intonaciju, razgovetnu dikciju, kultivisanu zvučnost i muzikalnu iznijansiranost", naveo je Despić.
Istaknuti kompozitor, dirigent i pedagog Zlatan Vauda (1923-2010), autor je više od 200 dela u gotovo svim muzičkim oblicima, a u njegovom opusu posebno mesto zauzimaju kamerna muzika, solo pesme, solističke kompozicije i muzika za decu. Osim što je bio umetnički rukovodilac, producent i dirigent Dečjeg hora, bio je aktivan i na polju brige o deci.
Proba na plaži, Dečji hor RTB-a, dirigent, pedagog, prijatelj 'roditelj', Zlatan Vauda
Vauda je, između ostalog, detaljno planirao i programe letovanja dece, davao uputstva roditeljima šta da deca ponesu sa sobom, kako da se ponašaju, kako će aktivno da provode vreme... Na letovanjima je sa članovima Hora planirao i izvodio recitale, birao među njima najbolje recitatore i soliste, uvežbavao sve to između kupanja i druženja... Svuda gde se Dečji hor pojavljivao i boravio, održavao je koncerte, iako to niko od njih nije tražio.
"Između brojnih obaveza koje su bile sastavni deo rada Dečjeg hora, između koncerata i proba, i onih svakodnevnih problema koje je delio sa članovima ansamla, trudeći se da im bude i pedagog i drug i otac, Vauda je stalno razmišljao o deci. Nije ga na to navelo samo njegovo profesionalno opredeljenje, koje je vezano za rad sa decom već je promišljao o različitim kulturološkim problemima sa kojima su se suočavale generacije koje dolaze. Na simpozijumu u Opatiji 1972, on je prisutnima prezentirao rad o faktorima koji utiču na razvoj dečje ličnosti sagledavajući istorijske, evolucijske, sociološke i kulturološke aspekte koji neminovno utiču na izgrađivanje malog čoveka u tekstu 'Dečja muzika na vetrometini društvenih zbivanja'", istaknuto je, između ostalog, u knjizi.
Nastup Dečjeg hora u Budimpešti, 1965, dirigent Zlatan Vauda
Rođen 1923. u Pernici u Sloveniji, Vauda je završio Fakultet muzičkih umetnosti u Beogradu, a pohađao je i letnje kurseve kod Hansa Jelineka i Hansa Svarovskog. Kao datum ponovnog rođenja beležio je 21. oktobar 1941, kada je preživeo streljanje u Kragujevcu, gde je s porodicom našao utočište po izbijanju Drugog svetskog rata. Mnoge njegove kompozicije upravo su bazirane na tri akorda koje je, kao 18-godišnji kompozitor - amater, zabeležio u Kragujevcu. “U ta tri akorda”, kako je govorio, “ulio sam sav svoj revolt i tugu, a niz od 12 tonova koji je u njima sadržan prati me kroz ceo moj opus, kao svojevrstan pečat vremena”.
Vauda je napisao veliki broj dela namenjenih deci: muzičke priče, radio igre, male kantate...
Vaudina dela izvodili su najznačajniji dirigenti, ansambli, pevači i instrumentalisti, među kojima su i Zubin Mehta, Mladen Jagušt, Borislav Pašćan, Bojan Suđić, Hor i Orkestar RTB, Zagrebačka filharmonija, Kvartet Josip Slavenski, Zagrebački kvartet, Trio Lorenc, Beogradski duvački kvintet, Tro Simonuti i brojni solisti sa prostora bivše Jugoslavije.
Dobitnik je više od 50 nagrada za kompozitorski, dirigentski, pedagoški i metodičko-instruktivni rad, među kojima su Vukova nagrada, Orden rada sa zlatnim vencem, Orden zasluge za narod sa srebrnim zracima, nagrada za životno delo “Mlado pokolenje”, Zlatna plaketa “Kragujevački oktobar”, Spomen plaketa grada Beograda, nagrade RTB-a i JRT-a, Udruženja kompozitora Srbije...
U Sloveniji mu je, u okviru programa Maribora kao evropske prestonice kulture 2012. godine, odata počast u vidu izložbe u Univerzitetskoj biblioteci i otkrivanja spomen-ploče u njegovom rodnom mestu Pernici.
U Beogradu je sahranjen u Aleji zaslužnih građana.
Promocija knjige “Dečji hor RTS (1947-2012)” počinje u Društvu Sava u 18.30 sati, a obuhvata i projekciju audio-vizuelnog materijala koji su montirali Aleksandra Paladin i Predrag Mitrović.
(SEEcult.org)
