Zelena čoja Montenegra premijerno u BDP-u
Predstava „Zelena čoja Montenegra“, prema istoimenom romanu Mome Kapora u saradnji sa Zukom Džumhurom, u adaptaciji i režiji Nikite Milivojevića, biće premijerno izvedena u Beogradu 9. novembra u Beogradskom dramskom pozorištu, koje i koproducent te drame o neobičnom prijateljstvu crnogorskog knjaza Nikole i turskog generala Osman-paše, uz Gradsko pozorište iz Podgorice i festival Grad teatar u Budvi.
Reditelj Nikita Milivojević izjavio je da mu je „još od 90-ih godina, kada je ovaj naslov bio hit, ostalo neko dobro osećanje vezano za taj roman“.
„Naravno, kada vas pozovu da radite predstavu, to morate iz nove perspektive da čitate. Kada sam ponovo uzeo roman pročitao sam ga za jednu noć i taj dobar osećaj koji sam davno imao prosto se vratio“, rekao je Milivojević 5. novembra na konferenciji za novinare u BDP-u.
Predstava je premijerno izvedena 10. avgusta u amfiteatru manastira Sv. Trojice u Stanjevićima, u okviru 35. festivala Grad teatar, a ispraćena je dugim stajaćim ovacijama publike. Mediji su isticali umetničke rezultate predstave, ističući je i kao dobar primer regionalne saradnje.
Prema rečima Milivojevića, za reditelja je najvažnije da li čitajući određeni tekst odmah ima neke slike, neki doživljaj kako to može da izgleda na sceni.
„Meni se učinilo da je moguće napraviti uzbudljivu predstavu. To sve izgleda kao da je u jednom dahu napisano, a priča je neodoljiva. I neverovatna ustvari, pitate se da li je to sve moguće. Činilo mi se da je upravo ta granica između mogućeg i fikcije, taj prostor gde se stvarno i nestvarno prožimaju - divan prostor mašte za uzbudljivu pozorišnu priču“, rekao je Milivojević. Napomenuo je da je uvek voleo priče u kojima se mešaju fikcija i stvarnost, a da mu je u ovom romanu posebno zanimljivo i mešanje vremena i prostora.
„Tokom rada na predstavi sreo sam neke divne glumce. Pojavila se nova darovita generacija, a za mene lično pojavilo se jedno novo divno pozorište. Ja ovde nisam bio skoro 30 godina i da mi je neko rekao da ću Budvu i BDP udružiti u svom novom projektu, zvučalo bi mi neverovatno, ali mi je sada drago“, izjavio je Milivojević.
Prema njegovim rečima, bitna je i „paralelna priča o prijateljstvu Mome Kapora i Zuke Džumhura koje je kao u ogledalu odnosa knjaza Nikole i Osman-paše“.
Ljiljana Kapor, udovica Mome Kapora, podsetila je da su on i Džumhur još 1967. napisali scenario za film o bitki na Vučjem dolu iz 1876. godine, koji sticajem okolnosti nije realizovan, te da je posle smrti Džumhura, Kapor pronašao delove scenarija i počeo da piše roman.
„Pisao ja kao da mu je Zuko diktirao. Iz te velike ljubavi, poštovanja i pijeteta, Momo je potpisao i Zuku. Na koricama knjige stoji Momo Kapor u saradnji sa Zukom Džumhurom“, rekla je Ljiljana Kapor.
Pohvalivši predstavu koju je gledala na premijeri u Budvi, izjavila je da je „fascinirana kako je reditelj izvukao tu liniju prijateljstva, ljubavi i vanvremenskog odnosa glavnih likova, koja se odnosi i na veliko prijateljstvo Mome Kapora i Zuke Džumhura“.
Stevan Koprivica, direktor Gradskog pozorišta u Podgorici, gde će premijera biti u decembru, naveo je u programu predstave da je roman „Zelena čoja Montenegra“ posveta „drugovanju pisca, karikaturiste i boema“ Džumhura i Kapora, a glavna tema je istorijska, pomalo bizarna storija o prijateljstvu ratnih neprijatelja, crnogorskog kralja, tada knjaza, Nikole Petrovića i turskog visokog oficira, Osman-paše zvanog Sarhoš (pijani). Pozorišno viđenje „Zelene čoje Montenegra“ pripada istorijskoj melodrami, u kojoj je ono što se moglo dogoditi važnije od onoga što se zaista dogodilo, u kojoj su emocije važnije od faktografije, čovek od politike i rata. Ovo je priča, deficitarna u našim vremenima, o pomirenjima i kako bi to Džumhur rekao, ljudovanjima“.
Glavne likove igraju Miloš Pejović kao knjaz Nikola i Andrija Kuzmanović u ulozi Osman-paše, koji je zarobljen u bitki na Vučjem dolu.
U velikom ansamblu su i Branimir Brstina, Ivan Tomić (koji je zamenio nedavno preminulog Marka Živića), Stefan Radonjić, Milorad Damjanović, Ivan Zablaćanski, Dejan Đonović, Emir Ćatović, Simo Trebješanin, Jelena Simić i Maja Stojanović.
Andrija Kuzmanović je istakao da mu je Momo Kapor omiljeni pisac. „Nikada me nije umorio. Žao mi je što ga nisam upoznao, ali sam kroz njegova dela mogao da sagledam kakav je to bio veličanstven tip“, rekao je Kuzmanović.
Napominjući da je predstava nastajala u teškim okolnostima, ocenio je da je „Nikita napravio neki poseban svet“.
„Nisam igrao u takvoj predstavi do sada. Predstava je iz mog ugla nekako retro i ono pozorište zbog koga se bavim ovim poslom, a zapravo smo u mnogim trenucima jako moderni. Drago mi je što smo imali prilku da radimo sa kolegama iz Crne Gore, mnoge stvari sam od njih naučio. Na premijeri u prostoru manastiru stvorila se fina kohezija. Imali smo četiri izvođenja na festivalu i zaista smo uživali, a i publika nas je nagradila stajaćim ovacijama“, rekao je Kuzmanović.
Miloš Pejović je u vreme premijere opisao rad na predstavi kao specifično iskustvo, jer je taj proces upravo zbog koprodukcije sličan temi ovog komada. „Dakle, nekakvo zajedništvo, nekakvo bratstvo iz različitih krajeva. Tako da mislim da smo i u tome uspeli“, dodao je, kako su preneli tada mediji.
Reditelj Nikita Milivojević krierao je i scenografiju, kostime Jelena Stokuća, kompozitor je Aleksandar Srebrić, scenski pokret potpisuje Amalija Benet, a dizajn svetla Srđan Jovanović.
Prva repriza u BDP-u je 10. novembra, te potom 14. i 15. novembra.
Uoči beogradske premijere, predstava „Zelena čoja Montenegra“ biće izvedena 7. novembra na 26. Jugoslovenskom pozorišnom festivalu „Bez prevoda“ u Užicu, a učestvuje i na regionalnom pozorišnom festivalu „RUTA“ na sceni Kamernog teatra 55 u Sarajevu 12. novembra. Gostovanje te predstave najavljeno je i na Susretima pozorišta/kazališta u Distriktu Brčko za 22. novembar.
Gradsko pozorište Podgorica najavilo je za 10. decembar podgoričku premijeru „Zelene čoje Montenegra“.
*Foto: Gradsko pozorište/Grad teatar
(SEEcult.org)
