• Search form

05.11.2017 | 22:27

Zbir podataka i spornih ideja

Zbir podataka i spornih ideja

Javna rasprava o Predlogu strategije razvoja kulture u Srbiji 2017-2027. godine protekla je bez mnogo osvrta aktera iz oblasti vizuelnih umetnosti, iako se već godinama suočavaju sa mnogobrojnim problemima, kako onih koji se tiču statusa samostalnih umetnika, tako i onih opštijih, koji se odnose na nerazvijeni galerijski sistem, nedostatak finansija za produkciju radova, desetogodišnje nefunkcionisanje Muzeja savremene umetnosti u Beogradu... Inicijativa, neformalna grupa vizuelnih umetnika koja je aktivna u oblasti kulturne politike, objavila je nedavno osvrt na predloženu strategiju, ukazujući na neodgovarajuća rešenja i nedostatke teksta tog dokumenta koji je izazvao burne reakcije i tokom septembarske javne rasprave, a još je u procesu usaglašavanja konačne verzije za ulazak u skupštinsku proceduru.

Ne sporeći dobre namere Ministarstva kulture i informisanja da pristupi pisanju Strategije posle višegodišnjeg kašnjenja, Inicijativa je ukazala da u predloženom tekstu nisu nisu definisani subjekti koji će razrešiti problem dugovanja samostalnih umetnika za doprinose, niti rokovi za izmirenje tih obaveza, kao i da nije obuhvaćen već više od decenije prisutan problem plaćanja doprinosa samostalnim umetnicima po najnižoj osnovici.

Ukazujući i da kategorija istaknutih umetnika nije predmet razmatranja strategije, Inicijativa je zamerila autorima Predloga strategije i to što se u tekstu ne sagledavaju postojeći problemi nastali nakon zamrzavanja dodele nacionalnog priznanja za vrhunski doprinos kulturi. Nagrada za podsticanje kulturnog stvaralaštva je predviđena Zakonom o kulturi, a proći će gotovo decenija da nije dodeljena, navela je Inicijativa.

U Predlogu strategije, kako je dodala Inicijativa, nisu definisani ni problemi u vezi sa radom reprezentativnih udruženja u kulturi, kojih ima 31, a Ministarstvo prelaznim merama finansiranja “podstiče enormno uvećanje broja samostalnih umetnika”.

Zamereno je i što Predlogom strategije nisu obuhvaćeni problemi radnih prostora za vizuelne umetnike/ateljei, kao jedan od osnovnih preduslova za umetničko stvaranje.

Takođe, Predlogom strategije nije predviđeno obezbeđivanje honorara vizuelnih umetnika za realizovanje izložbi u institucijama koje su na budžetskom finansiranju.

Autorima Predloga strategije zamereno je i to što nema reči o obaveznom izdvajanju sredstava do 3% od investicija pri izgradnji javnih objekata za finansiranje umetničkih dela u javnom prostoru ili samom objektu, što je evropski standard.  

Komentarišući Predlog strategije u celini, članovi Inicijative ocenili su da taj dokument nije pripremljen u skladu sa Zakonom o kulturi i članom 20 koji reguliše tu materiju, jer ne sadrži: plan realizacije, i to: definisanje aktivnosti vezanih za realizaciju prioritetnih programa i projekata i strateških zadataka za svaku delatnost u kulturi i sva međuresorna područja predviđena strategijom; dinamiku sprovođenja i  određivanje subjekata realizacije, te kriterijume, indikatore i postupke evaluacije.

Takođe, ocenili su da “negativan nacionalističko-ideološki kontekst, oličen u definisanju dimenzija kulture”, nepotrebno opterećuje zakonsku obavezu da se utvrdi strategija kulture.

“Skrivanje iza kolektivnog autorstva nad tekstom omogućuje da se iznesu veoma sporne diskriminatorske mere vezane za zaštitu srpskog jezika i ćirilice”, ocenila je Inicijativa, smatrajući i da Predlog strategije predstavlja “prost zbir podataka i spornih ideja koje nisu rezultat razmatranja stručnog tela, već posledica tekućeg rada birokratskog aparata”.

Iz toga proizlazi, kako su naveli, da se iz Predloga strategije jasno ne vide namere da se poboljša stanje u kulturi, niti da se istinski promišlja o problemima koje u toj oblasti postoje, već se “veoma uopšteno i površno ukazuje na stanje i probleme u kulturi, umesto da se jasno apostrofiraju svi do sada evidentirani nedostaci”.

Strategija ne postavlja precizne rokove za ostvarivanje ciljeva, kratkoročno, srednjoročno i dugoročno, navela je Inicijativa, koju čine Mirjana Denkov, Dragoslav Krnajski, Nina Todorović i Anica Vučetić.

Što se tiče pravnog okvira, Inicijativa smatra da nedostaju precizno definisani problemi u aktuelnim zakonskim rešenjima, da je izostavljenio ukazivanje na ciljeve izmene zakona, te da nisu utvrđeni rokovi za pripremu predloga izmena.

Međuresorno povezivanje, kako je ocenjeno, gotovo je banalizovano izostavljanjem ključnog aktera - Ministarstva finansija - u predloženim stručnim međuresornim telima.

Predlogom strategije, inače, vizuelne umetnosti su opisane kao veoma široka oblast koja obuhavata mnogobrojne umetničke forme: od tradicionalnih, poput slikarstva ili skulpture, preko primenjenih umetnosti i umetničkih zanata, do fotografije, video-umetnosti, novih medija i performansa.

U opisu stanja u toj oblasti u Predlogu strategije navedeno je da je nedostatak prostora za izlaganje čest problem, kao i smeštaj umetničkih zbirki (depoi), naročito u galerijama unutar drugih ustanova. Ocenjeno je i da su nedovoljna sredstva za izložbe, nabavku tehničke opreme, zapošljavanje stručnih kadrova, kao i za materijalne troškove.

“I pored sve intenzivnijeg korišćenja interneta i virtuelnog prostora, kao i različitih negalerijskih in situ projekata, galerije i izložbeni prostori ostaju najvažniji segment sistema za predstavljanje vizuelnih umetnosti i multimedije. Jedan od većih problema sistema čini nedovoljna prilagodljivost savremenim tokovima u Evropi i u svetu. Institucije, galerije i pojedinci iz Srbije tek sporadično učestvuju u međunarodnoj razmeni i na sceni savremene umetnosti u svetu”, ocenjeno je u Predlogu strategije.

Navedeno je i da u Srbiji deluje 58 samostalnih galerija, a pomenuta je samo Galerija umetnosti u Prištini za koju Vlada Srbije, kako je istaknuto, “obezbeđuje uslove za rad”.

“Položaj savremenih umetnika veoma je opterećen nefunkcionalnim sistemom podrške samostalnim umetnicima, neuređenim tržištem savremene umetnosti, kao i malim brojem privatnih kolekcionara, agenata i menadžera”, navedeno je u Predlogu strategije, u kojem je konstatovano i da je Ministarstvo kulture i informisanja pokrenulo 2014. specijalizovan konkurs za finansiranje (otkup) umetničkih dela savremene umetnosti. Njegov značaj istaknut je u Predlogu strategije kao mnogostruk - od upotpunjavanja zbirki delima savremenih umetnika i poboljšanja položaja umetnika do razvoja publike, budući da se umetnička dela finansiraju i za javne ustanove drugih resora, poput bolnica, škola i fakulteta, specijalizovanih ustanova.

Na oblast vizuelnih umetnosti, kako su naveli autori Predloga strategije, utiče i okolnost da je MSU u Beogradu godinama zatvoren zbog rekonstrukcije, zbog čega savremeni umetnici nisu mogli da izlažu svoja dela u najznačajnijoj ustanovi za savremeno stvaralaštvo, a generacije mladih umetnika, kustosa, istoričara umetnosti nisu imala priliku da se direktno upoznaju sa kolekcijama tog muzeja.

Uz konstataciju da savremeno stvaralaštvo “posebnu snagu dobija kroz aktivno učešće umetnika i njihovih dela u međunarodnim tokovima”, u Predlogu strategije ocenjeno je da je potreban podsticaj mobilnosti umetnika, njihovom usavršavanju i specijalizacijama, posebno deficitarnih profesionalnih umetnika i umetničkih saradnika (menadžeri u kulturi, osobe zadužene za odnose s javnošću, za korišćenje digitalnih alata u prezentaciji, medijaciji i animaciji i dr.).

Istaknuta je i potreba uspostavljanja partnerskih i koprodukcionih odnosa domaćih ustanova kulture i organizacija civilnog društva sa stranim partnerima, što je, kako je navedeno, veoma bitno i zbog prezentacije umetnosti iz Srbije u inostranstvu, ali i zbog jačanja projektnog menadžmenta i korišćenja alternativnih izvora finansiranja. U tom kontekstu je pomenuto i da “nezavisna umetnička scena pokazuje nešto bolju prilagodljivost projektnim zahtevima međunarodnih fondova, te aktivnije učestvuje u internacionalnim projektima”.

Kao jedan od prioriteta kulturnog razvoja, navedeno je poboljšanje socijalnog položaja svih umetnika, posebno samostalnih, kao i radnika u kulturi.

“Kako su umetničke profesije u nekim oblastima izgubile i na ugledu i na socijalnoj sigurnosti, kroz rad i aktivnosti reprezentativnih udruženja i drugih aktera neophodno je doprineti osnaživanju socijalne sigurnosti i ukupnoj afirmaciji ovih profesija”, naveli su autori Predloga strategije.

Ocenjeno je i da će praćenje sprovođenja zaštite autorskih i srodnih prava, kao i podrška kolektivnim organizacijama u toj oblasti, unaprediti položaj umetnika i pomoći im da ostvaruju svoja prava.

Kao ciljevi i mere u oblasti vizuelnih umetnosti, navedeni su: 1) profesionalizacija i modernizacija sistema vizuelnih umetnosti i jačanje kapaciteta rada ustanova i organizacija (podrška razvoju izlagačke infrastrukture i tehničke opremljenosti; doedukacija stručnih kadrova u oblasti vizuelnih umetnosti kroz programe celoživotnog učenja i razmene, a u skladu sa Planom razvoja ljudskih resursa; realizacija novih konkursa i drugih vidova podrške (za uređenje prostora galerija i izlagačkih prostora, za kustoske projekte, za mlade umetnike i njihove prve projekte, za nove inicijative, galerije i izlagačke prostore); podrška razvoju projekata i jačanje kapaciteta ustanova i organizacija za kritičko mišljenje, kritiku, praćenje i kontekstualizaciju umetničkog i kulturnog stvaralaštva); 2) ravnomeran razvoj sistema vizuelnih umetnosti na ukupnoj teritoriji Srbije (podrška kvalitetnim projektima koji se realizuju u manjim i nerazvijenim sredinama i koji omogućavaju povezivanje stvaralaca iz različitih lokalnih sredina; osavremenjivanje koncepta likovnih kolonija i njihovo umrežavanje na nacionalnom i na međunarodnom nivou); 3) internacionalizacija i regionalno povezivanje (podrška projektima prezentacije domaćeg stvaralaštva u inostranstvu; podrška projektima koji povezuju domaće stvaraoce s profesionalcima iz regiona i drugih zemalja, baziranim na stvarnim profesionalnim potrebama i interesima), te 4) razvoj publike, unapređenje participacije i amaterizma (podrška projektima s višim stepenom participacije i rada sa publikom: savremena umetnost u javnom i negalerijskom prostoru i ustanovama koje se primarno ne bave kulturom; razvoj amaterskog stvaralaštva u ovoj oblasti).

(SEEcult.org)

*Tekst je nastao u okviru projekta “Put strateškog dokumenta”, sufinansiranog od Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r