Završnica rasprave o izmenama i dopunama Zakona o kulturi

Postupak predlaganja članova Nacionalnog saveta za kulturu (NSK), položaj samostalnih umetnika, (su)finansiranje projekata i programa u kulturi i proces digitalizacije, neke su od tema koje su izazvale najviše komentara na poslednjoj javnoj raspravi o Nacrtu izmena i dopuna Zakona o kulturi, održanoj 12. aprila u Beogradu, uz najavu Ministarstva kulture i informisanja (MKI) da će sve primedbe i sugestije, koje zainteresovani mogu poslati još deset dana, uzeti u obzir prilikom utvrđivanja finalne verzije novih zakonskih rešenja.

Deo krovnog zakona o kulturi koji se odnosi na NSK podrazumevao bi da su svi ovlašćeni predlagači u obavezi da predlože dvostruko veći broj kandidata za članove NSK od broja koji se bira iz njihovih redova, što je izazvalo i najoštrije primedbe koje su se čule u raspravi u Jugoslovenskoj kinoteci, kojoj je prisustvovalo tridesetak predstavnika ustanova i organizacija. Insistiranje na dva kandidata i način na koji su oni predloženi bio je, inače, i jedan od razloga zbog kojih su umetnička udruženja osporila u februaru Zbirnu listu kandidata koju je MKI predložilo Skupštini Srbije na usvajanje. Tada je izabran samo deo članova NSK, među kojima nisu kandidati reprezentativnih umetničkih udruženja.

Predsednik i potpredsednik novog Koordinacionog odbora reprezentativnih umetničkih udruženja Bojan Kovačević i Duško Paunković ocenili su u raspravi da se tom izmenom narušava autonomno pravo udruženja da biraju kandidate za NSK prema svojim kriterijumima.

“NSK nema nikakvu moć da prisili izvršnu vlast na nešto, ali ima svojevrsni mandat Skupštine (koja ga bira) da komentariše stanje u kulturi. Budući da je zamišljen kao korektiv izvršne vlasti, ne može vršiti tu ulogu ako izvršna vlast ima uticaja na izbor članova NSK”, rekao je Paunković, izražavajući bojazan da bi predloženo rešenje o obavezna dva kandidata za člana NSK dovela do izbora zasnovanog na političkim, a ne stručnim kriterijumima, što obesmišljava ulogu NSK.

I Kovačević je rekao da bi odredba o obaveza o dvostrukom većem broju kandidata (umesto dosadašnjeg rešenja o najviše dva) mogla da bude zloupotrebljena i da se postavlja pitanje legitimiteta poslanika da biraju između dva kandidata ako već struka smatra da treba da ima jedinstvenog.

Protivljenje tom novom zakonskom rešenju izrazio je i Adam Crnobrnja iz Srpskog arheološkog društva, dok je viši savetnik u MKI Predrag Blagojević rekao da ta obaveza nije predložena da bi se ukidala autonomija udruženja, već zato što ona zaslužuju veći broj kandidata, koje će sama i odrediti.

Izmenama i dopunama Zakona, NSK bi, inače, imao dva člana više (21 umesto 19), i to iz reda ustanova koje se bave kulturnim nasleđem (muzeji, zavodi za zaštitu spomenika kulture i arhivi) i udruženja u oblasti zaštite kulturnog nasleđa.

Nacrtom izmena i dopuna Zakona o kulturi, koje su predočili predstavnici MKI, predviđena je, između ostalog, i promena članova koji se odnose na ostvarivanje opšteg interesa o kulturi i oblasti kulturnih delatnosti koje obuhvata javni interes.

Predloženim izmenama o opštem interesu u kulturi usklađuje se primena Zakona o kulturi s međunarodnim dokumentima i strateškim opredeljenjima u drugim oblastima (obrazovanje, spoljni poslovi, omladina…). Izmene koje se tiču javnog interesa u kulturi, kako je navedeno u obrazloženju, rezultat su usklađivanja sa Zakonom o spoljnim poslovima. Opis oblasti kulturne delatnosti izmenjen je u delu koji se odnosi na kulturno nasleđe, a dodata je i nova tačka koja se odnosi na upotrebu informacione i komunikacione tehnologije, budući da ona nije samo sredstvo za rad, već i sredstvo izražavanja i kreativnog stvaralaštva.

Prema rečima pomoćnika ministra Dejana Maslikovića, digitalizacija je, iako je i ranije postojala u Zakonu, sada istaknuta kao jedan od interesa u kulturi, u skladu s drugim zakonima u toj oblasti, a uvedena je i odredba prema kojoj je “sastavni deo rada zaposlenih u ustanovi kulture”. MKI je, kako je dodao, u saradnji sa Stalnom konferencijom gradova i opština, krenulo u edukaciju zaposlenih u lokalnim samoupravama i ustanovama kulture.

Polemiku je izazvala odredba prema kojoj je ustanova kulture obavezna da koristi jedinstvena softverska rešenja, jer je pitanje da li su izabrana najbolja – kako je rekao u raspravi načelnik Odeljenja za dokumentaciju Etnografskog muzeja u Beogradu Miroslav Mitrović, koji je izneo konkretne probleme po tom pitanju, posebno u vezi sa programima koji se koriste u procesu rada na digitalizaciji. Masliković je rekao da je formulacija o jedinstvenom softverskom rešenju preuzeta iz Zakona o e-upravi, te da se odnosi na registre, baze i druge sisteme za upravljanje dokumentima. Cilj je da kolege iz različitih ustanova kulture mogu lakše da komuniciraju među sobom. “Stav države je da se digitalizacija sprovodi jednoobrazno. Mi smo se izborili da u kulturi ne bude tako, već po struci - muzeji, biblioteke…)”, dodao je Masliković.

Nacrtom je predviđeno i da delatnost zaštite kulturnih dobara mogu obavljati samo ustanove zaštite, kao i da zaštitom nepokrentih kulturnih dobara i arhivske građe mogu da se bave ustanove čiji je osnivač Republika. Time bi, kako je navedeno, bili prevaziđeni propusti u pogledu usaglašavanja osnivačkog akta ustanova zaštite sa zakonskim propisima, odnodno dodatno definisane obaveze MKI u pogledu vršenja osnivačkih prava, tj. finansiranja ustanova zaštite.

Izmenama i dopunama bilo bi naglašeno i da su projekti ili programi koji se (su)finansiraju iz budžeta od značaja za ostvarivanje javnog interesa u kulturi. Uvodi se i rok (1. mart) do kada autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave mora da obavesti MKI o realizovanim aktivnostima i sredstvima izdvojenim za tu svrhu u prethodnoj godini, čime će MKI dobiti jasniji pregled ulaganja u kulturu, kao i u aktivnosti realizovane u autonomnoj pokrajini i jedinici lokalne samouprave.

Polemiku je izazvala i odredba Nacrta da Ministarstvo može da odredi pojedine manifestacije ili festivale od posebnog značaja za kulturu Srbije, čime se uređuju i njihov status, organizacija i način finansiranja.

Time bi se, kako je rekao Vladimir Pajić iz Centra za kulturna dobra, dovela u pitanje samostalnost manifestacija i moglo bi da dođe do cenzure. “Favorizacija određenih festivala može da se izvrši i bez zakonskog uticanja na njihovu samu organizaciju”, dodao je on.

Prema navodima MKI, tim članom bi se uvelo više reda u funkcionisanju mnogobrojnih manifestacija i festivala, a adekvatnije regulisan njihov status, organizacija i finansiranje obezbedili bi “kvalitetnije programe, kao i visoke standarde njihove organizacije i realizacije”.

Izmenama i dopunama Zakona o kulturi, “posebnu brigu” države dobili bi  Srpska akademija nauka i umetnosti, Matica srpska, Srpsko narodno pozorište, Narodno pozorište u Beogradu, Srpska književna zadruga, kao i Zadužbina Ilije Kolarca, Vukova zadužbina i Zadužbina Dositeja Obradović. Ta posebna briga odnosi se na finansiranje tekućih rashoda i izdataka i ostvarivanje programa ustanova kulture, a kako je navedeno u obrazloženju Nacrta, u širokom krugu ustanova i drugih subjekata koje čine savremenu kulturu Srbije, potrebno je izdvojiti one temeljne i kompleksne ustanove, čije trajanje seže u početke obnove moderne srpske države i čiji je doprinos srpskoj kulturi modernih vremena kontinuiran i overen.

Posebnu pažnju u raspravi, kao i nedavno u najširoj javnosti, izazvala je izmena člana o priznanju za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi, odnosno kulturi nacionalnih manjina – tzv. nacionalnim penzijama. Nacrtom je precizirano je kako se to priznanje dodeljuje, ko može podneti predlog za dodelu, iz kojih sve kulturnih delatnosti umetnici, odnosno stručnjaci u kulturi mogu dobiti nacionalnu penziju, i koji su uslovi pritom za to (da je državljanin Republike Srbije, da je navršio 60 godina života; da je ostvario vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi, odnosno kulturi nacionalnih manjina; da je dobitnik najznačajnih nagrada i priznanja; da ima obrazloženu ocenu vrednosti doprinosa u oblasti kulture u delatnostima koju daju umetnička i strukovna udruženja, ustanove kulture i obrazovne i naučne ustanove).

Ispunjenost uslova utvrđivala bi Komisija za utvrđivanje predloga za dodelu tog priznanja, a na osnovu njenog predloga, Ministarstvo bi, polazeći od finansijskih sredstava u budžetu, predlagalo Vladi akt o dodeli priznanja koje predstavlja lično, neprenosivo i nenasledivo pravo.

Cenzusom od 60 godina, kako je rekao Predrag Blagojević, MKI je želelo da “razbije kontroverze o tome da je reč o penzijama”.

“To nikada nisu bile penzije, ne dobijaju (priznanje) siromašni, nije socijalna kategorija, već dobijaju umetnici koji su proslavili našu kulturu”, rekao je Blagojević, napominjući da priznanje nije ograničeno samo na mesečni novčani iznos, već podrazumeva i plaketu, koja bi bila svečano dodeljivana.

Uredbom koja bi bila doneta nakon usvajanja izmena i dopuna Zakona o kulturi, bili bi pooštreni kriterijumi za dodelu tog priznanja, a odgovornost bi bila više prebačena na predlagače – NSK, reprezentativna udruženja, ustanove kulture, obrazovne i naučne ustanove i verske zajednice, kao i nacionalni saveti nacionalne manjine.

Povodom ranijih medijskih izveštaja o mogućem ukidanju dosad dodeljenih nacionalnih priznanja, Blagojević je rekao da to nikada nije bila namera, već je na okruglim stolovima u ZAPROKUL-u možda izneta neka takva ideja, koja je ušla u zapisnik i tako stigla do nekih medija. On je pozvao sve zainteresovane da se priključe okruglim stolovima o nacionalnom priznanju i da tako pomognu u definisanju kriterijuma za njihovu dodelu.

Živorad Ajdačić iz Kulturno-prosvetne zajednice Srbije zamerio je što među nagradama koje bi bile uzete u obzir za dodelu tog priznanja nema i onih koje dodeljuje Srpska pravoslavna crkva.

Nacrtom izmena i dopuna precizirana je i delatnost ustanova kulture, u skladu sa odredbama Zakona koje se odnose na kulturne delatnosti.

Predložene izmene i dopune Zakona o kulturi odnose se i na izbor direktora ustanova kulture.

Između ostalog, predviđeno je da je upravni odbor ustanove – ako u zakonskom roku ne sprovede javni konkurs, obavezan da o razlozima za to obavesti osnivača.

Kandidati za direktore ustanova, kako je precizirano, morali bi da imaju visoko obrazovanje i najmanje osam godina radnog iskustva u osnovnoj delatnosti ustanove.

Precizirano je i da isto lice ne može biti dva puta imenovano za vršioca dužnosti direktora, čime se, kako je obrazloženo, doprinosi sprečavanju masovne zloupotrebe korišćenja instituta v.d. direktora ustanova kulture.

Nacrtom je predviđeno i da članove UO imenuje i razrešava osnivač iz reda “istaknutih umetnika i stručnjaka u kulturi iz oblasti programskog rada ustanove”. Kako je obrazloženo, neophodno je da članovi UO budu umetnici ili stručnjaci u kulturi koji raspolažu adekvatnim znanjima iz oblasti programskog rada ustanove, jer UO usvaja strategiju razvoja ustanove kulture, repertoare, odnosno godišnje programe i razmatra važna pitanja iz sfere programskog rada ustanove.

Iz Zakona o kulturi bila bi izbrisana odredba koja se odnosi na prevođenje stručnih i naučnih tekstova kao područje kulture. Ta odredba, koja je kritikovana prilikom prethodne izmene i dopune Zakona o kulturi 2016. godine, sada bi bila ukinuta zato što stručni i naučni tekstovi nemaju umetnički karakter. Ujedno, dodaje se novo područje kulture koje se odnosi na primenu informacionih i komunikacionih tehnologija u kulturi.

Deo rasprave odnosio se i na položaj samostalnih umetnika, koji Nacrtom izmena i dopuna ostaju jedini kojima bi bili uplaćivani doprinosi za obavezno socijalno osiguranje, dok je aktuelnim Zakonom to bilo predviđeno i za samostalne stručnjake u kulturi i izvođače kulturnih programa i saradnike u kulturi.

Na primedbu da će tako konzervatori, na primer, izgubiti mogućnost uplate doprinosa, Predrag Blagojević je rekao da Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje prepoznaje samo pojam samostalnog umetnika, te da je to pitanje za Ministarstvo finansija.

Takođe, radi usklađivanja sa Zakonom o spoljnim poslovima, predviđeno je da se među subjekte u kulturi ubace i kulturni centri Srbije u inostranstvu i strani kulturni centri u Srbiji.

Predloženim izmenama ustanove kulture bile bi obavezne da uz predlog godišnjeg programa rada dostavljaju i predlog finansijskog plana, što dosad nije traženo. Osim toga, imajući u vidu da po budžetskom kalendaru ministar finansija direktnim korisnicima 5. jula dostavlja Upustvo za pripremu Nacrta budžeta Republike Srbije, a da MKI ima obavezu da do 1. septembra dostavi Ministarstvu finansija predlog finansijskog plana za narednu godinu i projekcija za naredne dve godine, rok za dostavljanje zahtevanih dokumenata bio bi pomeren sa 20 jula na 1. avgust.

Deo Nacrta odnosi se i na mere koje se tiču republičkih ustanova kulture u pogledu izvršenja budžeta.

Što se tiče konkursa za (su)finansiranje projekata i programa, Nacrtom je precizirano da članovi konkursnih komisija ne mogu učestvovati u radu komisije i razmatranju projekata ako su na bilo koji način uključeni u isti ili postoji neki drugi osnov za sukob interesa. Članovi komisija imali bi naknadu za rad, a njihovu visinu bi određivao ministar, odnosno nadležni organ pokrajine ili jedinice lokalne samouprave.

Nacrtom je precizirano i da se za pojedinačna davanja, odnosno za sufinansiranje projekata van javnih konkursa, koji su izuzetno značajni i ispunjavaju predviđene kriterijume, može izdvojiti najviše 25% od ukupnog iznosa budžetskih sredstava predviđenih za projekte.

Nacrtom bi bila izbrisana sadašnja odrednica da se ugovori o sufinansiranju tekućih rashoda i izdataka zaključuju na period od jedne godine, jer je praksa pokazala da se zaključuju i na kraći period.

Predloženim izmenama stvoren bi bio i pravni osnov za vršenje inspekcijskog nadzora nad zakonima u oblasti kulture.

U raspravi je izneto i niz primedbi u vezi sa rešenjima koja se tiču nacionalnih manjina, a pre svega zbog netraženja njihovog mišljenja tokom izrade Nacrta zakona. Kako je rekao Darko Savić iz Nacionalnog saveta hrvatske nacionalne manjine, javna rasprava ne može da se tretira kao traženje mišljenja, jer u njoj mogu da učestvuju svi zainteresovanji građani. Takva praksa MKI, kako je dodao, pominjući i to da predstavnici nacionalnih manjina nisu bili uključeni ni u izradu Predloga strategije razvoja kulture, kao ni u izradu Nacrta medijske strategije, "nije dobra praksa". Savić je ujedno pohvalio određena rešenja u Nacrtu izmena i dopuna Zakona o kulturi, posbeno mogućnost da pojedine manifestacije budu proglašene od posebnog značaja, ali je kao loš ocenio deo koji se tiče načina izbora direktora, predloživši da se iz tih odredbi izdvoje nacionalne manjine. Takođe, ocenio je da su predložena rešenja o izboru članova UO ustanova kulture nesprovodiva kada su u pitanju nacionalne manjine, a između ostalog, ocenio je i da se predloženim rešenjima u vezi sa zaštitom ćiriličnog pisma zapravo deskriminiše latinica.  

Iz MKI su poručili da će nacionalni saveti nacionalnih manjina biti formalno pitani za mišljenje kada se, na osnovu javne rasprave, utvrdi novi tekst Nacrta izmena i dopuna Zakona o kulturi.

U raspravi su se čule i primedbe zbog izostavljanja fotografije iz područja kulture, iako, kako je rekao Zvezdan Mančić iz Centra za fotografiju, živimo u vizuelnom svetu i fotografija dominira nad ostalim vidovima izražavanja i u kulturi, i u obrazovanju, nauci…

Bilo je i negodovanja predstavnika pojedinih ustanova kulture zbog nedovoljne vidljivosti rezultata podržanih projekata na osnovu konkursa, posebno kada se odnose na nematerijalno nasleđe, zbog čega je MKI sugerisano da ih objavljuje na svom sajtu. Stvara se utisak, kako je rekla Vesna Dušković iz Centra za nematerijalno nasleđe pri Etnografskom muzeju, da je “novac otišao nekoj nevladinoj organizaciji potpuno neopravdano”. Ona je kao diskutabilan navela i izbor članova komisija za konkurse, navodeći da bi volela da zna na osnovu kojih kriterijuma ih MKI bira.

I Đorđe Aralica iz Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS) negodovao je zbog dosadašnjih rezultata konkursa za sufinansiranje programa, ali je ocenio i da MKI treba da ima znatno veći budžet. Njegov kolega Goran Ostojić Vid, koji je ukazao na dugogodišnji problem duga samostalnih umetnika zbog propusta lokalnih samouprava da na vreme uplaćuju doprinose, ocenio je i da bi pojedina umetnička udruženja trebalo da budu proglašena da su od državnog značaja, a smatra da uz ULUS, koji obeležava sto godina postojanja, to zaslužuju još samo Udruženje književnika Srbije, Udruženje dramskih umetnika i Udruženje muzičkih umetnika.

Predstavnici MKI odgovorili da postoje 34 reprezentativna udruženja (najviše dva iz svake oblasti), te da ULUS, kao i ostala koja imaju taj status, i ima posebnu podršku na osnovu poverenih poslova koje obavlja.  

Direktorka Leskovačkog kulturnog centra Sanja Conić sugerisala je da se pri određivanju manifestacija od posebnog značaja ima u vidu decentralizacija kulture, jer je pojedinim festivalima potrebno vreme da se razviju, a to ne mogu bez odgovarajuće podrške. Kao primer je navela Leskovački internacionalni festival filmske režije (LIFFE). Ona je sugerisala i da se zakonodavac ozbiljnije pozabavi statusom kulturnih centara, ocenjujući da su “najmanje definisani” i da su “uvek najvažniji muzeji, biblioteke, galerije”…

Primedbe i sugestije u vezi sa Nacrtom izmena i dopuna Zakona o kulturi zainteresovani mogu poslati do 22. aprila poštom na adresu Ministarstva kulture i informisanja – Vlajkovićeva 3, 11000 Beograd, sa naznakom “Za Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o kulturi”, ili na elektronsku adresu: predrag.blagojevic@kultura.gov.rs

Prva javna rasprava u formi okruglog stola održana je 29. marta u Gradskoj kući u Subotici, a potom su rasprave organizovane i u Novom Sadu i Nišu.

Zakon o kulturi prethodno je izmenjen u februaru 2016. godine, nakon žestoke kritike predlozenih resenja u javnosti, koje su izazvale i burnu debatu u parlamentu, posebno zbog prvobitno planiranog ukidanja priznanja za doprinos kulturi od kojeg je vlada u poslednjem trenutku bila odustala. Dok je Ministarstvo kulture i informisanja tvrdilo da će izmene tog zakona obezbediti njegovu bolju primenu i unaprediti efikasnost sistema kulture, opozicija je smatrala da, između ostalog, slabe autonomiju ustanova kulture i centralizuju upravljanje, razvlašćuju NSK i otežavaju inače težak socijalni položaj samostalnih umetnika.

Srbija je dobila u avgustu 2009. godine krovni Zakon o kulturi posle 17 godina, koji je najavljivan kao prekretnički, ali je jos u vreme usvajanja praćen burnim reakcijama i negodovanjem dela javnosti. Kao poseban problem pokazala se proteklih godina njegova primena koja je bila selektivna.

(SEEcult.org)