Završnica konkursne sezone

Ministarstvo kulture i informisanja Srbije objavilo je, uz izvesno kašnjenje, većinu rezultata Konkursa za sufinansiranje projekata u oblasti savremenog stvaralaštva u 2018. godini, osim za oblasti pozorišne umetnosti i umetničke igre, a novitet u odnosu na dosadašnju praksu jesu kratka obrazloženja odluka komisija, kako za podržane, tako i za projekte koji su odbijeni.

Prema dosad objavljenim rezultatima Konkursa, najveće povećanje budžeta u odnosu na 2017. godinu je u oblasti muzike (sa prošlogodišnjih 50,38 miliona na 72,25 miliona dinara), u kojoj je i bilo najviše podnetih projekata. Nešto veća sredstva odobrena su i za projekte u oblasti filmske umetnosti i audio-vizuelnog stvaralaštva (sa 71,2 na 75,3) i za izdavanje kapitalnih dela (sa 9,39 na 12,3), dok je u oblasti likovnih, primenjenih, vizuelnih umetnosti, arhitekture i dizajna ukupan budžet smanjen za oko 4,5 miliona (sa 56,05 na 51,45). U ostalim oblastima ostao je približno isti iznos.

Najveća konkurencija je i bila u oblasti likovnih, primenjenih, vizuelnih umetnosti, dizajna i arhitekture, gde je podržana jedna petina (105) od ukupnog broja podnetih projekata (490), pa je čak 385 odbijeno. Za projekte u toj oblasti, izdvojeno je 51,45 miliona dinara, od čega se na projekte nevladinog sektora (budžetska linija 481) odnosi 25,8 miliona, dok je 15,15 miliona za korisnike budžetske linije 463 (transferi ostalim nivoima vlasti) i 10,5 miliona za budžetsku liniju 424 (specijalizovane usluge).

Na osnovu odluke konkursne komisije, koju su činili Snežana Ristić (predsednica), Marijana Kolarić, Dragana Stanković, Dimitrije Pecić i Dejan Đorić, najveći iznos odobren je Kulturnom centru Beograda za 57. Oktobarski salon (tri miliona), dok je po milion dinara odobreno Umetničkoj galeriji “Nadežda Petrović” u Čačku za 29. Memorijal Nadežde Petrović i Kulturnom centru Pančeva za 18. Bijenale umetnosti. Za godišnje galerijske programe odobravano je između 500.000 (koliko je bio minimum predviđen konkursom) do 800.000 dinara. Podršku su dobili i mnogi projekti koji su odbačeni na ovogodišnjem Konkursu Sekretarijata za kulturu Beograda, koji je izazvao burne reakcije zbog netransparentnosti i kršenja konkursne procedure.

Najveći ukupan budžet na Konkursu Ministarstva kulture izdvojen je za sufinansiranje projekata u oblasti filmske umetnosti i ostalog audio-vizuelnog stvaralaštva - 75,3 miliona dinara, a od ukupno prijavljenih 139 projekata, dvostruko više je podržanih (91) nego odbijenih (47). To je jedina oblast, uz projekte nacionalnih manjina, u kojoj je više projekata prošlo nego što je odbijeno. Najveći deo ukupnog budžeta odlazi na projekte na liniji 424 (30,3 miliona), a zatim na projekte na liniji 481 (24 miliona), te 463 (21 milion), a komisiju su činili Miroljub Vučković (predsednik), Vuk Ršumović i Svetislav Goncić.

Pojedinačno najveći iznos dodeljen je preduzeću Rasta internacional d.o.o za 12. Međunarodni filmski i muzički festival “Kustendorf” reditelja Emira Kusturice (13 miliona dinara), dok su po devet miliona dobili  Cebef za 46. Fest u Beogradu i Otvoreni univerzitet Subotica za jubilarni, 25. Festival evropskog filma Palić, a pet miliona odobreno je Udruženju građana “Pogled u svet” za 24. Festival autorskog filma u Beogradu.

Za 53. Festival glumačkih ostvarenja domaćeg igranog filma - Filmske susrete u Nišu 3,2 miliona, koliko je približno izdvojeno i za 14. Filmski festival “Slobodna zona” u Beogradu (tri miliona), dok je za 42. Festival filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji odobren 1,5 milion, za 11. Leskovački internacionalni festival filmske režije LiFFe 1,2 milion, a po milion dinara dobili su aktuelni 11. Međunarodni festival dokumentarnog filma Beldoks jedan milion, 4. Kosovo i Metohija međunarodni filmski festival – KMMFF i 14. Festival evropskog dugometražnog dokumentarnog filma “Sedam veličanstvenih”.

Po visini ukupnog budžeta, ali i po velikom interesovanju, izdvaja se oblast muzike (stvaralaštvo, produkcija, interpretacija), u kojoj je sa 72,25 miliona dinara podržan 71 projekat od čak 402 prijavljena, pri čemu su 63 prijave odbačene zbog pravno-formalnih nedostataka, a 268 projekata neće biti sufinansirano.

Na osnovu odluke komisije koju su činili Smiljka Isaković (predsednik), Ivana Medić i Miroljub Aranđelović Rasinski, za projekte na liniji 481 odobreno je 32,5 miliona dinara, projekti čiji nosioci pripadaju liniji 463 dobili su 30,3 miliona, a na liniji 424 podržani su projekti u iznosu od 9,45 miliona dinara.

Prema dosadašnjim rezultatima Konkursa, jedino je u oblasti kulturnih delatnosti nacionalnih manjina, u kojoj je bilo 206 prijava, podržano više projekata (116) nego što je odbijeno (90), a ukupan budžet (15,38 miliona) je približan prošlogodišnjem (15,64).

Na osnovu odluke komisije koju su činili dr Mladena Prelić (predsednica), Aron Šutuš i Enes Halilović, za projekte nevladinog sektora odobreno je 11,2 miliona, za budžetsku liniju 463 izdvojeno je 3,28 miliona, a za 424 – 900.000 dinara.

Jedan od najmanjih budžeta i ove godine ima oblast izdavačke delatnosti periodičnih publikacija u oblasti umetnosti i kulture - ukupno 9,7 miliona dinara, u kojoj je podržano 49 projekata, dok je 50 odbijeno. Na osnovu odluke komisije koju su činili Vladimir Simić (predsednik), Goran Maksimović i Miroslav Toholj članovi, za 27 projekata na budžetskoj liniji 481 odobreno je 5,8 miliona dinara, za deset projekata na liniji 424 izdvojeno je 1,9 miliona, a dva miliona pripalo je za 12 projekata na liniji 463.

Za projekte manifestacija i nagrada u oblasti književnosti izdvojeno je 10,3 miliona dinara, a podržana su 53 projekta od ukupno 165 prijavljenih, dok je 111 odbijeno. Za projekte nevladinog sektora odobreno je 6,5 miliona, za projekte na liniji 463 izdvojeno je 2,9 miliona, a za budžetsku liniju 424 - 900.000 dinara. Komisiju su činili Bratislav Milanović (predsednik), Maja Radonić i Aleksandar Milanović.

U oblasti izdavačke delatnosti - kapitalna dela koja se objavljuju na srpskom jeziku iz oblasti kulture i vredna dela iz oblasti domaće i prevodne književnosti, bilo je 135 prijava, a podržana su 32 projekta, dok je 103 odbijeno. Od ukupno 12,3 miliona dinara, za projekte na budžetskoj liniji 424 izdvojeno je 9,1 miliona dinara, za nevladin sektor 2,6 miliona dinara, a za projekte na liniji 463 odobreno je 600.000 dinara, na osnovu odluke komisije koju su činili Vladimir Simić (predsednik), Goran Maksimović i Miroslav Toholj.

U oblasti kulturnih delatnosti dece i za decu i mlade, za koju su pristigla 302 projekta, odobreno je 69, dok je 216 odbijenih. Od ukupno 19,7 miliona dinara, za projekte nevladinog sektora odobreno je 11,5 miliona, za projekte na liniji 463 – 6,9 miliona, az a projekte na budžetskoj liniji 424 – 1,3 milion dinara. Komisiju su činili Ljiljana Ranđelović (predsednica), Miroslav Aleksić i Predrag Stojmenović.

U oblasti kulturnih delatnosti osoba sa invaliditetom, čiji je budžet 7,8 miliona dinara, prijavljeno je bilo 85 projekata, od čega je 28 podržano, dok je 57 odbijeno. Najveći deo ukupnog budžeta izdvojen je za projekte nevladinog sektora (5,3 miliona), a zatim za projekte na liniji 463 – 1,8 milion dinara, te za projekte na liniji 424 – 700.000 dinara. Komisiju su činili Goran Nedović (predsednik), Svetlana Ivić i Uroš Antić.

Rok za objavljivanje rezultata Konkursa za savremeno stvaralaštvo za 2018. godinu bio je 24. april. Rezultati za pojedine oblasti objavljeni su nedugo nakon isteka roka, a 11. maja pojavili su se i rezultati za oblast likovne, primenjene, vizuelne umetnosti, dizajna i arhitekture.

Povodom nezadovoljstva rezultatima Konkursa, koje su pojedini učesnici već izrazili - poput džez festivala Nišvil, ministar Vladan Vukosavljević rekao je na nedavnoj sednici skupštinskog Odbora za kulturu i informisanje da je to “evergrin svake sezone”, te da komisije rade samostalno, suvereno, bez političkih i drugih pritisaka, na osnovu Uredbe o kriterijumima, merilima i načinu izbora projekata u kulturi koji se finansiraju iz budžeta Republike Srbije, autonomne pokrajine, odnosno jedinica lokalne samouprave.

Vukosavljević je rekao i da o projektima pristiglim na konkurs ipak odlučuju živi ljudi, te da je “izvesna subjektivnost prisutna u meri u kojoj je to ljudsko i razumno”. “Svake godine se komisije menjaju kako bismo izbegli ponavljanje iste logike na osnovu Uredbe”, dodao je Vukosavljević, koji je pred članovima skupštinskjog Odbora ponovio i stav o neophodnosti povećanja ukupnog budžeta za kulturu.

Navodeći da ovogodišnji budžet predstavlja izvestan pomak u odnosu na 2017. godinu, Vukosavljević je konstatovao da je Srbija i dalje na samom začelju liste evropskih zemalja u tom pogledu, a ako se razdvoje kultura i informisanje, onda za kulturu ostaje svega oko 0,40 odsto državnog budžeta. “Neće biti napretka ako država strateški ne bude odlučila da odvaja minimum jedan odsto, što je i poreporuka Uneska za održivost kulturnog razvoja”, ponovio je Vukosavljević.

Prošle godine na Konkursu za sufinansiranje projekata u oblasti savremenog stvaralaštva podržano je ukupno oko 700 projekata sa ukupno oko 338 miliona dinara, što je oko 2,73 miliona evra. To je bilo nešto manje nego 2016. godine, kada je izdvojeno ukupno 2,79 miliona evra, a nešto više nego 2015, kada je za savremeno stvaralaštvo odobreno ukupno 2,47 miliona evra.

Uz još nepotpune rezultate Konkursa za savremeno stvaralastvo za 2018. godinu, Ministarstvo kulture objavilo je u međuvremenu i rezultate Konkursa za sufinansiranje projekata u oblasti kulturnog nasleđa, za koje je izdvojeno ukupno 304,19 miliona dinara.

U oblasti arheološkog nasleđa podržano je 45 projekata (od ukupno 79 pristiglih) sa 28,55 miliona dinara, na osnovu odluke komisije koju su činili mr Maja Đorđević, Nataša Cerović i Aca Đorđević.

U oblasti arhivske građe podržano je 37 projekata (od pristigla 63) sa ukupno 22,67 miliona dinara, a komisiju su činili Zlatibor Marković, dr Ljubinka Škodrić i Slavica Solomun.

U oblasti bibliotečko-infomacione delatnosti, od ukupno 71 konkursne prijave podržana su 23 projekta sa 23,83 miliona dinara, na osnovu odluke komisije koju su činili Vesna Stevanović, Dragana Peruničić i Vladimir Šekularac.

Ista komisija ocenjivala je i projekte u oblasti stare i retke bibliotečke građe, u kojoj je prijavljeno najmanje projekata – deset. Podržano je sedam projekata ukupnim iznosom od 5,4 miliona dinara.

U oblasti muzejskog nasleđa, od 179 prijavljenih projekata, biće finansirano 77 – budžetom od 53,24 miliona dinara. Komisiju su činili dr Snežana Mišić, Katarina Mitrović i Jovan Božinović.

U oblasti nematerijalnog nasleđa, u kojoj je podneto 120 prijava, 14,6 miliona dinara raspoređeno je na 41 projekat od ukupno prijavljenih 120, a komisiju su činili dr Miloš Matić, Vesna Bižić Omčikus i Draginja Maskareli.

U oblasti nepokretnog kulturnog nasleđa 155,93 miliona dinara raspoređeno je na 51 projekat, koji su odabrani od 150 prijavljenih, na osnovu odluke komisije koju su činili Nenad Lajbenšperger, Brana Stojković Pavelka i Vladimir Bulajić.

(SEEcult.org)