Završnica jubilarnog Belefa
Jubilarni, 25. Beogradski letnji festival - Belef, koji se završava 30. jula nastupom ruskog ansambla Berjoska u Sava centru, ponudio je od 19. juna šest predstava, 20 koncerata, dva vizuelna programa i jednu modnu reviju. Gradski sekretar za kulturu Vladan Vukosavljević ocenio je da je program bio “izuzetno kvalitetan i da se sa relativno ograničenim sredstvima postiglo nešto čime Beograd može da se diči”.
“Postignut je značajan iskorak. Belef je i ranije bio dobar, ali ove godine, za jubilej - izvanredan. To je u skladu sa našim očekivanjima, a čini mi se iznad očekivanja šire javnosti”, izjavio je Vukosavljević 27. jula na konferenciji za novinare u Dvorištu Kapetan Mišinog zdanja, zahvaljujući Rektoratu Beogradskog univerziteta što je ustupio taj divni ambijent za više programa Belefa.
Vukosavljević je istakao doprinos Belefa kulturnoj ponudi u Beogradu, ocenjujući da je postignuta "fina spona između sadržaja koji jesu popularni, ali su obogaćeni unutrašnjim kvalitetom, kako naših, tako i umetnika iz regiona i drugih evropskih zemalja".
To je, kako je dodao, dovelo i do velike posete - 17.500 ljudi do sada. Do kraja Belefa se očekuje oko 20.000, što je duplo više nego prošlog i nekoliko prethodnih leta, rekao je Vukosavljević, dodavši da je Sekretarijat za kulturu Beograda pomogao Belef sa 11 miliona dinara, a bilo je i sponzora.
Vukosavljević je istakao da je 25. Belef pokazao da takva vrsta manifestacije usred leta, kada su u toku godišnji odmori, “ima smisla i za građane i za turiste kojih je iz godine u godinu sve više”, a da su programi “zadovoljli i vrlo izbirljiv ukus beogradske publike i pružili turistima ne samo letnje šeme nego i sadržaje na zavidnom kulturnom nivou”.
Članica Odbora Belefa Dana Džudović Gak izjavila je da su u vrlo kratkom roku uspeli da pripreme tridesetak događaja, nadovezujući se na planove prethodnog sastava Odbora.
“Postigli smo dobar umetnički kvalitet, uz osnovni koncept da spojimo tradicionalni i moderni izraz”, rekla je Džudović Gak, dodajući da je jedan od akcenat bio i pozorišni program za decu.
V.d. direktora Centra beogradskih festivala (Cebef) Milan Lazović izjavio je u ime organizatora da su imali težak zadatak da jubilarni Belef bude što bolji i da se sačuva tradicija te važne kulturne manifestacije.
“Program je bio žanrovski raznovrsan, istovremeno kvalitetan i prijemčiv , za široku publiku, ali bez jeftine zabave. Prema dosadašnjim reakcijama, zadovoljni su i izvođači i publika”, rekao je Lazović.
Pre velikog finala u Sava centru, Belef će ugostiti italijanski orkestar Moreska Nova 28. jula u Dvorištu Kapetan Mišinog zdanja (u slučaju kiše u Kolarčevoj zadužbini).
Glavni vokal tog devetočlanog ansambla Sandro rekao je da se raduju ponovnom dolasku u Srbiju, u kojoj osećaju prijateljsku dobrodošlicu, kao i da su oduševljeni prilikom da prvi put nastupe u Beogradu.
“Posvećeni smo očuvanju tradicionalne muzike juga Italije. Pevamo i sviramo temperamentne stvari koje naš narod voli i na koje odlično reaguje. Izvodimo muziku koja priča o životu običnih ljudi, o staroj seoskoj kulturi, ljubavne pesme. Čućete tradicionalne forme tarantele i tamurijate koje su karakteristične za naš jug”, rekao je Sandro.
Nastup moskovskog ansambla Berjoska bio je planiran za 30. jul na stadionu Tašmajdan, ali je zbog nepredvidivih vremenskih prilika premešten u Sava centar.
Berjoska je državni akademski koreografski ansambl ruskih narodnih igara, sa tradicijom dugom skoro 70 godina. Osnovala ga je Nadežda Sergejevna Nadeždina 1948. godine, a ime je preuzela iz ruske narodne horovodske pesme “U polju je brezica stajala”.
“U centru pažnje bilo kojeg našeg rada, bilo da je to lirski horovod ili veseli ples, nalazi se poetska slika ruske devojke... Mi želimo što izražajnije da prikažemo čistotu i veličinu ruske narodne umetnosti. To je izvor nadahnuća našeg ansambla”, navode organizatori Belefa reči Nadeždine.
Prvobitno je ansambl bio ženski, a prvi nastup hora, sa istoimenim plesom, izveden je u pozorištu Ermitaž 1948. i postigao veliki uspeh. Nadeždina je ostvarila remek-dela u ruskoj narodnoj koreografiji kao što su: Valcer Brezica, Labudica, Lančić, Gospođica, Veliki kozački ples, Šaljivdžije, Praznični ples, Neženje, Sibirska svita, Kočijaši, triptih Ruski porcelan, ciklus koreografskih kompozicija Godišnja doba i druge. Bila je začetnik ne samo Berjoske, već i novog stila u savremenoj koreografiji i scenskom oživljavanju ruskih narodnih igara.
Posle njene smrti, umetnički rukovodilac Berjoske postala je prof. M. M. Koljcova, narodna umetnica SSSR-a i Ukrajine.
(SEEcult.orgj)
