Završena skulptura Dikona i Bajića, uskoro i pasarela
Pešačka pasarela od Kalemegdana do obale Save, najavljivana prvobitno za početak 2017. godine, uskoro bi trebalo da bude potpuno funkcionalna, a obuhvata monumentalnu skulpturu “Odavde donde” britanskog umetnika Ričarda Dikona (Richard Deacon) i Mrđana Bajića iz Beograda, čije je postavljanje ovih dana završeno.
Glavni gradski urbanista Marko Stojčić obišao je 12. oktobra radove na pasareli sa Dikonom i Bajićem, koji će narednog dana u Kulturnom centru Beograda učestvovati u panel diskusiji “Skulptura u gradu – studije slučajeva”.
Prema rečima Stojčića, svi građevinski elementi kompletirani su, kada su u pitanju pasarela i skulptura, a preostao je da se završi posao oko partera, koji će biti veoma važan za pešake kada pasarela bude u potpunoj funkciji, preneo je Beoinfo.
“Želeo bih da objasnim i malo kašnjenje činjenicom da je ovo ipak umetničko delo, koje kao i svako drugo ima svoje specifičnosti. Autori su imali svoje zahteve koje smo u potpunosti ispunili, pa smo danas ovde sa internacionalnom delegacijom koja ima priliku da se uveri u kvalitet izvedenih radova. Preostaje da se do kraja godine završi sve u funkcionalnom smislu, kako bi pasarela i skulptura u potpunosti bili na raspolaganju Beograđanima i gostima našeg grada”, rekao je Stojčić.
Sa umetničke tačke gledišta, kako je dodao, ovo je “verovatno najvažniji objekat koji je izgrađen u Beogradu u poslednje tri ili četiri decenije, a svakako najvredniji umetnički objekat od prve polovine 60-ih godina, kada se deo grada uz obale reka razvijao”.
Foto: KCB
Stojčić je rekao da je pasarela karika koja nedostaje da bi bio ostvaren prvobitni cilj povezivanja urbamog dela grada sa rekom.
“Bilo je izvesnih pravnih problema, jer je bilo potrebno ukloniti izvestan broj nelegalnih objekata, što je donekle usporilo realizaciju građevinskog poduhvata”, naveo je Stojčić, dodajući da je pozicija pasarele funkcionalni početak budućeg linijskog parka koji će se prostirati u dužini od 4,5 kilometra sve do Pančevačkog mosta.
“To će postati najvažniji rekreativni prostor koji će Beograd dobiti u naredne dve do tri godine. Linijski park je od velikog značaja, jer će potpuno revitalizovati urbano tkivo koje se nalazi uz prugu koja više nije u funkciji. Od parka očekujemo da bude inicijalna kapisla da deo koji ljudi mahom doživljavaju kao ‘sivi deo grada’ bude najznačajniji faktor urbanog razvoja Beograda u narednih deset godina”, naveo je Stojčić.
Dikon je izrazio zahvalnost gradskim vlastima, Bajiću i svima koji su bili uključeni u rad na tom projektu. “Veliko mi je zadovoljstvo što vidim da ljudi uveliko koriste pasarelu i što sve funkcioniše baš kako bi trebalo”, rekao je Dikon, dok je Bajić izjavio da je njihov umetnički rad u vezi sa izradom tog dela projekta završen, pa sada ostaju samo radovi koji će omogućiti da veza Kalemegdana i priobalja bude potpuno u funkciji.
“Pokušali smo da pomirimo ovo istorijski veoma važno mesto sa mogućnošću da Kalemegdan obnovi svoje delove i siđe na obalu Save. Znamo da je ovo mesto susreta Istoka i Zapada i skulptura na neki način locira nestabilnu ravnotežu ovog mesta, što predstavlja deo njenog značenja”, rekao je Bajić, koji je sa Dikonom autor koncepta i dizajna pešačke pasarele koja povezuje Kalemegdan i savsko šetalište. Na tom projektu počeli su da rade još 2006. godine, a prvi put je predstavljen 2015. godine, u okviru 10. Beogradske nedelje arhitekture (BINA).
Foto: Beoinfo
Završetak skulpture, kao krune višegodišnje saradnje dva umetnika, povod je za organizovane panel diskusije “Skulptura u gradu – studije slučajeva” koja će biti održana 13. oktobra u Galeriji Artget KCB-a, a cilj je da se na osnovu kritički sagledanih primera iz domaćeg i međunarodnog konteksta omogući javnosti i stručnjacima da iz drugog ugla i sa možda drugačije definisanim parametrima još jednom valorizuju primere konkursnih rešenja i realizovanih skulpura u javnom prostoru iz beogradskog okruženja.
Uz Dikona i Bajića, u razgovoru su najavljeni i istoričarka umetnosti Simona Čupić, arhitekta Erik Pari (Eric Parry), kustoskinja Andrea Šliker (Schlieker) iz Tejt Britan, kustos Džonatan Vud (Jonathan Wood) iz Fondacije Henri Mur, kustos i kritičar Olivije Kaplen (Olivier Kaeppelin), umetnički direktor Fondacije Maght, kustosi i kritičari Anri-Fransoa Debaje (Henri-Francois Deballeux) i Gijom Pikon (Guillaume Picon), galerista i kustos Erik Derimo (Eric Dereumaux) i umetnik i kustos Feđa Klikovac, te arhitekta Danica Jovović Prodanović kao moderatorka.
Foto: Beoinfo
Javne skulpture, obeležavanje istorijskih ličnosti, mesta sećanja i konstruisanje istorije su ne samo beogradski, već i šire regionalni problem. Beograd se kroz nekoliko poslednjih javnih konkursa za spomenička obeležja i komplekse suočio sa mnogim nedoumicama: akademski, devetnaestovekovni, tradicionalni ili savremeni pristup zadatoj temi.
Izabrana rešenja su u najvećem broju slučajeva primana sa neodobravanjem javnosti, a često i stručnjaka.
Cilj panel diskusije je stoga da prikupi mišljenja stručnjaka, profesora univerziteta, umetničkih kritičara, profesionalca i kustosa iz zemlje i inostranstva, kako bi se kroz prikaz studija slučajeva predstavio informativni presek veoma različitih iskustava, koja su možda manje poznata i izvan su polja sagledavanja lokalne sredine. Namera je i da se sa pozicije struke utiče na buduće raspise konkursa za skulptoralna obeležja, vodeći pre svega računa o njihovim kulturno-istorijsko-prostornim kontekstima, ali i o savremenom trenutku u kojem dela nastaju i porukama koje bi trebalo da prenesu sadašnjim i generacijama koje tek dolaze.
(SEEcult.org)
