Zatvoren 55. Oktobarski salon
Nagrada 55. Oktobarskog salona ravnopravno je dodeljena 2. novembra Dejanu Kaludjeroviću iz Srbije i Megi Rustamovoj iz Gruzije, a specijalnu nagradu dobili su dosadašnja v.d. direktorka Kulturnog centra Beograda Mia David i njen tim saradnika, kao izraz podrške i poštovanja za rad na OS. Nagradu KCB-a dobio je Milorad Mladenović, koji je izrazio nadu da će Oktobarskog salona biti i naredne godine, uprkos nedavnoj odluci gradskih vlasti da postane bijenalna izložba.
Iznenadna odluka gradskih vlasti o promeni statusa OS, doneta bez konsultacija sa Odborom OS i upravom KCB-a, izazvala je burne reakcije u javnosti, a i dalje je u toku potpisivanje građanske peticije za njeno poništenje.
Dodela nagrada 55. Oktobarskog salona “Stvari koje nestaju” održana je na zatvaranju te međunarodne izložbe u Muzeju grada Beograda u emotivnoj atmosferi, pa i uz suze pojedinih prisutnih.
Dobitnike je proglasio direktor Kunstverajna iz Salcburga Šejmus Kili, a u žiriju su bili i teoretičar umetnosti Miško Šuvaković i istoričarka umetnosti i likovna kritičarka Lidija Merenik.
Kaludjerović i Rustamova dobili su glavnu nagradu ravnopravno, jer su na globalnom planu pokazali da nestajanje kao tema izložbe nije tako jednostavna pojava i da zato predstavlja izazov, rekao je Šuvaković.
Dvoje umetnika deluju u različitim prostorima - Rustamova je iz Gruzije, a radi u Holandiji, dok je Kaludjerović iz Srbije, a radi u Austriji.
Kaludjerović je predstavio na 55. OS rad "Prvi maj 1977. godine" (2014), koji je podeljen u dve prostorije, a iz 8-milimetarskog porodičnog filma, izdvojen je i nekoliko puta ponovljen deo u kojem je primećen jedan mali čin nasilja, čiji uzroci nisu jasni. U jednoj prostoriji je zvučna instalacija, u kojoj se čuje razgovor sa članovima obe porodice koji su učestvovali u nasilničkom činu, dok u se drugoj prostoriji prati deo iz porodičnog filma. S obzirom da se taj događaj odigrao 1977. godine, postoji samo kao daleko sećanje učesnika, a razlike i nedoslednosti u njihovim verzijama svedoče o subjektivnoj prirodi sećanja i percepcije.
Megi Rustamova nagradjena je za video "Poziv na putovanje" (2014) koji na sugestivan način istražuje koliki je uticaj slike u prenošenju i pričanju priče (i beleženju istorije), dopuštajući da se činjenice i fikcija toliko prepletu, sve dok slika ne postane toliko nejasna da počne da upravlja samim tokom narativa.
Naziv rada “Poziv na putovanje” preuzet je od pesme Šarla Bodlera. Kako je Megi Rustamova rekla prilikom vodjenja za SEEcult.org, na neki način je to poziv gledaocu na putovanje, jer na početku jedan čovek otkriva kutiju sa fotografijama žene koja je nestala. On veruje da pomoću njih može otkriti šta je želela da mu kaže, koja je njena tajna… Ima mnogo mogućnosti interpretacije, ali on pokušava da “pročita” fotografije i sve njihove nivoe, otkrije ko su likovi na njima… Ima mnogo dece, žena, muškaraca. Nije jasno da li je dete odjednom odrasla žena, majka, ili je muškarac otac, ljubavnik, muž… Svi likovi mogu biti jedan.
"Ono što je za mene bilo važno je da gledalac može da odluči sam. U filmu ima dosta prostora da možete da napravite sopstvenu priču. Jer, priča je veoma jednostavna. To je priča o ljudima koji vole, žive, odlaze… Konstantno se postavlja pitanje šta je bilo, šta je, šta će biti… Ne možemo imati budućnost bez prošlosti", rekla je Megi Rustamova.
Prema rečima Šuvakovića, Kili i on su razgovarali i o tome da se nagrada podeli svim umetnicima koji su učestvovali na 55. OS i da se tako “gotovo maoistički dobije po 30 evra po umetniku, što bi bio simbolički znak o ekonomskoj situaciji umetnika na ovom prostioru”.
Mia David i njen tim dobili su treću nagradu kao simbolički gest i izraz podrške i poštovanja za dosadašnji rad oko Oktobarskog salona i u KCB-u, rekao je Šuvaković, čestitajući dosadašnjoj v.d. direktorki KCB-a.
Mia David je rekla da oseća da je “ovo kraj jedne faze”.
“Verujem da ćemo za nekoliko godina da povratimo ono što nam pripada, a mislim da Beogradu pripada jedna ozbiljna internacionalna izložba kakvu je do danas imao”, rekla je Mia David.
“Izgubili smo ovu bitku, ali ne smemo da se predamo”, rekla je Mia David, koja je podnela ostavku povodom situacije u vezi sa OS, a zvanično je razrešena “zbog nepoštovanja odluka Skupštine grada Beograda i iznošenja u javnosti netačnih informacija”.
“Moramo da koristimo sve svoje resurse da se kao građani borimo da ovo društvo postane ponovo pristojno i da ga se ne stidimo”, dodala je Mia David, koja je pozvala tim OS i kolege iz KCB-a da joj se priduže na podijumu.
“Desio se jedan eksces na institucionalnoj sceni da su svi zaposleni jedne institucije podržali i zahtevali da se Oktobarski salon održi”, rekla je Mia David, posebno zahvaljujući direktorki Muzeja grada Beograda i bivšoj direktorki KCB-a Danici Prodanović kao najzaslužnijoj što je OS poslednjih 11 godina “ovo što jeste” i što nije revijalna izložba.
“Koliko god mene boli ovo što se dešava, verujem da nju boli još više”, rekla je Mia David.
Mia David pozdravila je i gradskog sekretara za kulturu Vladana Vukosavljevića, primetivši da ga, kao i na otvaranju, nema ni na zatvaranju 55. OS.
“Od svega što se dešavalo ovih nedelju dana, najviše me je u stvari zabolelo kada su mi rekli da mi je biografija ista kao i nove direktorke, pa je on (Vukosavljević) rekao da ja kao arhitekta nemam više znanja od njega kao pravnika. Ne znam šta da kažem više, osim da mislim da ga imam”, rekla je Mia David, koja će 6. novembra predati dužnost novoj v.d. direktorki KCB-a Ivoni Jevtić.
Nagrada KCB-a na 55. OS, koja podrazumeva izložbu u 2016. godini, dodeljena je Miloradu Mladenoviću za rad “Bez naziva (Školske stolice)”, uz obrazloženje da ta serija fotografija u repetitivnom toktu predstavlja isti motiv naslona sličnih, a različitih školskih stolica, no ipak sa na svakoj pojedinačnoj fotografiji vidljivim drugačijim tragovima jedinstvenosti oblikovane protokom vremena i korišćenjem predmeta kao mobilijara ustanove za visokoškolsko obrazovanje u kojoj je autor zaposlen.
“Vizuelni markeri svakog od naslona stolica, nastali upotrebom predmeta ili popravkama zbog njegove dotrajalosti, precizno su zabeleženi u prirodnoj veličini objekta. Birajući da prikaže predmete iz sopstvenog okruženja, pretvarajući jedan gotovo slučajni motiv u opšti znak namernog i namenskog (ili ponekad slučajnog i usputnog) trošenja određenih značenja, Mladenović se na veoma uspešan i istančano duhovit način upustio u trajuću debatu o distribuciji znanja”, naveo je žiri.
Mladenović istovremeno suptilno angažovano odgovara na koncept 55. OS “Stvari koje nestaju”, naveo je žiri KCB-a koji su činile urednica Likovne galerije Svetlana Petrović, kustoskinja Gordana Dobrić i direktorka Moderne galerije “Likovni susret” u Subotici Nela Tonković.
Mladenović je na uručenju nagrade izrazio nadu da će Oktobarski salon biti održan i sledeće godine.
“Mislim da je jako važno da se vidimo sledeće godine, to svim srcem podržavam”, rekao je Mladenović, napominjući da je lično smatrao da OS treba da se promeni, ali ne prepolovljavanjem, nego dupliranjem i to tako da obuhvata dve izložbe, od kojih bi jedna bila revijalna, na osnovu konkursa, a druga tematska, međunarodna izložba.
Skupština grada Beograda odlučila je 24. oktobra da se OS održava ubuduće svake druge godine, uz obrazloženje da su potrebne uštede i poboljšanje kvaliteta te manifestacije - kako je naveo gradski sekretar za kulturu Vladan Vukosavljević. Odbor Oktobarskog salona, i sam iznenadjen gradskom odlukom o promeni statusa te manifestacije, podneo je 30. oktobra ostavku. Ostavku je podnela i v.d. direktora KCB-a Mia David, koju je Skupština grada Beograda potom razresila duznosti, a na mesto direktora do raspisivanja konkursa i izbora novog, postavila Ivonu Jevtić, koja je do sada predavala srpski jezik i književnost i bavila se marketingom, a od 2010. do sada radila kao rukovodilac Odeljenja za trgovinu i usluge JP „Pošte Srbije”.
Oštre proteste zbog pomene statusa OS izneli su, izmedju ostalih, i Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS) i Srpski PEN centar.
55. OS otvoren je bio od 19. septembra u zgradi Muzeja grada Beograda, a predstavio je radove tridesetak domaćih i stranih umetnika koji su uokvireni konceptom “Stvari koje nestaju” i pitanjima lične memorije i kolektivnog sećanja. Radovi odabrani za 55. OS, čiji su kustosi Nikolaus Šafhauzena i Vanesu Džoan Miler iz Kunsthalea u Beču, bave se savremenim i istorijskim temama, uključujući internet arhive, modernističku arhitekturu bivše Jugoslavije, nikada izgrađene zgrade, poput Muzeja revolucije u Beogradu, ili namerno rušena urbana zdanja, ali i Prvi svetski rat, sistem nadzora iz vazduha za vreme Hladnog rata, kontrolu emigracije na granicama Evropske unije, savremeno radničko ropstvo…
Oktobarski salon osnovan je 1960. godine kao lokalna revijalna izložba, a kroz višedecenijsku dinamičnu transformaciju izrastao je u međunarodnu manifestaciju sa izrazitim autorskim karakterom.
OS je 2004. dobio međunarodni karakter, postavši jedna od značajnih referentnih tačaka za srpsku, ali i regionalnu umetničku scenu.
Dosadašnji kustosi međunarodnih izdanja OS bili su: Anda Rotenberg, Darka Radosavljević i Nebojša Vilić, Rene Blok, Loran Heđi, Bojana Pejić, Branislava Anđelković, Johan Pousete i Selia Prado, Alenka Gregorič i Galit Eilat, Branislav Dimitrijević i Mika Hanula, te kustoska grupa Red Min(e)d.
(SEEcult.org)
