Zahtevi strankama i novoj Vladi Hrvatske
Inicijativa Kulturnjaci 2016 zatražila je od političkih stranaka i buduće Vlade Hrvatske usvajanje nove nacionalne kulturne strategije, povećanje budžeta za kulturu na 1% državnog budžeta, te još niz mera kulturne politike koje bi trebalo da osiguraju slobodan razvoj kulture kao najšireg društvenog interesa.
Zbog sistematskog, dugogodišnjeg manjka interesa političkih elita za kulturu i umetnost, a poučeni negativnim iskustvom poslednje kratkotrajne Vlade Hrvatske u kojoj je resor kulture trebalo da posluži za radikalni ideološki zaokret cele zemlje, Kulturnjaci 2016 upozorili su sve političke stranke i buduću vladu na izuzetnu važnost kulture, umetnosti, medija, obrazovanja i nauke.
“Upravo je kultura ta koja je vekovima održavala svest o hrvatskom identitetu kao o prostoru koji nadilazi okvire isključivo nacionalnog, prostoru u kojem se kulturom gradi otvorenost, uključivost, sloboda, te se slavi i ističe heterogenost i bogatstvo različitih uticaja. Kultura, umetnost i mediji, te nauka i obrazovanje, jesu i moraju biti osnova na kojoj se izgrađuju napredak i dobrobit celog društva. To su područja koja presudno doprinose stvaranju uslova za dostojanstvenu egzistenciju, te održiv društveni razvoj u sadašnjim i budućim vremenima. Kultura, umetnost, mediji, nauka i obrazovanje, presudan su društveni kapital, te nisu ni na koji način trošak, već višestruko isplativo ulaganje”, poručili su 12. jula na konferenciji predstavnici Inicijative Kulturnjaci 2016, koja je pokrenuta na početku mandata dosadašnje Vlade Hrvatske radi zahteva za smenu ministra kulture Zlatka Hasanbegovića.
Kulturna politika, kao i nacionalna kulturna strategija, kako su istakli predstavnici te inicijative, neophodni su za nesmetan i ujednačen razvoj područja kulture i umetnosti.
Smatrajući da Kulturna politika Hrvatske iz 1998. godine i Strategija kulturnog razvitka Hrvatske za 21. vek iz 2002. godine, koji su podržani od Saveta Evrope i izglasani od Vlade i Sabora Hrvatske, mogu poslužiti kao osnova za dalji rad, Kulturnjaci 2016 zatražili su od svih političkih stranaka i nove vlade da poštuju Ustav Hrvatske i štite i omogućuju slobodu naučnog, kulturnog i umetničkog stvaranja i izražavanja, što je Ustavom i garantovano. Takođe, podsetili su da je i sekularnost države zagarantovana ustavnom odredbom prema kojoj su sve verske zajednice jednake pred zakonom i odvojene od države.
“Novi ministar ili ministarka kulture treba da bude osoba koja poštuje pluralnost hrvatskog društva i kulture, zagovara slobodu stvaranja, izražavanja i mišljenja, prihvata različitost, podržava sekularnost države, ukratko - poštuje Ustav Republike Hrvatske. Osoba koja upravlja Ministarstvom kulture treba dobro da poznaje višeslojan i osetljiv sistem kulturnog i umetničkog stvaranja i da svojim radom i zalaganjem doprinosi njegovom razvoju i poboljšanju”, poručili su Kulturnjaci 2016, ističući da delovanje buduće ministarke ili ministra kulture treba da bude zasnovano na dijalogu s kulturnim radnicama i radnicima i na uvažavanju njihovih predloga i zahteva zasnovanih na iskustvu rada u institucionalnom i nezavisnom kulturnom sektoru.
Stoga je od političkih stranaka zatraženo da javno objave svoje programe za područja kulture, kao i svoje kandidate za ministra/ku kulture.
“Tražimo da kultura postane jedna od glavnih tema, kako političkih programa, tako i predizbornih rasprava”, poručili su predstavnici inicijative Kulturnjaci 2016 Urša Raukar, Naima Balch, Sabina Sabolović i Goran Sergej Pristaš.
Kulturnjaci 2016 uputili su i niz konkretnih zahteva u pogledu razvoja kulture, počev od usvajanja nacionalne kulturne strategije putem javno otvorenog procesa u kojem će moći da učestvuju svi učesnici i zainteresovana javnost, a nakon donošenja, njenu primenu i sprovođenje.
Zatraženo je i da se izdvajanja za kulturu napokon vrate na 1% državnog budžeta, odnosno na nivo iz 2003. godine umesto “sadašnjih, sramotnih 0,48%”, na osnovu čega je Hrvatska na poslednjem mestu u Evropskoj uniji.
Kulturnjaci 2016 zatražili su i omogućavanje neometanog rada svih institucija, nezavisnih organizacija i pojedinaca u kulturi, bez pritisaka ili onemogućavanja njihova rada smanjivanjem ili neisplatom sredstava, ucenama, odmazdama ili političkim kadrovanjem podobnih. Takođe, zatraženo je poštovanje, podržavanje i omogućavanje nezavisnosti medija kao jednog od presudnih elemenata demokratije, te vraćanje pitanja pluralizma medija u područje kulturne politike.
Među zahtevima je i bezuslovna podrška civilnom društvu očuvanjem uspešnog i uzornog modela čiji je ključni element Nacionalna zaklada za razvoj civilnoga društva.
Zatraživši i potpunu primenu Ustava i zakona za sve nacionalne manjine u Hrvatskoj, Kulturnjaci 2016 naglasili su da su nedopustive pretnje, omalovažavanja, uskraćivanje sredstava ili bilo koji drugi način opstrukcije njihovih dostignutih prava i sloboda.
Zatraženo je i da javne rasprave ne budu samo formalno zadovoljenje zakonskih odredbi, već istinska razmena i uvažavanje predloga i mišljenja različitih učesnika i zainteresovane javnosti, kao i da kulturna politika bude zasnovana na saradnji sa različitim učesnicima, obezbeđenje bolje povezanosto s drugim ministarstvima, posebno nauke i obrazovanja, privrede i turizma, te snažnija koordinacija među lokalnim samoupravama u razvoju i sprovođenju programa kulturne politike.
Od svih političkih stranaka i buduće Vlade Hrvatske zatraženo je da se jasno odrede prema razvoju kulture kao prema javnom dobru koje je od strateškog interesa za Hrvatsku.
“Do izbora nove Vlade RH tražimo hitno obustavljanje svih izmena zakona i drugih propisa, te svih izbora i konkursa za rukovodeće ili druge važne pozicije, a posebno za članove kulturnih veća, kao i sve odluke koje imaju dalekosežne posledice na budući razvoj. Kako je u samo nekoliko meseci prošle vlade izvršen direktan udar na do tada dosegnute standarde u prostorima kulture, umetnosti i medija, tražimo da se hitno pristupi sanaciji nastale štete”, poručili su Kulturnjaci 2016.
Od nove Vlade Hrvatske poebno je zatražena dopuna Zakona o kulturnim većima u svrhu snažnije decentralizacije i demokratizacije odlučivanja osnaživanjem njihovih uloga, vraćanje 14,5% izdvajanja iz dobiti od igara na sreću Hrvatske lutrije za razvoj civilnog društva, hitno ponovno uspostavljanje Poverenstva za neprofitne medije, prestanak svakog pritiska na Agenciju za elektronske medije i omogućavanje njenog nezavisnog i nesmetanog rada, nezavisnost Hrvatske radiotelevizije, kao javnog medija, od bilo kakvih stranačkih kontrola i uticaja, te naročito vraćanje nezavisnosti i kvaliteta 3. programa HRT-a.
Zatraženo je i ponovno finansiranje svih časopisa koji iskazuju pluralnost hrvatskog društva i različite paradigme hrvatske, evropske i svetske kulture i umetnosti, te vraćanje sredstava manjinskim medijima koja su im bila nepravedno oduzeta.
Među zahtevima budućoj vladi je i prestanak svih pritisaka i omogućavanje nesmetanog rada Hrvatskog audiovizuelnog centra (HAVC), te razrešenje novih članova Upravnog odbora Zaklade “Kultura nova”, budući da se pri izboru nisu poštovale odredbe zakona o toj ustanovi i njenog statuta. Takođe, zatraženo je da se spreče imenovanja podobnih kadrova koji nemaju ni znanja, ni iskustva u području nezavisne kulture.
Inicijativa Kulturnjaci 2016 najavila je da će nastaviti da prati delovanje političkih aktera i javno zalaganje za očuvanje kulturnog sistema, unapređenje kulturne raznolikosti koja je u njemu do sada postignuta, te stvaranje uslova za razvoj kulture kao najšireg društvenog interesa.
(SEEcult.org)
