WHW direktorke bečkog Kunsthalea
Članice kustoskog kolektiva WHW (Što, kako i za koga) iz Zagreba Ivet Ćurlin, Nataša Ilić i Sabina Sabolović imenovane su za direktorke bečkog Kunsthalea (Kunsthalle Wien), jedne od najvažnijih austrijskih i evropskih institucija za savremenu umetnost. WHW je tu odluku bečkih vlasti doživeo kao veliko međunarodnmo priznanje za dosadašnji rad, ukazujući ujedno na nesrazmernu valorizaciju i njihovog i rada drugih kolega u Hrvatskoj.
Ivet Ćurlin, Nataša Ilić i Sabina Sabolović izabrane su između više od 80 kandidata iz celog sveta, na mandat od pet godina, na osnovu odluke Odeljenja za kulturu Grada Beča.
Ana Dević, kako je saopštio WHW, vodiće WHW Akademiju i druge programe tog kolektiva u Zagrebu, u koje će i ostale članice nastaviti da budu uključene.
Kunsthalle Wien institucija je koja raspolaže sa dva prostora smeštena u samom centru Beča: velikom zgradom unutar kompleksa Muzejskog kvarta (Museumsquartier), te manjim paviljonom na Karlsplacu. Osnovan je 1992. godine u nameri da bude mesto produkcije i izlaganja savremene umetnosti. Krećući od privremene strukture kontejnera, u međuvremenu je narastao u instituciju sa 38 zaposlenih, budžetom od 4,1 miliona evra, te infrastrukturom koja proizvodi osam do devet ambicioznih izložbi godišnje, uz opsežan program edukacije i izdavaštva.
Bečka načelnica za kulturu Veronika Kaup-Hasler istakla je na 6. marta na konferenciji za novinare u Kunsthaleu da je to prvi put da tu instituciju vodi jedan kolektiv i da Beč ima sreću što je dobio “kompetentne, iskusne kustoskinje za Kunsthale”. “One će ponovo promisliti, razviti i otvoriti ovu kulturnu ustanovu kao mesto savremene umetnosti, diskursa i refleksije. Radujem se njihovoj trostrukoj moći, željama, radostima, idejama, kreativnosti i vizijama”, istakla je Veronika Kaup-Hasler.
Predloženi program WHW zasnovan je na orijentaciji na teme relevantne u bečkom, regionalnom i globalnom kontekstu; interesovanju za veze umetnosti sa društvenim i političkim kontekstom, te na fokusu na nove umetničke produkcije. Članice WHW istakle su da program nameravaju da razvijaju kroz saradničke razmene sa nizom međunarodnih partnera, ali i da ih zanima razgovor sa neistomišljenicima, te gradnja institucije koja je odgovorna prema napetostima i polarizacijama koje trenutno obeležavaju savremeno društvo.
Budući da su upravo to principi koje je WHW razvijao u svom radu u Zagrebu, to veliko međunarodno priznanje kustoski kolektiv doživljava, kako je naglasio, u tužnoj nesrazmeri sa lokalnom valorizacijom svog rada.
“Kulturna politika godinama samo pogoršava uslove u kojima radi WHW i većina kolega sa kulturne scene. WHW već pet godina vodi Galeriju Nova (u Zagrebu) bez ugovora za prostor i bez regulisanog statusa, uprkos mnogim molbama Gradskom uredu za kulturu da razreši ovaj problem s pozicije kulturne politike – valorizujući doprinos galerijskog programa zagrebačkoj sceni”, saopštio je WHW.
Sredstva koja Grad Zagreb i Ministarstvo kulture daju za izložbeni program WHW-a toliko su mala da “ne pokrivaju ni pola bazičnih troškova čuvanja i tehničke postavke izložbi, te na taj način onemogućavaju Galeriji da bude upravo ono što je njen temeljni zadatak – podrška umetnicima i proizvodnji novih umetničkih radova”, istakle su članice WHW, napominjući da i Nacionalna zaklada za razvoj civilnog društva već nekoliko godina nisko ocenjuje relevantnost i utecaj njihovog rada, odbijajući institucionalnu podršku koju, kao što je poznato - prema njihovoj valorizaciji, zaslužuje niz udruženja konzervativnog usmerenja.
WHW kolektiv smatra da bi “činjenica da će još jedan vrlo aktivan doprinos lokalnoj kulturnoj produkciji biti preusmeren na inostranstvo, trebalo da podstakne nosioce kulturne politike u Hrvatskoj da preispitaju uslove rada na kulturnoj sceni”.
*Foto: WHW portret, 2019 (Damir Žižić)
(SEEcult.org)
