Vukosavljević: Savindan okuplja srpski narod ma gde živeo
Ministar kulure i informisanja Vladan Vukosavljević izjavio je da je Savindan praznik koji okuplja srpski narod ma gde živeo, okupljen oko svojih hramova i oko svoga prvog prosvetitelja.
“Proslavljamo ovaj svetli srpski praznik evo i u Zagrebu, u gradu gde je naš pravoslavni narod vekovima živeo i ostavljao svoje stvaralačke tragove i čijem je ugledu i veličini značajno doprinosio”, kazao je Vukosavljević, koji je kao izaslanik predsednika Srbije Aleksandra Vučića prisustvovao Svetosavskoj akademiji u Koncertnoj dvorani “Blagoje Barsa” u Zagrebu.
Vukosavljević je, kako je saopštilo Ministarstvo, podsetio da je srpska istorija, starija i novija, prepuna tamnih dana za pamćanje i pijetet, te da je tako je i na području Hrvatske – “premnogo tragičnih uspomena, kojih se moramo sećati, ako smo ljudi”.
“Savindan je, opet, dan koji je svetao i srdačan, jer se sećamo, ne mučenja i stradanja, ne pobeda i pogibija, nego jedne svestrane ličnosti koja je zasnovala duhovni put i kulturni lik našeg naroda. Čak i istorijski potvrđena ličnost princa Rastka, monaha i arhiepiskopa Save, izaziva iskreno divljenje, bez imalo primesa hagiografskih ili legendarnih stilizacija, kakvih je bilo i bez kojih predanje ne može”, rekao je Vukosavljević.
Prošlost i istaknute ličnosti iz prošlosti, kako je dodao, obično se posmatraju iz dva ugla, koja se često mešaju i prepliću i da i tako svetitelja Savu posmatramo.
“Nekome ko ne poznaje dovoljno ni istoriju, ni crkveno ni narodno predanje, svetitelj Sava može delovati kao neka ukočena figura iz prošlosti, koja oličava prošlost i u prošlosti ostaje. A nema življe i životvornije delatnosti, uzorite i nama danas koji javni i narodni interes obično bacamo u zapećak, od onoga što je Sveti Sava ustanovio i oposlio za života. I nema življeg prisustva od Savinog u svesti i savesti njegove duhovne dece, makar katkad bila i zabludela, u dugoj i neizvesnoj istoriji”, naveo je Vukosavljević.
Sveti Sava je, prema njegovim rečima, bio “prosvetitelj u srednjovekovnom, a ne u novovekovnom značenju reči, što znači da je bio pobornik viših zahteva prema sebi samom”.
“Pravoslavni Carigrad, odakle je upijao kulturu beše, uostalom, sve do razorenja i pljačke grada od strane krstaša – vodeći centar tadašnjeg civilizovanog sveta. S druge strane, kako je odavno zapaženo, u doba kada je delovao Sveti Sava jačalo je prožimanje vizantijskog i zapadnjačkog shvatanja umetnosti i društvenog života, utiskujući i ovdašnji pečat tvorevinama nemanjićke Srbije”, kazao je Vukosavljević i dodao da
takav obrazac važi i dalje za srpsku kulturu, a zasnovan je još u doba gradnje Studenice, u čijem se sklopu stiču vizantijski i romanički, zapadni elementi u skladnoj, saglasnoj celini.
“Biti otvoren i izbirljiv za strane uticaje, a znati ko si, kome pripadaš i slobodno birati svoj put. I to je Savin nauk, s početka velike epohe srpskog naroda, koju je on požrtvovano i umno zasnovao”, rekao je Vukosavljević, dodajući da on važi ili bi trebalo da važi i za svaku kulturu ponaosob.
Vukosavljević je naveo i da kulturni prostori naroda, prelaze granice država, koegzistiraju, međusobno se prožimaju, primaju i daju uticaje.
“I poput mnogih ostalih, i Srbi i Hrvati su se bolje razumeli i bolje komunicirali, kada su to činili omogućavajući jedni drugima da se pesma njihovih kultura čuje glasno, visoko iznad buke dnevne politike i istorijskih razmirica sumnjivog ontološkog statusa”, istakao je Vukosavljević, naglasivši da taj nauk posebno važi danas u Hrvatskoj.
Na Svetosavskoj akademiji, koju je priredilo Srpsko kulturno društvo “Prosvijeta”, govorili su i mitropolit zagrebačko-ljubljanski Porfirije, izaslanik hrvatske vlade i ministarke kulture Davor Turković i predsednik SKD “Prosvijeta” Mile Radović, a svečanosti su prisustvovali amabasadorka Srbije u Hrvatskoj Mira Nikolić, delegacija Ministarstva kulture i informisanja, predstavnici grada Zagreba, predsednik Saveta za nacionalne manjine Aleksandar Tolnauer, predsednik UO RTS Vladimir Vuletić, predsednik Srpskog privrednog društva “Privrednik” Nikola Lunić, predstavnici Srpskog nacionalnog veća, kao i srpski poslanici u Saboru.
U umetničkom delu programa učestavovali su Hor i Narodni orkestar RTS-a pod upravom Bojana Suđića.
*Foto: MKI
(SEEcult.org)
