Virtuelno oživljavanje kulture u Srbiji u korona krizi
Ustanove kulture u Srbiji, zatvorene zbog borbe protiv širenja epidemije koronavirusa, počele su da nude svoje sadržaje u virtuelnom okruženju, pa sve više pozorišta i muzeja poziva publiku na “druženje” na daljinu, obećavajući nove sadržaje u narednim danima (samo)izolacije.
Narodno pozorište u Beogradu počinje tako 18. marta u 21 sat emitovanje svojih predstava na internetu, a prva na virtuelnom repertoaru je “Bela kafa” Aleksandra Popovića, u režiji Milana Neškovića. Publika može pogledati predstavu na sajtu Narodnog pozorišta i na njegovom YouTube kanalu, na kojem je moguće, inače, pogledati i predstave “Bizarno” i “Livada puna tame”.
Uz najavu besplatnog striminga i operskih, i baletskih, i dramskih predstava, Narodno pozorište pozvalo je publiku i da mu dostavi želje preko društvenih mreža.
Narodno pozorište ima na YouTube kanalu i dragocene snimke nekoliko izdanja Filozofskog teatra, pokrenutog svojevremeno po ugledu na istoimeni program koji je u Hrvatskom narodnom kazalištu u Zagrebu inicirao filozof i politički aktivista Srećko Horvat. Među gostima u Beogradu bili su i Boris Buden, sestra Tereza Furkadas, Tarik Ali, Franko Bifo Berardi, kao i članica Vikiliksa i advokatica Renata Avila, u čiji se razgovor sa dramaturškinjom Majom Pelević 2016. godine uključio bio putem video linka i sam Džulijan Asanž, povodom četvorogodišnjice boravka u azilu u ekvadorskoj ambasadi u Londonu i zahteva za njegovo hitno oslobađanje. Razgovori sa učesnicima Filozofskog teatra, posvećeni problemima savremenog društva, na posredan način nude i bar deo odgovora na pitanje o uzrocima aktuelne globalne epidemiološke krize koja je zaustavila život u velikom delu sveta i odnosi svakodnevno na hiljade žrtava.
I Atelje 212 najavilo je da će i tokom vanrednog stanja "biti sa svojom publikom", pa će svakog utorka, četvrtka i subote na Fejsbuk strani emitovati od 20 sati snimljene predstave. To će, kako je najavilo, biti jedinstvena prilika da najmlađa publika prvi put vidi neke predstave tog teatra, a starija da se podseti predstava koje su nekada bile na repertoaru. Najavu repertoara Atelje 212 će početkom svake nedelje objavljivati putem društvenih mreža :
Nakon predstave "Razvojni put Bore Šnajdera" (1972) Aleksandra Popovića, u režiji Branka Pleše, koju je snimila TV Beograd, Atelje 212 je u okviru akcije "Pozorište za sva vremena" najavilo za 19. mart komad "Kralj Ibi" Alfreda Žarija iz 1973. godine, a za 21. mart "Ranjenog orla" Mirjane Jakovljević (1977).
YouTube kanal Kulturno-umetničkog programa RTS-a sadrži, inače, više od 140 snimaka predstava i TV teatra, budući da kreativna spona pozorišta i televizije postoji još od samog osnivanja TV Beograd 1958. godine. Tako postoji zapis da je prvi TV prenos pozorišne predstave obavljen 28. decembra 1958. godine, a bila je to upravo predstava Ateljea 212 "Ljubovnaja zavist čerez jedne cipele“ Joakima Vujića, u adaptaciji i režiji Vladimira Petrića. Već 1959. prenošena je komedija "Zajednički stan“ Dragutina Dobričanina, u izvođenju Beogradske komedije, a potom je ussledio niz popularnih i značajnih pozorišnih predstava koje su, kao direktni prenosi, predstavljene TV auditorijumu.
U tim pionirskim danima TV Beograd nije, međutim, postojala mogućnost da se predstave snime, jer je prvi put magnetoskop korišćen 1961. (snimanje proslave 20 godina revolucije u Titovom Užicu, a zatim i snimanje prve Konferencije nesvrstanih u Beogradu). Tek kasnije magnetoskop je počeo da se koristi i za snimanje pozorišnih predstava, ali zbog hroničnih finansijskih problema i malog broja traka koje su bile u opticaju, uglavnom su se snimci brisali. Tako je, nažalost, izgubljen dragoceni materijal o pozorišnim dometima polovine 20. veka, a prvi sačuvani snimci datiraju iz 1967. godine. Na YouTube kanal Kulturno-umetničke redakcije RTS-a prvo su postavljeni najstariji snimci predstava Jugoslovenskog dramskog pozorišta (Jegor Buličov Maksima Gorkog, u režiji Mate Miloševića, premijerno izveden 1951, obnova snimljena 1967), a zatim i Ateljea 212, Narodnog pozorišta, Pozorišta na Terazijama i ostalih teatara, poštujući princip kvaliteta i značaja za pozorišnu umetnost. Ipak, kako je navedeno, kao i u svakoj antologiji, delimično nije bilo moguće izbeći i lični pečat urednika tog izbora.
Preseljenje dela programa na internet najavili su i Pozorište lutaka “Pinokio” i Teatar “Vuk”, u želji da olakšaju život najmlađima, koji od 16. marta ne idu u škole i provode vreme u kućnoj izolaciji.
Pozorište lutaka “Pinokio” igraće predstave bez prisustva publike u svom redovnom terminu svake subote od 12 sati, a prenosiće ih uživo preko Jutjuba, Fejsbuka i Instagrama. Najmlađi će imati priliku da uživaju iz svojih domova u najgledanijim predstavama tog pozorišta kao što su “Tri praseta”, “Pepeljuga” i “Lepotica i zver”. Teatar “Vuk” će organizovati izvođenje i čitanje srpskih narodnih bajki uživo na internetu.
Prema navodima gradske podsekretarke za kulturu Gordane Goncić, želja gradskih vlasti, kao osnivača tih pozorišta, jesre da svim mališanima ulepšaju dane koje moraju da provode kod svojih kuća i da ih na taj način ne ostave bez kulturnih i edukativnih sadržaja koji su neodvojivi deo njihovog odrastanja i obrazovanja.
Gradske vlasti pozvaće i ostala pozorišta koja imaju tehničke mogućnosti da se priključe toj akciji.
I Pozorište mladih u Novom Sadu ponudilo je najmlađoj publici gledanje predstava iz svojih domova, a termini u kojima će one naći na sajtu tog teatra su redovni termini igranja: Tako će 19. marta od 18 sati na virtuelnom repertoaru biti predstava "Ko je rekao mjau", 21. marta od 11 predstava "PUK - u potrazi za čarobnim biserom", a 22. marta od 11 časova - predstava "Palčica".
Slične akcije pokrenula su proteklih dana i pozorišta za decu u Podgorici, Zagrebu, Ljubljani, a želju da olakšaju deci u ovim teškim trenucima iskazali su i pojedini autori.
Tako je nagrađivana književnica za decu Jasminka Petrović pokrenula na svom YouTube kanalu program “Čitanjac, igranjac...”, u okviru kojeg čita delove svojih knjiga i daje deci zadatak. Prva je “Kaži teti Dobar dan”, odnosno priča “Kroz trnje do zvezda”, u izdanju Kreativnog centra. Priču čita autorka, a zadatak osmišljava Bojana Lukić, vizuelna umetnica. Prvi zadatak za decu je da istraže kako su se igrali njihovi roditelji i koje su im bile omiljene igračke. Na Fejsbuk strani Jasminke Petrović deca mogu da objave šta su otkrila, uz odgovarajuće fotografije.
Narodni muzej u Beogradu, koji je obustavio program 12. marta, a zatvoren je i za individualne posete od 16. marta, takođe je pozvao publiku da posećuje njegov sajt, na kojem je za sada ponudio virtuelnu šetnju kroz izložbu “Ivan Meštrović (1883-1962). Skulpture iz zbirke Narodnog muzeja u Beogradu”, kao i kroz Veliku galeriju i kolonadu karijatida na ulazu u tu nacionalnu ustanovu.
Na You Tube kanalu Narodnog muzeja moguće je “prošetati” i kroz stalnu postavku kojom je otvoren u junu 2018. godine posle rekonstrukcije započete 15 godina ranije. Takođe, objavljen je prikaz 175 godina Narodnog muzeja.
I Galerija Matice srpske, čiji su izložbeni prostori zatvoreni za posetioce od 17. marta, najavila je selidbu u virtuelni prostor kroz akciju “GSM s vama kod kuće” kojom, kako je navela, želi da “svim ljubiteljima umetnosti učini boravak kod kuće ‘kulturnijim’”.
Na YouTube kanalu GMS moguće je za sada videti kraće prikaze o odabranim slikama iz njene kolekcije (U fokusu), čiji su autori umetnici kao što su Petar Dobrović, Milan Konjović, Stevan Aleksić, Danica Jovanović, Bogdan Šuput, Đura Jakšić...
Narodni muzej Šabac otvoren je od 16. marta samo za individualne posete, a izmenjeno radno vreme je od ponedeljka do petka od 9 do 17 časova. Izuzetak je korišćenje virtuelne realnosti, koja do okončanja vanrednog stanja neće biti raspoloživa posetiocima iz preventivnih razloga. Šabački muzej takođe je pozvao publiku da prati njegove objave na društvenim mrežama i tako se upozna se baštinom koju čuva, kao i sa zanimljivostima iz sveta muzeja i kulture. "U ovim danima, ne zaboravimo da je solidarnost važna i čuvajmo jedni druge – prebrodićemo ovaj period zajedničkom odgovornošću",poručio je Narodni muzej Šabac.
I drugi muzeji, galerije i kulturni centri najavili su da će ostati u kontaktu sa publikom tokom predstojećeg perioda borbe protiv koronavirusa, pa je tako Narodni muzej Kikinda pozvao sve da ga prate na Fejsbuku i Instagramu i očekuju muzejske “vesti iz karantina”.
Beogradska filharmonija je, umesto koncerata za školarce koji su bili planirani za drugu polovinu marta, odlučila da pokloni svoj deci i njihovim roditeljima muzičke programe za najmlađe koji se mogu pronaći na njenom sajtu bgf.rs. Budući da su nastupi orkestra obustavljeni zbog zabrane okupljanja, deca neće ostati uskraćena za muziku, jer su edukativno-zabavne kompozicije sada dostupne za istraživanje od kuće. Tako se na sajtu BGF mogu pronaći linkovi na kojima se nalaze muzička audio bajka "Veštica i meastro", kao i kompozicije u izdanju i izvođenju BGF za "Moj prvi CD klasične muzike“ - "Karneval životinja“ i "Peća i vuk“.
Autor priče "Veštica i maestro“ je dirigent Hauard Grifits, dugogodišnji saradnik i čest gost BGF, a muziku je komponovao Fabijan Kuncli. Filharmoničarke Slavica Perić i Tamara Marinković Tomić su naratorke u toj muzičkoj bajci, a decu najpre upoznaju sa čudnim stanovnicima jednog sela - porodicom Gudačkić, Drvenjaković, Limenjaković i Udaraljkić, a potom sa malom vešticom i njenom velikom tajnom koju će otkriti dobri maestro. Tu kompoziciju orkestar BGF je izvodio tokom prošlogodišnjih druženja sa decom, kada su na poklon dobijala i knjigu sa ilustrovanom bajkom i QR kodom preko koga se mogla čuti ta priča, sada dostupna svima.
“Moj prvi CD klasične muzike” je BGF izdala 2017. godine, a naratori u čuvenoj kompoziciji “Peća i vuk” Sergeja Prokofjeva su Gorica Nešović i Dragan Ilić, a sa orkestrom BGF u izvođenju “Karnevala životinja” Kamija Sen-Sansa učestvuje klavirski LP Duo.
"Svi jedva čekamo da se vidimo ponovo, ali sada je najvažnije biti odgovoran prema sebi i drugima. Filharmonija će u narednom periodu na ovaj način poklanjati svoje sadržaje i poručujemo svojoj dragoj publici - ostani kod kuće i slušaj muziku!", izjavio je direktor BGF Ivan Tasovac povodom akcije "Ostani kod kuće – slušaj muziku!"
Beogradska filharmonija ima na YouTube kanalu i nekoliko dužih inserata koncerata, poput nastupa sa Danijelom Rajskinom u Moskvi u septembru 2016. godine ili izvođenja Betovenove Devete simfonije u junu 2013.
Jugoslovenska kinoteka takođe nudi na svom YouTube kanalu, pokrenutom 2018, izbor bisera iz svog fonda dokumentarnih filmova “Beograd 1919” i “Beograd 1932”, “Pod jugoslovenskim nebom” i “Srednjovekovni manastiri u Srbiji”, fokusiranih na predstavljanje istorije Srbije i Jugoslavije, nekadašnjeg života, izgleda gradova, života običnih ljudi na ovim prostorima, kao i važnih istorijskih ličnosti i događaja.
Sajtovi ustanova kulture u Srbiji nisu, inače, prebogati digitalizovanim sadržajem, a posebno video prilozima ili virtuelnim šetnjama, koje su prilično retke. Pozorišta uglavnom na svojim YouTube kanalima imaju trejlere ili inserte iz predstava, a slično je i sa muzejima i galerijama.
Ministarstvo kulture i informisanja Srbije pozvalo je, inače, ustanove kulture da učine maksimalno dostupnim digitalni sadržaj svojih programa i aktivnosti u vreme krize povodom epidemije koronavirusa, koja je i pre proglašenja vanrednog stanja dovela do otkazivanja i odlaganja većine događaja u oblasti kulture i umetnosti.
U okviru procesa digitalizacije, Ministarstvo kulture i informisanja pokrenulo je 2019. godine Pretraživač kulturnog nasleđa Srbije, uz stratešku podršku Majkrosofta Srbija, a posetioci kroz pretragu na osnovu različitih kriterijuma mogu da dobiju osnovne informacije o digitalizovanom kulturnom nasleđu i pristupe interaktivnoj mapi ustanova kulture na teritoriji Srbije. Cilj tog projekta je da se najširoj javnosti predstave digitalizovani fondovi i obezbede informacije o nasleđu koje čuvaju biblioteke, arhivi, muzeji, galerije, zavodi za zaštitu spomenika i drugi subjekti u kulturi.
*Tekst ažuriramo u skladu sa razvojem događaja. Informacije o epidemiji koronavirusa pratite na zvaničnimm sajtovima kao što su korona.rs i www.who.int
(SEEcult.org)
