Virtuelni svet umetnika i klasici uživo
Izložba “Virtuelni svet umetnika” sa crtežima svetskih velikana postmoderne arhitekture, ali i njihovih kolega u Srbiji, otvorena je 18. februara u Narodnoj biblioteci Srbije, uz projekcije filmova Zorana Popovića i Neše Paripovića iz 70-ih godina 20. veka, koji predstavljaju, kako je istakao istoričar umetnosti Ješa Denegri, klasike konceptualne umetnosti na ovim prostorima.
Na izložbi autora i priređivača Slobodana Maldinija, koju su organizovali Asocijacija srpskih arhitekata (ASA) i NBS, predstavljeni su crteži, krokiji i skice proslavljenih arhitekata, među kojima su Le Korbizje, Robert Venturi, Kit Hering, Aldo Rosi, Robert Stern, Ralf Erskin, Gotfrid Bem, Džejms Akerman, Franko Purini, Tadao Ando, Hans Holajn, Antoan Predok, Mario Bota, Frenk Geri, Milutin Borisavljević, Milan Zloković, Aleksandar Deroko, Bogdan Bogdanović…
Maldini prvi put predstavlja te crteže i krokije, koje je sakupljao od kraja 70-ih, a kako je ispričao, prvi takav rad dobio je od Roberta Venturija, nakon studijskog boravka u Italiji 1977. Kako je ispričao, tada je priznao jednoj italijanskoj koleginici da bi voleo da ima Venturijev potpis sa crtežom, ali se snebivao da ga sam traži. Po povratku u Beograd, dobio je od nje posle izvesnog vremena pismo sa Venturijevim poklonom. Slala mu je slične posvete i drugih arhitekata, a vremenom je počeo i sam da ih prikuplja tako što bi najpre zamolio željenog autora za autogram, a onda i za prateći crtež, kroki, skicu… Kolekciju je proširio krokijima izlagača na Pariskom bijenalu 1985. godine, na kojem je i sam učestvovao, kao i crtežima velikana srpske arhitekture sa kojima je zajednički izlagao na prostorima nekadašnje Jugoslavije.
Na izložbi je ekskluzivno predstavljen i crtež slavnog Le Korbizjea, izrađen u Knjaževcu 1910. godine, za vreme njegovog puta po Srbiji.
Povodom izložbe, Maldini je osmislio i projekciju filmova “Performans Aksiomi” Zorana Popovića (1971-1973) i “N.P. – 1977” Neše Paripovića, uz razgovor u kojem je, osim tih pionira konceptualne umetnosti na ovim prostorima, učestvovao i Ješa Denegri, u prisustvu mnogobrojne publike. Popović i Paripović dobili su od Maldinija i po komplet knjiga koje je objavio, a tim činom je, kako je rekao, želeo da ih nagradi za životno delo, nakon velike pažnje koju je izazvala Marina Abramović nedavnom retrospektivom “Čistač” u Muzeju savremene umetnosti, na kojoj je takođe predstavila radove iz 70-ih. Tada je Popovićem i Paripovićem, kao i sa Dragoljubom Rašom Todosijevićem, Erom Milivojevićem i Gergeljem Urkomom, činila neformalnu grupu šestoro autora okupljenih oko Studentskog kulturnog centra.
Popović je napomenuo da oni nisu nikada bili grupa u formalnom smislu, jer nisu imali bilo kakav zajednički program i koncept, ali su delili iste svetonazore i odnos prema umetnosti, kojom su radikalno raskinuli sa dotadašnjom praksom umerenog modernizma, odnosno akademskog i socijalističkog - kako ga je Popović opisao.
Denegri je istakao da su nove umetničke prakse koje je šestorka u SKC-u uvela na domaću scenu pripadale jednoj od najvećih revolucija koja se desila u umetnosti 20. veka.
“Danas nam se ove izražajne forme čine istorijski verifikovane i poznate, ali tada je to bila enormna promena kako u svetu, tako i u našoj sredini”, rekao je Denegri, napominjući da su u to vreme klasične umetničke discipline i same doživljavale brojne preobražaje i inovacije, ali tada se dešava da se menja kompletan instrumentarijum umetničkog dela i njegova fenomenologija.
“Više nemamo umetnički objekat, nego zapravo imetničko zbivanje. Umetnik nije više usamljena jedinka u ateljeu koja proizvodi sliku ili skulpturu, nego izvodi umetničko delo pred publikom”, podsetio je Denegri, navodeći Popovićev performans “Aksiomi”, predstavljen u prikazanom filmu, kao sjajan primer koji demonstrira tu promenu medija i značenja umetničkog dela, odnosno prelaz od umetničkog predmeta ka umetniku kao protagonisti svog rada. Istovremeno, Popovićev film pokazuje i mentalni koncept koji stoji iza performansa, koji umetnik izvodi kretanjem svog tela i upotrebom svetlosti, koja se takođe javlja kao novi medij u proizvodnji umetnosti, rekao je Denegri.
Prema njegovim rečima, recepcija takvih umetničkih praksi u tom trenutku apsolutno je zbunjivala ne samo širu umetničku publiku, nego i profesionalnu umetničku javnost, koliko u našoj sredini, toliko i u svetu.
Budući da je to bilo vreme posle 1968. godine, koja je poremetila sve standarde poimanja u društvu, između ostalog i u umetnosti, nije bilo lako snaći se u svemu tome u tom trenutku – bilo umetnicima koji su formirali potpuno nove umetničke prakse, bilo teoriji, kritici i institucijama, koje su bile spremne da prime takvu vrstu umetnosti. U Beogradu je to bio Studentski kulturni centar i njegova galerija, koja ne samo da je promovisala nove umetničke prakse, već je doprinela da dođu do najviših međunarodnih standarda tog trenutka.
Denegri je zaključio stoga da bi svi umetnici koji su činili šestorku u SKC-u 70-ih imali isti status ili renome kao Marina Abramović da su bile drugačije okolnosti.
“To nije bila samo velika promena medija, instrumentarija i vrednovanja umetnosti, nego - ono što je ljude zbunjivalo, a danas se to potvrđuje, to je bio izuzetno visok kvalitet umetnosti”, rekao je Denegri i dodao da njihovi radovi izazivaju istu vrstu uzbuđenja kao kada se nalazimo pred delima klasične umetnosti u muzejima. Zato je dodao da je i sam uzbuđen što ima retku priliku da pogleda ponovo filmove Popovića i Paripovića i da se oseća privilegovanim što prisustvuje njihovoj projekciji.
(SEEcult.org)
