Veličković u Grafičkom
Grafički kolektiv predstavlja od 11. maja crteže slikara Vladimira Veličkovića iz kolekcije porodice Banićević, nastale od 1962. do 1998. godine.
Izložbu će otvoriti istoričarka umetnosti Irina Subotić, u prisustvu Veličkovića, istaknutog umetnika i akademika koji od sredine 60-ih živi i radi u Parizu.
Prepoznavši etički i estetski potencijal umetnosti Veličkovića, Bosiljka i Dušan Banićević, mladi par iz Beograda, započeli su misiju pasioniranog kolekcioniranja crteža tog autora. Njihova izuzetna zbirka danas ima dvadesetak crteža koji obuhvataju nekoliko stvaralačkih faza jedne od najmarkantnijih ličnosti savremene domaće i svetske umetničke scene.
Veličković više od pet decenija u svojim slikama, crtežima, grafikama i objektima projektuje ekstremne vizije tragične smrti, osujećenog bega i stanja egzistencijalnog grča. Intuitivno oko umetnika neprestano prati pojave koje deformišu telo naše planete. Prateći dosledno negovanje poetike užasa, gotovo da je moguće osetiti vremensku dimenziju paklenih muka čije se trajanje beznadežno perpetuira u večnost. Mračna u izrazu, ta dela dovoljno pronicljivom duhovnom oku otkrivaju lucidnu poruku nade, naveo je Grafički kolektiv povodom izložbe.
Vladimir Veličković, Žurnal, 1964, tuš na papiru, 30x21 cm
Ekspresivnost linije u Veličkovićevim crtežima, kako je istaknuto, dovedena je do maksimuma u širokom rasponu kvalitativnih identiteta: gipka linija udova, oštra linija sečiva, preteća linija kandže i kljuna, ritmička linija mahnitog pokreta, neraspletivo klupko linija anksiozosnosti i/ili smrtnog tremora. Crteži s početka 60-ih godina pokazuju uticaj studioznog dijaloga sa delima starih majstora i sveže pouke iz radionice Krste Hegedušića, kao i osetnu bliskost sa grupom Medijala. U narednim delima umetnik otvara vrata pandemonijuma u kojem se osmeh dopadljivosti gasi, a svaki pokret lica se iskrivljuje u bolnu grimasu krika.
Vladimir Veličković, Cveće zla, Šarl Bodler, 1979, tuš na papiru, 55 x 62 cm
Rođen 1935. godine, Veličković je diplomirao 1960. na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu. Bio je saradnik Majstorske radionice Krste Hegedušića (1962-1963) u Zagrebu, a od 1963. izlaže samostalno i na kolektivnim izložbama u zemlji i inostranstvu, dok od 1966. živi u Parizu.
Predstavljao je Jugoslaviju 1972. na 36. Bijenalu u Veneciji.
Dobitnik je brojnih značajnih nagrada i priznanja u zemlji i inostranstvu.
Član je Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), Francuske akademije i Makedonske akademije nauka i umetnosti (MANU).
Odlikovan je najvišim francuskim priznanjem u oblasti kulture i umetnosti (Commandeur dans l’Ordre des Arts et des Lettres i ordena Légion d'Honneur).
Bio je profesor (1983-2000) na École nationale supérieure des beaux-arts u Parizu.
Osnivač je Fonda za crtež “Vladimir Veličković” i nagrade za mlade umetnike koju, u saradnji sa Galerijom Haos, dodeljuje svake godine mladim umetnicima od sredstava koje dobija na osnovu priznanja za doprinos nacionalnoj kulturi.
Izložba Veličkovića u Galeriji Grafičkog kolektiva biće otvorena do 23. maja.
(SEEcult.org)
