Uticaj virtuelnog čitanja
Novi broj časopisa „Kultura“ Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka posvećen je konceptu novog, virtuelnog čitanja i njegovog uticaja na život i kulturu.
Novi broj "Kulture" biće predstavljen 30. novembra, a na promociji će govoriti Adam Sofronijević iz Univerzitetskea biblioteka Svetozar Marković, Dušan Stojaković sa Fakulteta dramskih umetnosti i Goran Tomka, sa Fakulteta za sport i turizam u Novom Sadu.
Nekada je sa knjigom u ruci sedeo takozvani „usamljeni čitalac“, a sada se čita u virtuelnim grupama, dok članovi međusobno komentarišu, obeležavaju delove teksta. Brojni programi nam pomažu da pravimo beleške, izdvajamo rečenice, pasuse u knjizi, menjamo ih, „šerujemo“ na Fejsu, Tviteru... Koliko mašine mogu zameniti ljude, ako se zna da već sada one „pišu“ i „objavljuju“ tekstove u magazinima kao što je „Forbs“? Hoće li u budućnosti one biti i autori i čitaoci, te kako će to uticati na kulturu uopšte i našu ulogu u njoj?
Ovo su samo neka od pitanja na koja se traže odgovori u 136. broju časopisa „Kultura“, čije je uredništvo bilo ponukano istraživanjem prema kojem se u svetu dnevno pošalje i primi oko četiri milijarde sms poruka, najbrže se sms širi među mladima i za mnoge od njih ovo je glavno sredstvo komunikacije, a da pritom polovina njih koristi više sms nego pozive, a čak 70 odsto ispitanika u porukama koristi tzv. emotikone.
Autori priloga se bave pitanjima, koliko sms komunikacija utiče na život i kulturu mladih, da li oni postaju otuđeni, gube socijalne veštine, te da li je mobilni mladima postao idealno sredstvo za izbegavanje susreta “lice u lice”.
Odlomci iz tekstova objavljenih u najnovijem broju časopisa „Kultura“:
Mašine i čitaju i pišu tekstove?!
„Usamljeni čitalac predstavlja pasivnog konzumenta sadržaja, koji taj sadržaj isključivo intimno doživljava i individualno promišlja. (...) Čitanje 2.0 u odnosu na Usamljenog čitaoca karakterišu interaktivnost i saradnja. (...) Sam pasivni čin čitanja knjige, u okruženju koje to omogućava, prerasta u aktivnu ocenu dela, sadržanu u broju čitalaca koji su se opredelili da ga pročitaju. Ocenjivanje knjige unapred definisanim ocenama, obeležavanje knjige, koje umnoženo od strane velikog broja čitalaca kreira folksonomiju, recenziranje knjiga od strane čitalaca, diskusije koje se o knjizi vode, ne na ograničenom prostoru kulturnih rubrika, rezervisanom za mišljenja pojedinaca, već na neograničenom virtuelnom prostoru blogova i foruma, predstavljaju još neke od tehnoloških inovacija koje otvaraju nove horizonte čitaocima. (...) Mašinsko kreiranje originalnog teksta, koje se često smatralo nedostižnim i ostvarivim tek u dalekoj budućnosti, od nedavno je postalo realnost, bar u žanrovima koji podrazumevaju vrlo strukturirane tekstove. Od jula 2012. godine internet portal časpisa Forbs objavljuje članke iz domena ekonomske analize, čiji autor je mašina. Tekstovi su proizvedeni na osnovu podataka i ne mogu se razlikovati od onih koje pišu ljudi. (...) Danas mnogi poslovi koji su smatrani nedostižnim za mašine prete da postanu isključivo njihov domen delanja. Vožnja automobila i kamiona i dijagnostika u medicini primeri su nekih poslova koje mašine preuzimaju, zahvaljujući sve većim moćima za prepoznavanje i uparivanje paterna. Svakako da će po ovom modelu deo poslova vezanih za analizu i kreiranje tekstova morati da u budućnosti bude prepušten mašinama, što će ljudima ostaviti više mogućnosti da se bave kreativnijim aspektima procesa čitanja i pisanja“.
Adam Sofronijević i Tamara Vučenović, Univerzitetska biblioteka Svetozar Marković, u Beogradu, Radio Beograd Radio-televizija Srbije
Kako izgleda današnja publika?
„Na strani publike, promene su podjednako uzbudljive. Nove tehnologije, kao i ranije - u slučaju štampe, radija i televizije – značajno menjaju pravila igre. Horizontalna, nehijerarhijska struktura interneta omogućava svakom čitaocu/gledaocu da istovremeno bude i emiter, odnosno proizvođač sadržaja. Henri Dženkins ovako opisuje predstavnika nove publike: On je mlad, muškog pola i poseduje kontrolu. Nije više couch potato, on odlučuje šta, kad i kako konzumira medije. On je medijski konzument, pa čak i medijski obožavatelj, ali je on ujedno i medijski producent, distributer, izdavač i kritičar.(...).
Publika danas sve više postaje producent i vlasnik, ne samo sadržaja, već i kanala za razmenu istih. 2009 godine, časopis Tajm, proglasio je za ličnost godine "Vas", sve one koji aktivno, kao amateri i doskorašnji korisnici, sada kreiraju igre, filmove, muziku, dizajn, vesti... Sudeći po ovim i sličnim popularnim akcijama, demokratija je na samom vrhu svog postojanja, a društvene nejednakosti su stvar prošlosti, jer oni koji nisu imali sredstva za proizvodnju sada ih imaju. Osim toga, imaju i ideje, znanje i umešnost da ih sprovedu u delo i od njih na kraju zarade“.
Goran Tomka, Fakultet za sport i turizam, Novi Sad
Fejsbuk – odlično tržište za srpska pozorišta
"Srpsko pozorište i Fejsbuk pokazuju tendenciju rasta publike u sličnim polnim i starosnim strukturama, prema više savremenih nezavisnih relevantnih istraživanja. Uvažavajući nepovoljno materijalno stanje u institucijama kulture, te tendenciju smanjivanja produkcionih budžeta, novi digitalni mediji i komunikacija putem interneta pruža dobru priliku za promociju pozorišta. Fejsbuk je pravi izazov za srpsko pozorište da istraži nove segmente publike, kao i da na efikasan i ekonomičan, a inovitivan način, gradi svoju reputaciju i unapređuje promociju. (...) Srbija je, sa 2.029.260 otvorenih Fejs naloga 17. država u Evropi. U odnosu na prethodno istraživanje (decembar 2009. godine) broj korisnika u Srbiji se povećao za preko 40%.(...) Srbija je 17. u Evropi i po procentu Fejsbuk korisnika u odnosu na ukupan broj stanovništva (penetraciji). Najveću penetraciju imaju Island (60,63%), Norveška (53,40%) i Danska (45.35%). Srbija ima najveći broj Fejsbuk korisnika i u regionu, a prate je Hrvatska (1.184.620), BiH (774.680), Makedonija (691.940), Slovenija (567.780) i Crna Gora (160.220). Najveći broj korisnika je takođe u starosnoj grupi između 18 i 34 godine, a najbrže rastuća grupa su korisnici preko 65 godina! (...). Korišćenje savremenih kanala komunikacije, kao što je Fejsbuk, nije samo dobar potencijal za promociju pozorišta kao ustanove, glumaca, stvaralaca i umetničkih dela kao brendova, već i odličan način da se dalje razvija kulturna politika Srbije, te da se ista na vrlo efektan i efikasan način promoviše u svetu. Takođe, Fejsbuk kao jedan od segmenata virtuelne realnosti ili simulacije, a možda i simulakruma (od nas zavisi stepen čitanja), predstavlja možda jedinstven način da se na jednom mestu objedini globalna srpska pozorišna publika, bez obzira na geografsku (dis)lociranost!“
Dušan Stojaković, Fakultet dramskih umetnosti, Univerzitet umetnosti u Beogradu
Škole budućnosti
"U dosаdаšnjim uslovimа, školа je morаlа dа se podređuje društvu, dа se otvаrа premа njemu. Budućnost donosi odnos u kom društvo neće biti dominаnto nаd školom. Obrаzovni ciklus će uvek ostvаrivаti društvene ciljeve, аli on ih morа i uspostаvljаti. Ovаkаv koncept škole širi grаnice slobode čovekа, uvećаvа njegove mogućnosti izborа i dovodi gа u dodir sа nаjrаzličitijim nаčinimа i modelimа životа pojedincа i društvа. (...)Obrаzovаnje dаnаs predstаvljа jedаn od nаjvećih svetskih problemа i zbog togа što su ciljevi sаmog društvа često u konfliktu, pа iz togа rаzlogа dаju rаzličite ishode obrаzovnog procesа, koji mogu biti u obliku nekorisnog obrаzovаnjа kаo suprotnosti korisnom i primenjivom nаuku. Ukoliko se upotrebi vаljаno, ono bi trebаlo dаti bolje društvo; u suprotnome moglo bi biti i više nego kontrаproduktivno. (...) ’ Umesto dа ignoriše postojаnje medijа, školа bi morаlа deci dа predloži diskusije o emisijаmа i idejаmа.
Orgаnizovаnje pedаgoških progrаmа trebаo bi dа bude zаdаtаk obrаzovnom sistemu kаko bi od dece nаčinili gledаoce i prosvećene korisnike medijа, sposobne zа kritičko promišljаnje.’“
Vladimir Jerković, specijalista iz oblasti sociologije obrazovanja, didaktike i metodike nastave, Sombor
SMS poruke oblikuju svet mladih
“Danas je pisanje tekstualnih poruka postao globalni fenomen, koji se neviđenom brzinom raširio među mladima, oni su ga dobro usvojili i prihvatili, da je čak nekima postao primarnom formom komunikacije.
Prema procjenama u svijetu se dnevno pošalje i primi oko četiri milijarde SMS-ova čime ovo postaje najmasovnija usluga telekomunikacijskih kompanija. (…). Mnoge znanstvene rasprave vode se o tome koliko je dobra, odnosno loša SMS komunikacija za mlade, obzirom na njezin neosporan utjecaj na govorni i pisani diskurs, ali i kulturu uopće. Postavljaju se pitanja o gubitku socijalnih vještina, bespotrebnog trošenja novca, problema elektroničkog zlostavljanja, a upitna je i kvaliteta jezičnog izražavanja mladih koja vodi prema redukciji socijalnih vještina, verbalnog i neverbalnog izražavanja. Istovremeno, određeni broj zagovornika SMS-a smatra kako ovaj oblik upotpunjava jezično znanje, iz razloga što pronalazi brojne kreativne načine izražavanja i sporazumjevanja, korištenja i modificiranja jezika na različite načine. (...)Danas se poruke šalju roditeljima, kolegama, profesorima, razrednicima. Čak i kad se dvoje mladih rastaju, nerijetko to jedan drugome priopćavaju upravo SMS porukom. Kako navodi Mandarić to je bijeg od suočavanja sa stvarnim svijetom“.
Tina Božić i Renata Relja, Sveučilište u Splitu, Filozofski fakultet – Odsjek za sociologiju, Split
Moć televizije i njen uticaj na kulturu
"Uticaj televizije na svakodnevicu ljudi i na globalnom planu je nesumnjiv. Medijske poruke koje televizija šalje, slike i zvuk, primaju se i pasivno, onda kada ljudi nisu aktivni i pažljivi gledaoci televizora, a ljudi su obavešteni o televizijskim sadržajima i kada nisu fizički blizu televizora, putem drugih medija ili u razgovoru sa onima koji su posredno ili neposredno o njima obavešteni. (...) televizija i medijska kultura uopšte, imaju bitnu ulogu u oblikovanju mišljenja i ponašanja, i formiranju identiteta, preuzimajući funkcije koje su tradicionalno pripisivane mitu i ritualu. (...) Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku , u ukupno 677.723 časova emitovanog domaćeg programa u 2010. godini, informativni program zauzimao je 129.076 časova, igrani program 154.664, a muzički 100.525. Dečjih, obrazovnih i sportskih programa bilo je daleko manje – po oko 20.000 časova. Istraživanje Republičke radiodifuzne agencije (RRA) takođe je pokazalo usmerenost nacionalnih emitera ka komercijalizaciji programa: „U takvoj situaciji, tzv. osetljivi programi, kao što su dečji, naučno-obrazovni, komuntarni, pa i kulturno-umetnički, neminovno odlaze u drugi plan, i sve češće predstavljaju izuzetak pre nego ozbiljan programski sadržaj”.
Emilija Radibratović, Filološki fakultet, Univerzitet u Beogradu
Mit o ženskoj lepoti
"Pretpostavka je da mediji, zahvaljujući svojoj ulozi komunikatora kulturnih vrednosti i ideja, utiču i na definisanje ideala ženske lepote. Procesi medijske reprezentacije ključni su u konstruisanju kulturnih „normi“ lepote ženskog tela, a ka potrošnji orijentisano društvo u dostignućima estetske hirurgije prepoznaje načine demokratizacije i približavanja ovom idealu. Budući mešavina ovih motiva, mejkover TV emisije su primer medijskog sadržaja na osnovu čije analize se pokušavaju otkriti značenja i mehanizmi potvrđivanja savremenog mita o lepoti. (...) Slično ekonomskoj isplativosti „ženske mistike“, mit o lepoti predstavlja pogonsko gorivo potrošačkog društva. (...) Pored toga što se smatra ulaznicom za uspeh, lepota postaje cilj po sebi (poput novca) i nudi placebo osećaj moći. Kvalifikacija profesionalne lepotice (eng. professional beauty qualification) u stvari izjednačava lepotu sa uspehom“.
Snežana Milin Perković, Fakultet političkih nauka, Univerzitet u Beogradu
Vampiri u svetu modernih tehnologija
“Od 18. veka naovamo, vampiri su kroz razne umetničke prakse doživljavali brojne transformacije, menjajući svoj arhetipski lik – od prastarih demonskih prikaza, preko lika uglađene muževne figure predstavljene u gotskoj literaturi, do današnjeg kozmetičkog proizvoda u savremenim serijama. (…)Tragajući za identitetom, vampiri su završili u prime time terminima velikih televzijskih korporacija. I to u žanru u kome se najbolje vidi njihova transformacija sa savremenim društvenim pojavama. Transformacija tela vampira nije zapravo nikakva novost – još su najraniji zapisi podrazumevali da vampir može da poprimi različita obeležja, poput slepog miša (najčešće verovanje), vuka, mačke, ili da se potpuno dematerijalizuje u vidu magle, što je više puta uspešno korišćeno upravo u sferi vizuelnih umetnosti. Sada međutim vampir poprima posve novo lice, tražeći svoje mesto u društvu modernih tehnologija. (...)Kako su pristupi likovima daleko od gotskih romana iz kojih su nastali, i kako je u sadržaju srednji vek zamenjen srednjim školama, tako je i motiv vampira mutirao u uspešnog mladog čoveka, budućeg japija, koji je uglavnom spreman da se bori za prava manjina (čime se ističe politička korektnost vampira u odnosu na ljude, što je najznačajniji, verovatno, pomak) kao i bića koja često pokazuju i znatno veću osećajnost i empatiju od ljudskog roda".
Dragan Jovićević, Fakultet dramskih umetnosti - Odsek za film i medije, Univerzitet umetnosti u Beogradu
(SEEcult.org)
