Umetnici traže zakone

Predstavnici umetničkih udruženja u Srbiji zatražili su 1. aprila hitno usvajanje novih zakona u kulturi, izražavajući razočaranje svim strankama koje su bile na vlasti proteklih 16 godina, od kada nije usvojen nijedan novi zakon u oblasti kulture i umetnosti.

Predstavnici umetničkih udruženja u Srbiji zatražili su 1. aprila hitno usvajanje novih zakona u kulturi, izražavajući razočaranje svim strankama koje su bile na vlasti proteklih 16 godina, od kada nije usvojen nijedan novi zakon u oblasti kulture i umetnosti.

Članovi Koordinacionog odbora umetničkih udruženja (KOO), koji okuplja 14 organizacija, izrazili su na konferenciji za novinare pesimizam u vezi sa situacijom u kulturi, ponavljajući podatke o teškom položaju, posebno samostalnih umetnika, kao i nedoslednostima i kontradiktornostima pojedinih važećih zakona, kako u kulturi, tako i onih koji se indirektno odnose i na tu oblast, poput Zakona o radu.

Prema njihovim rečima, problemi umetnika i ustanova kulture gomilaju se zbog toga što već 16 godina nije donet nijedan zakonski ili podzakonski akt u toj oblasti, a moguće je da će situacija biti i pogoršana, s obzirom na najavu prenošenja nadležnosti Republike i Grada Beograda na lokalnu samoupravu. Umetnici to podržavaju, ali ne pre nego što se ta oblast pravno reguliše, jer će se dogoditi da privatizacijom ustanova kulture, posle pet godina, novi vlasnik tu istu ustanovu pretvori u šoping centar, jer se nalazi po pravilu na odličnoj lokaciji.

“Socijalistički model po kojem su ustanove kulture funkcionisale je mrtav, a za sve ove godine naše društvo nije uspelo da stvori čak ni prividan model po kojem bi ustanove kulture mogle da funkcionišu”, rekla je predsedavajuća KOO Ljiljana Đurić, koja predvodi Savez dramskih umetnika Srbije.

“Ovo je naš vapaj javnosti za pomoć”, rekla je ona, dodajući da cilj apela umetnika na javnost nije da se “obruše na sadašnjeg ministra i Ministarstvo kulture, već da ukažu na činjenicu da su, od trenutka od kada je donet poslednji zakonski akt u oblasti kulture sve strake bile na vlasti, a nijedna nije učinila ništa da se stanje popravi”.

“Upravo to nas zabrinjava i navodi da se zapitamo kako je moguće da vladajuće i opozicione stranke nisu svesne opasnosti urušavanja nacionalne kulture, koja vodi gubljenju morala i rušenju pravih ljudskih vrednosti”, rekla je Ljiljana Đurić i ocenila da ni aktuelne ostavke čelnika pojedinih kulturnih institucija, odnosno izbor novih rukovodilaca na njihova mesta, neće rešiti probleme, i to pre svega zbog zakonskih paradoksa.

Kao primer, navela je da je izmena nekih članova Zakona o radu i Zakona o doprinosima direktno suprotna drugim važećim zakonima.

Samostalnim umetnicima tako je zakonom praktično uskraćeno Ustavom zagarantovano pravo jednakosti, budući da samo njima poslodavci ne moraju da uplaćuju doprinose, dok su u obavezi za to čak i za nezaposlene koje angažuju po ugovoru.

Kao jedan od brojnih paradoksa, navela je i to što baletskim umetnicima zakon garantuje beneficirani radni staž, ali im istovremeno zabranjuje odlazak u penziju i po ispunjenju uslova.

Predsednica SDUS-a naglasila je da je situacija alarmantna, dodajući da umetnička udruženja ne prihvataju opravdanja zbog posledica globalne finansijske krize, jer je reč o dugogodišnjim, hroničnim problemima.

Kao posebno hitnu, navela je potrebu usvajanja krovnog zakona o kulturi, kojim je predviđeno formiranje Nacionalnog saveta koji bi bio odgovoran za rad parlamentu i u čijoj bi nadležnosti bilo i usvajanje nacionalnog kulturnog plana.

Ističući da krovni zakon o kulturi predviđa u izvesnom smislu smanjenje ingerencija ministra i obezbeđuje transparentnost u raspodeli sredstava, Ljiljana Đurić podsetila je da je već gotovo godinu dana prošlo od kada umetnička udruženja nisu imala priliku da vide tekst Nacrta zakona, koji će se uskoro naći na vladi, kako je nedavno najavio i ministar kulture Nebojša Bradić.

Bradić je izrazio nadu prošle nedelje na tribini o kulturnom razvoju da bi taj zakon uskoro trebalo konačno da se nađe u skupštinskoj proceduri, a o njemu je, kako je saopštilo Ministarstvo kulture krajem februara, razgovarao i s predstavnicima KOO, kao i o postupku imenovanja članova Komisije za dodelu posebnih priznanja umetnicima za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi i potrebi rešavanja statusa samostalnih umetnika. Bradić je tada podržao i inicijativu KOO da se Zakonom o doprinosu za obavezno socijalno osiguranje posebno definiše status samostalnih umetnika i naglasio da će Ministarstvo kulture učiniti sve kako bi postupak promene tog zakona bio ubrzan.

Prema rečima Ljiljane Đurić, izmenu tog zakona podržalo je i bivše i sadašnje Ministarstvo kulture, čija pravna služba sada pravi predlog koji bi bio upućen Ministarstvu finansija, ali je problem u komunikaciji sa gradskim Sekretarijatom za kulturu Beograda kojem je pre više od mesec dana upućen predlog za rešavanje problema samostalnih umetnika na koji još nije dobijen odgovor.

“Pošto je Grad zakasnio sa uplatom (doprinosa za samostalne umetnike) za prvi kvartal ove godine, umetnici ne mogu da se pozovu na zakonske odredbe za otpis kamata na doprinose i reprogram duga”, rekla je Ljiljana Đurić.

“Ako se poslodavac drzne da uplati umetniku veći honorar nego šsto je minimalna osnova na koju se uplaćuje doprinos, onda umetnik mora da sam plaća doprinos za doprinos... Dopisujemo se s Gradom već tri - četiri godine, ali ispada da nijedan sekretar za kulturu nije dobar za samostalne umetnike, jer nema nikakvog zakonskog osnova ni da ih sasluša”, rekla je Ljiljana Đurić, dodajući da je u Beogradu situacija još kakva-takva, ali da veliki broj gradova u unutrašnjosti uopšte i ne uplaćuje doprinose.

Predstavnica ULUPUDS-a Dragana Bojić Nikolić ukazala je da samostalni umetnici praktično zavise od “dobre volje grada” da im uplaćuje doprinose, i to minimalne, a s obzirom na nepostojanje tržišta i mali broj galerija, praktično zavise od toga da li će stići na red za jednu izložbu godišnje, za koju mogu da dobiju oko 50.000 dinara. A to je, ujedno, i uslov da uopšte steknu pravo na doprinose, dodala je ona.

Predsednica Srpskog književnog društva Ljiljana Šop, koja je u vreme ministra kulture Dragana Kojadinovića bila državni sekretar Ministarstva kulture, ocenila je da je jedan od ključnih problema kulture u Srbiji što i u toj oblasti važi partijska podela.

Čestitajući ostavke, kako je rekla, svim moralnim ljudima, Ljiljana Šop rekla je da je pesimista i da su oni koji “potrče na njihova mesta” - naivni ili hoće da ućare nešto.

Opisujući stanje u kulturi kao “bahatost i glupost”, i Miša Savić - u ime muzičara, ocenio je da “nema razloga da se umetnici bilo čemu nadaju, jer su sve garniture izvrtele i ne zna ko bi mogao nešto da popravi”.

Sonja Lapatanov je, u ime baletskih umetnika, posebno skrenula pažnju na problem visoke starosne granice za njihov odlazak u penziju, koji je, kako je rekla, predočavala i ministrima Rasimu Ljajiću i Jovanu Krkobabiću, ali nikakve akcije nisu preduzeli.

“Svi ministri samo sležu ramenima, a problemi u kulturi su gorući. Nema se za to, međutim vremena u skupštini, za razliku od majica, hulahopki...”, rekla je ona, aludirajući na odlaganja skupštinskih sednica.

Sonja Lapatanov posebno je ukazala i na problem nedostatka akademije za baletske umetnike, zbog čega ne mogu da konkurišu za rukovodeća mesta u institucijama, niti da predaju na fakultetima, a već na samom startu su i u neravnopravnom položaju u pogledu visine plate u odnosu na glumce, iako i jedni i drugi nose repertoar pozorišta.

(SEEcult.org)