Ujka Vanja ponovo u JDP-u

Jugoslovensko dramsko pozorište premijerno će izvesti 8. decembra predstavu “Ujka Vanja”, prema drami Antona Pavloviča Čehova, u adaptaciji i režiji Egona Savina, koji vraća na scenu psihološki realizam i priču o običnim ljudima koji su nesrećni iz raznih ličnih razloga, bez obzira na društveno uređenje u kojem žive.

“Postaviti Čehova i ‘Ujka Vanju’ zapravo je veliki ispit za nas. Živimo u vremenu u kojem je realizam pomalo proteran sa beogradskih scena. Ovo je naš mali doprinos vraćanju psihološkog realizma, na nov, moderan način. To je onaj najteži ispit u teatru, koji sam zahvaljujući razumevanju uprave, sjajnoj tehnici i organizaciji i izvanrednim glumcima uspeo na neki način da uradim, sa osećanjem da je zaista važno da svako malo polažemo taj ispit na sceni. Taj ispit besprekorne autentičnosti, istinitosti, gde je svaki pokret i svaka reč psihološki obrazložena, opravdana, istinita. Nadam se da će to gledaoci umeti da osete i da poštuju onoliko koliko smo uspeli. A mislim da smo uspeli u priličnoj meri“, izjavio je Savin 6. decembra na konferenciji za novinare.

Ističući da je želeo da radi Čehova u, kako je rekao, najznačajnijem domaćem pozorišu, gde je već režirao Šekspira i Molijera, Savin je pomenuo da novom predstavom obeležava i svoj jubilej - 40 godina od kako je u Otvorenom pozorištu u Studentskom gradu postavio “Prosidbu i svadbu”, u kojoj su, kao i sada, igrali Branislav Lečić i Bogdan Diklić.

“Ujka Vanja” je predstava “bez politike i bez psovki, predstava o pristojnim, običnim, nesrećnim ljudima, koji su nesrećni, naravno, iz duboko ličnih razloga. Čehov na nekoliko mesta kaže kako nikakvo društveno uređenje, nikakva vlast ne može učiniti da ljudi budu manje nesrećni, jer ljudi su nesrećni zbog svojih neostvarenih snova, zbog toga što oni sredovečni zalaze u godine kada rezimiraju svoj život, a umesto sadržaja vide i osećaju prazninu, zbog neuzvraćenih ljubavi, zbog neiskorišćenih šansi, zbog neostvarenih ambicija. I to je ono što ovog velikana čini univerzalnim”, naveo je Savin.

Prema rečima Savina, i ova predstava ima u izvesnom smislu tu vrlinu, iako ju je radikalno skratio, pa nije više četvorodelni, nego jednodelni komad koji traje sat i po.

“Znači, ljudi mogu bez straha doći da gledaju jednu psihološku dramu o običnim ljudima”, rekao je Savin.

Branislav Lečić igra naslovnu ulogu u “Ujka Vanji”, čiji je podnaslov “Scene iz života na selu”. U ansamblu su i Nenad Jezdić, Marija Vicković, Bogdan Diklić, Milica Gojković, Dubravko Jovanović i Aleksandra Nikolić.

Lečić je izjavio da, gledajući sve postavke Čehova do sada, “ima utisak da je počastvovan što je u ovoj podeli“.

“Ovo istraživanje sa Savinom predstavlja mi koristan momenat u karijeri. Ne samo zato što igram naslovnu ulogu, to mi u JDP-u nije bilo najvažnije, uvek je bilo važnije učestvovati u dobrom komadu sa namerom da on iskomunicira u ovom vremenu. Ono što me je pokrenulo je čitanje Čehova koje do sada nisam imao. Ovde nema one strukture upotrebe glumačkih sredstava koja će opredeliti da li je lik više pozitivan ili negativan, da li će biti prijemčiv ili ne, nego je nekako Čehov baveći se bićem samim, čovekom, došao do toga da i glumca natera da se pozabavi sobom. To je onaj čudni spoj kada se čitaju njegovi zapisi kako treba igrati njegove drame, taj spoj sa sopstvenim bićem, ukidanje granice između ličnosti glumca i onoga što se igra. To nije uvek uobičajeno, zato što mi svi koristimo sredstva pomoću kojih ostvarujemo lik, mi smo pre svega zanatlije, ali Čehov te na to natera ako hoćeš da razumeš to što igraš, dubinski da razumeš”, naveo je Lečić.

Prema rečima Lečića, ta priča o realizmu i nekim drugim stilskim načinima igre, ovde se nekako ukida.

“Kada igrate stil imate i nekakvu zaštitu sopstvene ličnosti. Ovde ukidanjem te zaštite, nekako ste čudno goli, a opet duboki. To mi je vrlo zanimljivo iskustvo. Sve je uređeno, sve je pokriveno, a osećamo se nekako intimno duboko ljudski. To je za mene uzbudljivo teatarsko iskustvo. Ovde nema insistiranja na teatarskim sredstvima nego pre svega na suštini, koju treba da osetimo svi zajedno, sa publikom”, rekao je Lečić.

Lečić je izjavio i da tema komada – “razočaranje i raspad iluzija ima jako veze sa ovim vremenom”.

“Postoji jedna klima razočaranja, životnog razočaranja. Ali to ne znači da se obesmišljava smisao života. Mislim da to otvara prostor za traganje šta ustvari treba da bude zamena za raspad iluzija. To jeste ključno pitanje”, rekao je Lečić.

Nenad Jezdić (koji igra Astrova) istakao je da mu je rad na predstavi “Ujka Vanja” značio “izuzetan proces otkrivanja sebe samog, otkrivanja partnera, karaktera, otkrivanje pisca i pogotovo pozorišnog autoriteta”.

“Egon je u ovome nama bio vrhunski autoritet, vrhunski pripremljen, jasan i neprikosnoven u svakoj reči i indikaciji. Meni je to bila velika radost i moram reći da mi to najviše nedostaje u pozorištu. Pored toga što Egon insistara na realizmu. Čini mi se da je to jedino zbog čega vredi raditi ovaj posao i izgarati”, dodao je Jezdić.

Prema njegovim rečima, ni u jednom komadu i karakteru nije pristupio sa više empatije prema čoveku, kao takvom, prema emociji, prema nazorima ljudskim.

“Ni jedan lik nisam tumačio kao što ovaj doživljavam. Da li zbog starosti ili zbog živaca, mislim da je to i Čehov rekao, često mi se plače u poslednje vreme. Ali ovo je predstava gde zaista imam osećaj da vrlo spontano doživljavam istinske ljudske emocije. Mislim da smo uspeli da postignemo taj paradoks ljudskog postojanja da je nekad, a i prečesto, komično - tragično i da je tragično – komično”, rekao je Jezdić.

Direktorka JDP-a Tamara Vučković Manojlović istakla je da Čehova uvek treba imati na repertoaru, kao i da je JDP uvek bio posvećen novom čitanju klasike.

Ona je podsetila da JDP ove godine obeležava 70 godina rada i da je na Dan pozorišta 3. aprila izvedena nova postavka drame “Kralj Betajnove”, kojom je to pozorište i otvoreno.

“Ujka Vanja” je bila druga premijera novog pozorišta – 6. aprila 1948. godine, takođe u režiji Bojana Stupice. Tokom godina igrane su i druge Čehovljeve drame – “Višnjik” čak tri puta, zatim “Ivanov”, “Tri sestre” i “Galeb”.

Za novu predstavu reditelj Savin potpisuje i scenografiju. Kostime je kreirala Jelena Stokuća. Komad je preveo Kiril Taranovski.

*Foto: Nenad Petrović

(SEEcult.org)