• Search form

19.09.2017 | 15:42

Ugašene Vranjske, Obradović štrajkuje glađu

Ugašene Vranjske, Obradović štrajkuje glađu

Novine Vranjske, jedan od najznačajnijih lokalnih listova u Srbiji, prestaju da postoje posle 23 godine, a osnivač i glavni urednik tog nedeljnika Vukašin Obradović stupio je u štrajk glađu zbog stanja medija i medijskih sloboda.

Obradović, donedavni predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), stupio je u štrajk glađu 19. septembra, dan nakon gašenja Vranjskih, koje su godinama istraživale veze političara, tajkuna i kriminalaca u Vranju i okolini, uz pretnje smrću novinarima tog lista i druge pritiske još od 90-ih.

Obradović je naveo da je počeo štrajk glađu jer želi da skrene pažnju novinara i javnosti na, kako je naveo, sav besmisao borbe za slobodu medija koju vodi u poslednjih tridesetak godina.

"Ne želim da budem patetičan, ali ovo jeste potez očajnika koji ne vidi drugi način da završi svoju novinarsku karijeru a da, u isto vreme, zadrži makar minimum ličnog poštovanja i dostojanstva neophodnog da bih se osećao kao čovek, kao ljudsko biće", naveo je Obradović u saopštenju, preneli su mediji.

Obradović je dodao da novinarstvo i Vranjske ne može da odvoji od ostatka svog života i da ne želi da se okrene na drugu stranu i tako zgazi po onome za šta se sve vreme borio, pokušavajući da pomeri granice slobode i demokratije u Vranju i Srbiji.

"Nisam, na žalost, imao mnogo uspeha u tome. Ni vi ni ja. I vreme je da se suočimo sa tom činjenicom. Nemam ni iluzija da će ovaj moj čin promeniti bilo šta u ovoj nesrećnoj zemlji ogrezloj u nepoštenju, amoralnosti, intelektualnoj i profesionalnoj prostituciji. Ne želim ni da izigravam heroja jer to i nisam, pre svega, jer se užasno plašim za budućnost moje, ali i vaše dece. Ali, još je veća bojazan da nikako ne mogu da im pomognem. Ne tražim ničiju ni pomoć ni podršku. Čak ću takve ponude smatrati licemernim. Jer, onda kada je to bilo smisleno, nailazio sam na zatvorena vrata”, naveo je Obradović, koji se zaključao u redakciji Vranjskih.

Obradović je dodao da je to samo postupak očajnog čoveka, novinara, oca i supruga, koji je nemoćan da se suoči sa realnošću na koju se polako svi navikavaju.

"Upravo iz straha da i sam ne potonem u tu besmislenu svakodnevnicu i izgubim ono što mi je jedino ostalo – ljudsko i profesionalno dostojanstvo – odlučio sam se na ovaj korak", saopštio je Obradović, koji je zamolio javnost da poštuje njegovu odluku i naveo da nema i neće imati bilo šta da pojašnjava ili dodaje na tu temu.

Poreska i druge inspekcije, kako je preneo Insajder, već nedeljama borave u Vranjskim, a kompanija koja izdaje taj nedeljnik mora u stečaj.

Do sada je objavljeno 1.069 brojeva Vranjskih, čija je redakcija sredinom jula objavila da bi mogla da bude iseljena iz kancelarija koje koristi već 15 godina, jer ih je vlasnik - PIO fond tužio zbog neizmirenih kirija, uz zahtev za iseljenje.

Prema navodima Vranjskih, u trenutku podnošenja tužbe izmirena su sva dugovanja prema PIO fondu, pa je tužba samo poslednji primer pritisaka kojima su te novine izložene od kada je, kako je navedeno, Srpska napredna stranke preuzela vlast u Vranju.

Vranjske su potom saopštile da neće iskoristiti sredstva koja su im dodeljena na konkursu za sufinansiranje medijskih sadržaja Grada Vranja za ovu godinu – 150.000 dinara od ukupno 15 miliona.

Obradović je tim povodom izjavio za Insajder da  je projektno finansiranje medija u Srbiji postalo način finansiranja partijskih glasila, a da su nepravilnosti u radu komisija za dodeljivanje sredstava samo “deo folklora”.

“Najkraće rečeno, rezultat konkursa za projektno finansiranje je sled svakodnevnog pritiska na Vranjske, od otkazivanja oglasa do pretnji preseljenjem. Nama je za dva projekta dodeljeno 150.000 dinara i to ne bila tragedija da od ukupno 15 miliona, 6.5 miliona dinara nije dobila strančaka TV Vranjska plus”, rekao je Obradović.

Protest zbog raspodele sredstava vranjskim medijima tada su izrazili i NUNS, Asocijacija nezavisnih elektronskih medija, Asocijacija onlajn medija, Lokal pres i Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV).

Udruženja su ocenila da je projektno finansiranje medija doživelo kolaps, ali ne zato što je mehanizam loš sam po sebi, već zato što je “vlast, ne prezajući od kršenja zakona i moralnih načela, pretvorila u instrument za finansiranje režimskih i rođačko-kumovskih medija, ne obazirući se ni na javni interes ni na kvalitet medijskih sadržaja”.

Povodom gašenja Vranjskih, NUNS i NDND saopštili su da je reč o direktnoj posledici dugotrajnih političkih pritisaka na medijske slobode.

“Veoma veoma je mali broj medija u zemlji koji profesionalno izveštavaju, u interesu građana a ne vlasti, i upravo su ti mediji izloženi dramatičnim pritiscima”, naveli su NUNS i NDNV, ocenjujući da se “vlast ne libi da otvoreno instrumentalizuje državne institucije u tu svrhu – od raznih inspekcijskih službi do pravosuđa”.

Prema navodima NUNS-a i NDNV-a, dok su mediji koji nisu pod kontrolom vlasti izloženi konstantnim pritiscima, i dok im je skoro u potpunosti onemogućen pristup novcu građana namenjenom javnom interesu u sferi javnog informisanja, režimski mediji sa druge strane “troše enormne količine novaca poreskih obveznika, opraštaju im se poreski dugovi i omogućavaju brojne druge olakšice i stimulacije”.

Udruženja su navela i da, “dok za napade i pretnje novinarima i medijima koji nisu po volji vlasti niko ne odgovara godinama, dotle tužilaštvo i policija pokazuju neverovatnu efikasnost kada su u pitanju pretnje i napadi na predstavnike vlasti i medija njima bliskih – što govori o još jednom veoma zabrinavajućem obliku diskriminacije”.

Navodeći da su posebno na udaru lokalni mediji, koji su izloženi samovolji “lokalnih političkih kabadahija”, NUNS i NDNV su ocenili da u takvoj situaciji nikoga – ni građane, ni nevladin sektor, ni međunarodne organizacije, “ne bi trebalo da iznenadi ukoliko se Srbija veoma uskoro, jednog jutra probudi bez ijednog slobodnog profesionalnog medija”.

(SEEcult.org)

Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r