Učesnice programa Šta kustosiranje može/treba da bude?

Kustoski program “Šta kustosiranje može/treba da bude?” (WCSCD), najavljen od jeseni u Beogradu, okupiće više od 20 polaznica - umetnica i kustoskinja iz Srbije, regiona i sveta, koje već imaju raznoliko iskustvo, a bave se širokim rasponom društveno relevantnih tema.

Za učešće u projektu WCSCD, u okviru kojeg će međunarodni predavači predstaviti različite tematske okvire kustoske prakse i pokušati da problematizuju kako one utiču na razvoj institucija i različitih institucionalnih modela, odabrano je 15 učesnica iz Srbije i drugih zemalja, a još sedam njih učestvovaće u onlajn kursu.

Među učesnicima je Agustina Andreoleti koja se bavi istraživanjem, pisanjem, dijalogom, izdavaštvom i organizacijom izložbi. Njena praksa promišlja nestabilno preklapanje materijalnih, društvenih i političkih procesa; posebno kada se takvi odnosi razvijaju postepeno. Trenutno je saradnica-postdiplomac na Akademiji medijskih umetnosti u Kelnu.

Ivana Čavić trenutno studira fotografiju na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, a svoju praksu zasniva na istraživanju formi naracije i konteksta, sa fokusom na kreiranje vizuelnih narativa koji ispituju granice dokumentarnog i fikcije, privatnog i javnog. Stvaranjem dijaloga fotografskog i tekstulnog, Ivana Čavić kreira platformu za istraživanje (iščitavanje) ličnih istorija i sećanja. Učestvovala je na više grupnih i samostalnih izložbi, kao i na međunarodnim projektima.

Jovana Vasić je studentkinja interdisciplinarnih doktorskih studija na Univerzitetu umetnosti u Beogradu, na programu Teorija umetnosti i medija. Sa mentorom Nikolom Dedićem radi na izradi teze - Kritička institucionalna teorija muzeja savremene umetnosti. Piše i objavljuje radove u oblasti teorije umetnosti. U prethodnom umetničkom delovanju bavila se pitanjima transpozicije ličnih narativa u formu memorijala kroz odnos javnog i privatnog.

Karen Vestergord Andersen (Vestergaard) je kustoskinja i kritičarka iz Kopenhagena, čija se kustoska praksa odnosi na alternativne metode istraživanja kroz otvoreni umetnički dijalog, u cilju generisanja novih kustoskih metodologija koje su kritički angažovane i osetljive na kontekst. Njeni istraživački interesi i metodologije proističu iz podudarnih pristupa queer / feminističkog diskursa i teorije novog amterijalizma, a radovi su joj objavljeni u katalozima i publikacijama umetnika (Kunsthal Charlottenborg, Nikolaj Kunsthal…), kao i Seismopolite Journal of Art and Politics, Danske Museer i Notes on Metamodernism.

Kirila Cvetkovska je nezavisna istražiteljka, kustoskinja i umetnica iz Makedonije koja je posle studija istorije umetnosti i psihologije u Rimu bila deo kulturnog programiranja neprofitnog Tevereterna (Rim/Njujork). Trenutno živi u Makedoniji, ali sarađuje sa umetnicima u Italiji na eksperimentalnim umetničkim projektima. Bavi se temama kolektivnog pamćenja, gubitka i ravnodušnosti, analizirajući međukulturne vrednosti koje obuhvataju ta pitanja, dok se oslobađaju od ograničenja konzumerizma. Cvetkovska stremi da umetnost približi široj publici u mestima koja nemaju razvijenu umetničku scenu.

Marta Sakavino (Saccavino) je završila MA istorije umetnosti na Univerzitetu u Lidsu, a u akademskom radu se usredsredila na umetnike iz “relativnih periferija” (koncept koji je istraživala Marija Lind). Trenutno je fokusirana na istraživanja o vezi umetnosti i bioskopa, posebno na to kako televizija interveniše i oblikuje taj odnos. Takođe, radi na  interdisciplinarnom projektu o svetim i profanim relikvijama, u saradnji sa muzejem Morganji u Padovi.

Milena Jokanović je istraživač-saradnica na Odeljenju za istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu, gde je nedavno i doktorirala. Master studije završila je na istom fakultetu, kao i na UNESCO katedri za kulturnu politiku i menadžment Univerziteta umetnosti u Beogradu. Njena istraživanja tiču se problema muzeologije, upotrebe istorijskih modela kolekcioniranja u modernoj i savremenoj umetničkoj praksi, te kulture sećanja i menadžmenta kulturnog nasleđa. Kustoskinja je nekoliko izložbi, autorka više naučnih i stručnih radova i koordinatorka nekoliko projekata u
kulturi.

Nina Mihaljinac, docentkinja na Univerzitetu umetnosti u Beogradu u oblasti menadžment u kulturi i kulturna politika, radi i kao menadžerka projekata u Desku Kreativna Evropa Srbija pri Ministarstvu kulture. Doktorirala je na Teoriji umetnosti i medija na Univerzitetu umetnosti u Beogradu 2017. godine. Učestvovala je u brojnim domaćim i međunarodnim istraživačkim projektima i objavila nekoliko monografija i na desetine radova u oblasti teorije umetnosti, kulture sećanja, menadžmenta u kulturi i kulturne politike.

Neva Lukić je magistrirala na istoriji umetnosti i arheologiji na Univerzitetu u Zagrebu, te na teoriji moderne i savremene umetnosti na Leiden univerzitetu. Ima profesionalno kustosko iskustvo u okviru muzeja (Muzej moderne i savremene umetnosti - Rijeka), kao samostalni kustos (Hrvatsko udruženje umjetnika - Zagreb, Arti et Amicitiae - Amsterdam, See Lab – Hag…) i kao umetnička kritičarka (aktivna članica hrvatskog odseka AICA). Objavila je četiri knjige (poezija i kratke priče) i jednu knjigu za decu.

Ruri Kavanami (Kawanami) je asistentkinja kustosa u Berlinu koja radi u domenu umetničke produkcije i kritičkog pisanja. Studirala je kulturnu nauku na postdiplomskim studijama na Univerzitetu Humboldt u Berlinu, gde se usavršila u polju muzejske epistemologije početkom 20. veka. Od 2014. do 2017. radila je kao asistent kustosa u Muzeju japanske književnosti u Berlinu.

Teodora Nikčević završila je Fakultet likovnih umetnosti na Cetinju 2009. godine, a od 2012. radi kao kustoskinja u Centru savremene umetnosti Crne Gore u Podgorici. Aktivno izlaže na samostalnim i grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu, a učesnica je i brojnih rezidencijalnih i umetničkih projekata. Njen rad u CSUCG fokusiran je na promociju i afirmaciju mladih umetnika. Bila je kustoskinja grupnih izložbi i vodila seriju razgovora sa umetnicima.

Tjaša Pogačar radi kao samostalni pisac, urednica i kustoskinja izložbi i diskurzivnih programa za različite institucionalne i neinstitucionalne kontekste od 2010. godine. Bavi se sistemskim operacijama savremene umetnosti i granicama i mogućim daljim razvojem institucionalne kritike. Neki od njenih nedavnih kustoskih i uredničkih projekata razmatraju kako se savremene umetničke prakse i institucije bave trenutnim tehnološko-kapitalističkim uslovima. Suosnivač je i urednik časopisa za kritiku i teoriju savremene umetnosti ŠUM, a trenutno radi kao asistentkinja kustosa u Galeriji Škuc u Ljubljani.

Vera Zalutskaja (Zalutskaya) je kustoskinja u polju savremene umetnosti čije je interesovanje usmereno uglavnom na umetnost Istočne i Centralne Evrope u kontekstu postkolonijalnih studija. Diplomirala je 2014. godine na Evropskom univerzitetu humanističkih nauka u Vilniusu (Teorija i praksa savremene umetnosti). Studirala je i istoriju umetnosti i kulturologiju na Jagiellonian univerzitetu u Krakovu. Kao članica različitih kolektiva ili nezavisno, organizovala je i kustosirala niz izložbi u Belorusiji i Poljskoj.

Zohre Deldade (Zohreh Deldadeh) je nezavisna istraživačica i kustoskinja iz Teherana. Započela je karijeru kao izvršni menadžer u Iranian Art Publishing i magazinu Tavoos Contemporari Online; bila je deo Galerije Mohsen, jedne od vodećih u oblasti savremene umetnosti u Teheranu, kao i tima Fondacije Pejman - kao pomoćnica direktora i pomoćnica  kustosa na dve lokacije fondacije (fabrika Argo i zgrada Kandovan). Takođe, sarađivala je kao koordinatorka, rukovodilac projekta i ko-kustoskinja sa drugim galerijama i umetničkim institucijama u Iranu i inostranstvu.

Za onlajn kurs projekta Šta kustosiranje može/treba da bude? odabrano je sedam učesnica, koje takođe imaju raznovrsno iskustvo u oblasti savremene umetnosti.

Aleksandra Mikić završila je osnovne studije istorije umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu 2017. godine. Njena interesovanja tiču  se umetnosti postjugoslovenskog perioda u uslovima tranzicije, a fokusirana je na umetničke prakse kao društvene simptome u kontekstu biopolitike.

Ana Radovanović, grafička dizajnerka, urednica i istraživačica iz Srbije, završila je master studije u oblasti grafike knjige na fakultetu ISIA Urbino u Italiji. Njeno istraživanje i izložba o neoavangardnim umetničkim časopisima u bivšoj Jugoslaviji nagrađeno je i prikazano u Hrvatskoj, Crnoj Gori i Srbiji, a objavljeno je u nekoliko publikacija u Francuskoj, SAD i Srbiji. Sarađivala je sa institucijama poput Muzeja Jugoslavije, KC Grada i drugih na projektima mapiranja i dokumentovanja nasleđa srpskog i jugoslovenskog grafičkog dizajna. Takođe, sarađivala je sa hrvatskim portalom Vizkultura.hr, te radila kao izvršna urednica portala Designed.rs.

Ana Tudos (Anna) je slobodna kustoskinja iz Budimpešte. Završila je kurs kustoskih praksi MLitt na Umetničkoj školi u Glazgovu 2017. godine, nakon studija na Mađarskom univerzitetu likovnih umetnosti. Posebno je zainteresovana za istraživanje skrivenih istorija i zanemarenih problematika, često kroz nekonvencionalne načine posredovanja  umetnosti. Njena nedavna saradnja uključuje OverOverOver, razmenu umetnika Detroita i Glazgova i BRUT Europe sa umetnicom Marijom Nemčenko. Domaćin je emisije Radio Dacha na Subcity Radiju, istražujući pojam "Istoka" kroz diskusiju i muziku. Biljana Purić je teoretičarka i kritičarka umetnosti i filma koja je završila master studije iz estetike filma na univerzitetu Oksford i master iz rodnih studija na Centralno-evropskom univerzitetu. Do sada je objavila teorijske članke i umetničku kritiku u međunarodnim časopisima: Issues in Ethnology & Anthropology, ARTMargins, Journal of Curatorial Studies, New Eastern Europe i Short Film Studies.

Marina Kristodulidu (Christodoulidou) je nezavisna kustoskinja iz Nikozije. Pored kustosnih izložbi na Kipru i inostranstvu, od 2014. godine je i koordinator Paviljona Kipra na Bijenalu umetnosti u Veneciji. Njeni interesi se okreću oko priče i istorije u savremenoj umetnosti, političkoj performativnosti umetnosti i politici kustoskog.

Rebeka Von (Rebecca Vaughan) je kustoskinja i pisac, koja živi i radi u Melburnu. Prethodno je bila asistent i administrator u Muzeju umetnosti Monaš Univerziteta (MUMA) i pomoćnica urednika Perimeter Books. Ima zvanje mastera za kustosiranje u oblasti umetnosti Univerziteta u Melburnu.

Sonja Vrkatić je osnovne studije slikarstva završila 2012. na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, a iste godine diplomirala je i istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Master studije likovnih umetnosti završila je na Central Saint Martins College of Art and Design u Londonu. Trenutno je student doktorskih studija Transdisciplinarne  studije savremene umetnosti i medija na Fakultetu za medije i komunikacije u Beogradu.

Projekat WCSCD počeo je krajem juna u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu predavanjem direktora amsterdamskog kulturnog centra De Appel Nilsa Van Tomea “Institucija u pokretu”, koje je poslužilo kao kao predgovor programu kustoske radionice.

Među gostujućim mentorima su najavljeni: Dorotea von Hantelman (teoretičar, kustos, istraživač i profesor na Bard koledžu u Berlinu); Antariksa (istraživač i jedan od osnivača KUNCI Cultural Studies Center u Jogdžakarti, Indonezija); urednici Flash Art magazina; Tara Makdauel (profesor i direktor programa kustoskih praksi na Univerzitetu Monaš u Melburnu); Marija Lind (kustos, pisac i pedagog, direktor Tenstakonsthall u Stokholmu, profesor na Akademiji umetnosti u Oslu); Met Peker (kustos i teoretičar, direktor EVA International – Bijenala savremene umetnosti u Irskoj); Hou Hanru (kustos i umetnički kritičar, umetnički direktor MAXXI muzeja u Rimu); kustoski kolektiv WHW (What, How & for Whom); Elena Filipović (kustos i direktor Kunsthalle Basel)...

Kustoski kurs i seriju javnih predavanja Šta kustosiranje može/treba da bude? inicirala je kustoskinja Biljana Ćirić u saradnji sa Supervizuelnom.

*Foto: Ivan Zupanc

(SEEcult.org)