U slavu ljubavi premijerno na Slobodnoj zoni

Film “U slavu ljubavi” rediteljke Tamare Drakulić, poetski dokumentarac snimljen u jednom meksičkom selu, imaće 9. novembra u Kombank dvorani srpsku premijeru na 16. Slobodnoj zoni, u okviru takmičarske selekcije Horizonti Balkana.

Meksiko se, prema rečima rediteljke, slučajno dogodio u njenom životu, nevezano za film, ali tako obično i dobija inspiraciju. “Filmove i inače radim kao kada kuvate od onoga što nađete u frižideru. Pogledam šta se dešava trenutno u mom životu i to su stvari koje provociraju ideju za film. U tom trenutku to je bio Meksiko, a posle je došlo pitanje ljubavi koje pokušavam da odgonetnem. Svi drugi elementi su se polako slagali na to”, izjavila je 6. novembra na konferenciji za novinare Tamara Drakulić, rediteljka filmova “Ljuljaška” (2012), “Okean” (2014) i “Vetar” (2016), koja trenutno radi na doktorskoj tezi iz vizuelne antropologije.

Film “U slavu ljubavi”, u produkciji Monkey Production, prikazuje scene iz svakodnevnog života, zanimljive priče starog meštanina Beta, kao i grupu adolescenata koji spremaju “Romea i Juliju”.

Autorka je pre snimanja dva puta boravila u tom meksičkom selu - prvo tri meseca i zatim još mesec dana.

“Sa Betom nisam imala veliki kontakt, mada je u startu bio moj omiljeni seljanin na osnovu onoga što sam čula o njemu. Nisam bila sigurna da li će hteti da učestvuje u filmu pošto ima pomalo otpor prema novotarijama koje dolaze iz spoljnog sveta. Međutim, kada smo došli da snimamo ispostavilo se ne samo da ćemo živeti kod njega, u nekim sobicama među njegovim kokošinjcima, već i da je spreman da nas vodi tamo gde on inače svakodnevno ide. To je bilo lepo, jer smo na neki način živeli taj život”, rekla je Tamara Drakulić.

Rad na Šekspirovom komadu bio je njena inicijativa, a takođe u startu nije znala ko će igrati.

“Seljani su mi svi bili interesantni, ali kada sam prvi put razgovarala sa devojčicama postalo je jasno da su to one. Imale su najviše entuzijazma, a i shvatila sam da su uglavnom istih godina kao Julija. Ja sam izabrala delove komada, puno smo pričali, ali sam se trudila da ih pustim da što više sami rade, da vidim šta će doneti njihova komunikacija, posebno ona neverbalna”, dodala je ona.

Što se tiče naslova “U slavu ljubavi”, objasnila je da je za nju ljubav nešto kao njen predlog za poziciju delovanja.

“Ljubav uglavnom povezujemo za direktne interpersonalne odnose i stavljamo je visoko na lestvici vrednovanja, a zapravo se malo njome upravljamo. Htela sam da vidim gde se ona može pronaći u svakodnevnom delovanju i da li to uopšte kao princip delovanja ima smisla. Čini mi se da mnoge pojmove koje smatramo bitnim nemamo baš jasno definisane, nekako svako ima svoje doživljaje. Pokušala sam da vidim koji su za sve naše različite doživljaje i sve te vrste ljubavi zajednički elementi”, izjavila je Tamara Drakulić.

Svetska premijera njenog filma bila je proteklog leta na Sarajevo film festivalu, koji je održan onlajn, kao prvi takav na Balkanu, a Tamara Drakulić ne smatra da je to srećno rešenje za filmsku umetnost ubuduće.

“Nemam osećaj da je bila premijera. Ne bih želela da se ovaj film gleda onlajn, bar u ovoj ranoj fazi njegovog života. Ljudi su puno uložili u sliku, u baš taj zvuk, a to sve ne može da se vidi i čuje na laptopu”, rekla je Tamara Drakulić.

Selektor programa Horizonti Balkana 16. Slobodne zone Ivan Bakrač rekao je da nije imao dilemu da pozove film “U slavu ljubavi”.

“Ovaj film je na izvestan način i odredio šta je ovogodišnja selekcija Horizonti Balkana. Inspirisao me je za podnaslov ‘Gde je kuća naših prijatelja’, što je parafraza naslova filma Abasa Kjarostamija ‘Gde je kuća moga druga’. Ta potraga za domom, otvaranje priče šta sve može da bude dom, kako mi to gledamo kao publika, a kako to doživljvaju akteri u filmu, veoma je slojevita stvar”, rekao je Bakrač.

“U slavu ljubavi”, kako je dodao, teško je smestiti u neki žanr, ali “onaj ko je pratio Tamarine filmove zna koliko je kod nje granica između dokumentarizma i igranog filma tanka, gotovo nebitna, jer najvažnija je emocija i estetika koja se tu provlači, pa tek onda neko žanrovsko određivanje”.

(SEEcult.org)