Traganje za neočekivanim
Među gostima Festivala savremenog eksperimentalnog filma REZ u Beogradu je i Gijom Kajo (Guillaume Cailleau), dobitnik Srebrnog medveda za kratki film “Laborat” na Berlinalu 2014. godine, koji istražuje obične, svakodnevne procese i događanja, u nameri da razotkrije detalje koji se često previđaju, ali mogu biti veoma ilustrativni ako se izoluju i prebace u neki drugi kontekst, poput galerije, muzeja ili pozorišta.
U intervjuu povodom gostovanja na drugom REZ-u, koji Teorija koja Hoda, organizuje od 13. do 15. novembra u Domu omladine Beograda, Kajo govori o svom performansu #1.01 sa dva super 8 projektora i živim bubnjevima, učešću u kolektivu Labor Berlin, čiji su osnivači takođe gosti REZ-a, kao i o mogućnostima za istraživanja u svetu savremene umetnosti.
Razgovor sa Kajom vodila je Staša Bajac.
- Jedan od najzanimljiviih događa REZ festivala svakako je #1.01, tvoj performans sa dva super 8 projektora i živim bubnjevima. Kako zvuk u kombinaciji sa pokretnom slikom stvara taktilno iskustvo?
Kajo: Stil performansa posebno je taktilan zato što projektori stimulišu nervni sistem na neobičan način. Zajedno sa bubnjevima, kreiraju fizičku reakciju. Na taj način, čitavo iskustvo postaje intimno i lično.
- Jedan si od članova Labor Berlin, čiji su osnivači Cinema Copains takođe gosti festivala. Čini se da delite mišljenje da je fizički proces razvijanja filma važan deo pravljenja konačnog dela. Da li bi mogao da kažeš nešto više o tome?
Kajo: U svom radu, uvek tražim neočekivano. Ograničenja medija omogućavaju razgovor između samog materijala, a razvijanje filma otvara prostor za iznenađenja.
Hanging
U svom radu, pažnju usmeravaš na jednostavne, dnevne radnje, ističući poetičnost koja nije očigledna na prvi pogled. Živimo u doba opsesivne foto-dokumentacije, da li misliš da nas to čini osetljivijim na svet koji nas okružuje ili otupljuje?
Kajo: Ovo pitanje je preveliko da bi se na njega odgovorilo u ovom kontekstu. No, bez sumnje, prekomerna izloženost digitalnim medijima od umetnika zahteva da bude veoma oprezan pri upotrebi slika.
Laborat
Tvoji radovi prikazivani su u MoMA, Centre Pompidou, Berlinale. Da li bi rekao da svet savremene umetnosti ostavlja prostor za istraživanje i moguć neuspeh ili je to privilegija malog broja umetnika?
Kajo: Tvoje pitanje prožima sumnja eksperimentisanje u umetničkom svetu. Ipak, moj film Laborat, koji je na programu u Beogradu, bio je vrlo uspešan na Berlinalu. Ovo mi govori da u savremenoj filmskoj umetnosti i dalje postoji prostor za nekonvencionalan rad.
Gijom Kajo rođen je 1978. godine rođen u Francuskoj, a živi i radi u Berlinu. Njegovi radovi obuhvataju 16mm i HD video filmove, kao i multimedijalne instalacije i performanse. Član je kolektiva LaborBerlin, koji se bavi čuvanjem i razvojem kreativnih mogućnosti celuloidnog filma i DIY razvijanja, kao i Hanninog ateljea za zvučne umetnosti u Ljubljani, ustanove za promociju i istraživanje oblika umetnosti zasnovanih na zvuku. Takođe, u svojim scenskim video radovima, sarađuje s više koreografa i izvođača. Njegovi radovi prikazivani su na filmskim festivalima širom sveta (uključujući Berlin, Njujork, Roterdam), kao i u muzejima (Centar Pompidu u Parizu, Kraljevski muzej Ontarija u Torontu).
(SEEcult.org)
