Topolska na udaru investitorskog urbanizma

Rušenje predratne vile u Topolskoj 15, jednog od najprepoznatljivijih objekata u tom delu beogradske opštine Vračar, izazvalo je burne reakcije javnosti i nove izraze protesta Udruženja građana “Topolska” koje već mesecima pokušava da sačuva jednu od najlepših ulica u Beogradu i spreči skrnavljenje arhitektonskog nasleđa tog kraja od “investitorske urbanizacije” zainteresovane jedino za profit.

Prema saznanju istoričara arhitekture Milana Milovanovića, vila u Topolskoj 15 iz 1927. godine, izgrađena u art deco stilu, predstavlja prvi projekat moderne u arhitekturi Beograda (ispred kuće arhitekte Milana Zlokovića). Delo je arhitekte Milana Šlanga, sina aškenaskog rabina i pisca Ignjata Šlanga. Krajnje ironično, kako primećuju u Udruženju građana “Topolska”, vila se ruši upravo u danima kada je otvorena izložba “Moderna Beograda – arhitektonska baština prestonice”.

“Za njeno rušenje i ovaj novi udar na arhitektonsku baštinu Beograda možemo prvenstveno da ‘zahvalimo’ Milošu Vuloviću, gradskom sekretaru za urbanizam i građevinske poslove, čiji je sekretarijat izdao građevinsku dozvolu u trenutku u kojem se odvijao proces revalorizacije Krunskog venca od strane Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda. Vreme je da neko odgovara za ovakve, najblaže rečeno, nedopustive propuste!”, poručilo je Udruženje građana “Topolska” koje je još u maju pokrenulo onlajn peticiju i zatražilo od gradskih vlasti usvajanje novog plana detaljne regulacije nekoliko blokova na Vračaru i obustavljanje potvrđivanja urbanističkih projekata, izdavanja lokacijskih uslova i građevinskih dozvola dok se ti blokovi ne stave pod zaštitu Zavoda za zaštitu spomenika kulture i ne usvoji novi plan detaljne regulacije.

Udruženje je u međuvremenu – sredinom jula, uspelo da izdejstvuje da se prostor Krunskog venca stavi pod prethodnu zaštitu, nakon što je Zavod za zaštitu spomenika kulture izvršio revalorizaciju tog prostora.

Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove izdao je, međutim, građevinsku dozvolu za izgradnju nove zgrade na mestu vile u Topolskoj 15 u trenutku kada je Zavod za zaštitu spomenika kulture još vršio revalorizaciju Krunskog venca, odnosno svega nekoliko dana pre nego što je taj kraj stavljen pod prethodnu zaštitu, što podrazumeva da je za  intervencije na prostoru i objektima potrebno odobrenje nadležnog zavoda.

Za razliku od starosedelaca u Topolskoj, vlasnik vile na broju 15 očigledno nema ništa protiv novogradnje.

Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić izjavio je nedavno da će gradske vlasti zaštititi autentične ambijentalne celine, te da podržava očuvanje Krunskog venca.

Nakon sastanka sa predstavnicima Udruženja “Topolska”, Vesić je najavio skoro usvajanje plana detaljne regulacije za taj deo grada, što će značiti da investitori koji žele da grade u istorijskim delovima Beograda moraju da poštuju uslove koje će izraditi Zavod za zaštitu spomenika, kako bi se sačuvao njihov duh. Kao primer je naveo Topolsku i Petrogradsku i neke delove Dorćola.

Udruženje građana “Topolska” zatražilo je od nadležnih da se u gradskim blokovima omeđenim Mileševskom, Ulicom vojvode Dragomira, Novopazarskom, Maksima Gorkog i Kalenićevom, ograniči maksimalna spratnost na nivou zone 2.S6.3 (maksimilna visina venca objekta 12 metara) i promene uslovi za ograđivanje parcela i zelenih površina, zatim da se odrede tačni i precizni kriterijumi za stil gradnje i arhitektonsko oblikovanje novih objekata na parcelama koje se nalaze u ulicama tih blokova zarad očuvanja postojeće prostorne kulturno-istorijske celine, kao i da se ceo taj kraj u celini evidentira kao dobro koje uživa prethodnu zaštitu, a njegovi pojedini delovi, odnosno objekti evidentiraju kao kulturna dobra shodno Zakonu o kulturnim dobrima.

Takođe, zatraženo je da se obustave potvrđivanja urbanističkih projekata, izdavanja lokacijskih uslova i građevinskih dozvola koja se eventualno vrše prema sadašnjem planu detaljne regulacije dok se ti blokovi ne stave pod zaštitu Zavoda za zaštitu spomenika kulture i ne usvoji novi plan detaljne regulacije.

I Društvo za ulepšavanje Vračara zatražilo je u međuvremenu od gradskih vlasti da hitno donesu mere za očuvanje arhitektonsko-urbanističkih vrednosti Vračara i drugih delova Beograda.

*Foto: UG Topolska

(SEEcult.org)