Tesla kao inspiracija umetnicima
Uticaj slavnog naučnika srpskog porekla Nikole Tesle na umetnost i kulturu, kao i njegovo prisustvo u umetničkom stvaralaštvu i posebno u pop kulturi, bila je tema šestog “Beogradskog kontrapunkta” 21. juna u Jugoslovenskoj kinoteci, održanog u organizaciji Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka, u saradnji sa Ministarstvom kulture i informisanja Srbije.
Otvarajući taj skup, ministarka kulture i informisanja Maja Gojković izrazila je uverenje da će osvrti učesnika poslužiti “mnogobrojnim istraživačima u daljoj spoznaji” Teslinog lika i dela.
Ističući svestranost Tesle i drugih velikih ličnosti, ona je ocenila da to nije samo plod njihove genijalnosti ili ličnih afiniteta, već je uslovljena društvenim uticajem kulture i umetnosti i njihovom međusobnom povezanošću sa drugim oblastima, a na prvom mestu sa naukom.
Maja Gojković istakla je i da se Tesla zasluženo smatra jednim od najvećih naučnika i pronalazača u istoriji sveta, poput Galileja, Njutna ili Ajnštajna, te da je gotovo uporedo sa naučnom slavom koju je stekao, fenomen Tesla postao neizostavni deo popularne kulture 20. i 21. veka.
Primetivši da je Tesla u svetu umetnosti najprisutniji na filmu, gde se kao lik pojavljuje u desetinama ostvarenja, Maja Gojković je podsetila da ga ima i u brojnim književnim delima, stripovima, društvenim igrama, a da je zanimljivo da je njegov život pop-kulturne ikone započeo u crtanom filmu, u kome se lik Tesle bori protiv Supermena.
“Bio je junak brojnih animiranih filmova, od kojih je publici verovatno najpoznatiji onaj domaći, ‘Tesla i devojčica s lampom’. Pre dva dana ođeknula je vest da je italijanski autor Danijele Meuči, koji živi i radi u Beogradu, objavio grafički roman ‘Tesla – čovek koji je oblikovao budućnost', rađen u akvarel tehnici”, rekla je Maja Gojković, saopštilo je MKI. Maja Gojković je rekla i da nije slučajno to što je lik Tesle najprisutniji na filmu, s obzirom da je dosta slobodnog vremena i provodio u bioskopima, ali i sam njegov život, obeležen pre svega neprekidnim i napornim radom, ali i čestim promenama sredine, finansijskim turbulencijama i nekonvencionalnim načinom života, kao da je rađen prema filmskom scenariju koji je mnogo toga, samo ne nezanimljiv i dosadan.
“Teslini savremenici i prijatelji u Njujorku, svedočili su da je znao napamet i u originalu mnoge delove iz ‘Gorskog vijenca’ Petra Petrovića Njegoša, Geteovog ‘Fausta’, Puškinovog ‘Evgenija Onjegina’, Danteove 'Božanstvene komedije’, Šekspirovog ‘Hamleta", Bajronovog 'Čajlda Harolda' i brojnih drugih dela”, istakla je Maja Gojković, dodajući da isti izvori kažu da je Tesla od srpskih pisaca naročito cenio Njegoša, Jovana Jovanovića Zmaja, Đuru Jakšića i Vojislava Ilića, kao i da je najviše voleo epsku poeziju.
“Obično se kaže da se ljudi poput Nikole Tesle rađaju jednom u hiljadu godina. Kao takvi, pripadaju čitavom čovečanstvu i vekovima nakon svog fizičkog odlaska ne prestaju da zaokupljaju ljudsku maštu i budu izvor i inspiracija za brojna velika dela u kulturi, umetnosti, nauci. Naša je sreća, i neskriveni ponos, da smo imali sunarodnika koji je obeležio 20. vek i čovečanstvu doneo do tada nezamislivi napredak”, navela je ministarka.
Srpski fizičar Đuro Koruga istakao je da je Tesla bio jedan od srećnika čije je vreme došlo i on je kao takav izrastao u gorostasa: “Sada Tesla pobuđuje obične ljude što znači da dolazi vreme kada će etičke vrednosti koje je on imao, doći u fazu kada će početi da se realizuju”.
Tesla je, razumejući medije u periodu u kom je živeo i stvarao, objavljivao članke koji su od tada do danas inspirisali umetnike, napomenuo je vizuelni umetnik Dušan Jovović, dodajući da je Tesla “nikada nije stavljao svoj rad iznad čovečanstva i to je ono što je naš svetionik”.
Mlada umetnica Danica Maksimović, autorka portreta Nikole Tesle od recikliranih materijala, koji je nazvala eko-portret i “moderni mozaik”, ocenila je da je Tesla “naučnik koji je intuiciju, unutrašnji osećaj stavljao pre intelekta i to je ono umetničko u njegovom stvaralaštvu”.
Multimedijalna umetnica Lusine Hovanisijan iz Jermenije istakla je Teslinu duhovnost, ocenjujući da je to ono što ga čini drugačijim od drugih. “On je bio etički genije”, dodala je Lusine Hovanisijan, koju je Tesla odveo na put medicine, proučavanja anatomije pokreta i umetnosti: “Za mene je Tesla sam labaratorija, on je jedini naučnik u svojoj labaratoriji i jedini alat koji mu je stajao na raspolaganju”.
Italijanski strip umetnik i dizajner Danijele Meuči rekao je da je Tesla “imao mnogo borbi, koje su ga kao čoveka oblikovale. “Ja sam u svom radu hteo ljudima da pokažem čoveka iza genija, pravog Teslu, koji je nastavio da se bori i kada se činilo da ne može da uspe”, dodao je.
Milan Ličina je u praksi vizuelnog umetnika delovao kroz oblast novih i visokih tehnologija insppirisan Teslom. “Metaverzum, koji nam se danas nameće, je sve ono što je Tesla predvideo. Kao što je Tesli njegov identitet i njegovo poreklo bilo izuzetno važno, ja sam pokušao da dam svoj doprinos i visoku tehnologiju ‘poćirilizujem’, odnosno da pokažem da je naš identitet i naše nasleđe jednako održivo u budućem vremenu, na isti način na koji je Tesla pokušao da ga održi u vremenu apsolutnog mraka bez električne energije”, rekao je Ličina.
Pisac Vladimir Pištalo, direktor Narodne biblioteke Srbije, rekao je da je Tesla ”video elektricitet kao čistu suštinu prljavog sveta”.
“On je koristio čitave energije čoveka da bi stvarao”, istakao je Pištalo.
*Foto: Dario Konstantinović/MKI
(SEEcult.org)
