Suočavanje s prošlošću na 28. Sarajevo Film Festivalu
Sarajevo film festival (SFF) predstaviće u programu Suočavanje s prošlošću autore koji su se proslavili filmovima o stvarnim događajima, ali i nove autore koji preispituju položaj pojedinaca čije su živote obeležile traume iz nedavne prošlosti.
Program će otvoriti kultni film “Valcer sa Baširom” Arija Folmana, gosta 28. SFF-a, koji je zasnovan na ličnom iskustvu autora u vreme dok je 1982. služio izralesku vojsku. Publika 28. SFF-a videće i Folmanov novi film “Gde je Ana Frank?”, najavila je menadžerka programa Suočavanje s prošlošću Maja Marković.
Film “Gde je Ana Frank? počinje čudom - Kiti, imaginarna prijateljica kojoj je Ana Frank pisala u svom slavnom dnevniku, oživljava u današnjem Amsterdamu. Nesvesna da je prošlo već 75 godina, Kiti je uverena da ako je ona živa - onda mora biti živa i Ana. Film prati Kiti tokom njene potrage za voljenom prijateljicom širom današnje Evrope. Naoružana dragocenim dnevnikom i uz pomoć svoga prijatelja Petera, koji vodi tajno sklonište za nedokumentovane migrante, Kiti korača Aninim stopama, sve do njene tragične smrti u holokaustu. Dezorijentisana savremenim slomljenim svetom i nepravdama koje deca izbeglice trpe, Kiti želi ostvariti Anin cilj. Zahvaljujući njenoj iskrenosti, Kiti šalje poruku nade i velikodušnosti budućim generacijama.
SFF će ugostiti i filmskog velikana Majkla Vinterbotoma, snažno povezanog sa Sarajevom, koji će predstaviti svoj novi film “Jedanaest majskih dana”, koji je režirao sa Mohamadom Savafom.
Tokom 11 dana maja 2021. godine u Gazi je ubijeno više od šezdesetero dece. Uz naraciju Kejt Vinslet i muziku Maksa Rihtera, film “Jedanaest majskih dana” predstavlja svojevrsni dnevnik tog perioda. Uz pomoć arhivskih snimaka i ličnih svedočanstava, donosi priču svakog deteta kao individue koje je imalo iste nade, snove i ambicije kao i druga deca širom sveta.
Maja Marković najavila je i delo holandske rediteljke Mijke de Jong “Kraj puta”, migrantsku priču sa iransko-turske granice, na kojoj je desetine ljudi sa ruksacima, bebama, decom...
U pokušaju bega u Evropu, identične bliznakinje Zahra i Fatima razdvojile su se od svojih sestara i majke. U panici, dok su oko njih odjekivali pucnji, devojčice su potrčale u pogrešnom smeru. Vratile su se u Iran, a njihova majka i sestre prebačene su u Tursku. Devojčice stoje usred nedođije, stare 19 godina i potpuno same. Ne znaju kome mogu verovati, gde je njihova porodica i šta učiniti sledeće. U tom trenutku počinje njihovo putovanje nad kojim naizgled nemaju nikakvu kontrolu...
Publika će moći da se priseti i sudbine stanovnika Vukovara 1991. i 2008. godine u filmu Eduarda Galića “Šesti autobus”, prikazan na nedavnom 69. Pula film festivalu.
Prema sinopsisu, tokom bitke za Vukovar, mlada Amerikanka pokušava da pronađe čoveka iz svoje prošlosti, koji nikad neće biti pronađen. Reč je o potrazi za identitetom i istinom na mestu gde je istina selektivna, neuhvatljiva i čak prestrašena. Ispod te potrage ključa potreba za verom, vezom i otkupljenjem...
U Galićevom filmu igraju: Zala Đurić, Marko Petrić, Maša Đorđević, Matija Prskalo, Josipa Anković, Toni Gojanović, Muhamed Hadžović...
Američki reditelj Jozef Pirson u filmu “Kako se sada zove ova zemlja?” predstavlja inspirativnu priču bosanskohercegovačke novinarke Aide Čerkez iz perioda opsade Sarajeva, u kojoj igraju Zrinka Cvitešić, Rade Šerbedžija, Jasna Žalica, Sami Jonah Makarević, Aren Emrić...
Aida Čerkez je 1994. godine došla na ideju da, povodom 80-godišnjice sarajevskog atentata na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda, pokuša pronaći nekoga od svedoka tog prelomnog istorijskog događaja. Pronašla je 90-godišnjeg Ismeta, koji je u vreme atentata imao deset godina. Ismet je bio svedok pucnja koji je bio povod za početak Prvog svetskog rata i nastavio je da živi u Sarajevu tokom burnih godina koje su usledile. Kroz intervju sa Ismetom, Aida Čerkez sa njim deli i vlastito viđenje života u ratu.
Drugi deo programa predvodi nova generacija filmskih autora, poput Nataše Urban, koja u nagrađivanom filmu “Pomračenje” koristi astrološki događaj iz 1999. godine kao lajtmotiv za kolektivnu traumu srpskog društva nakon nedavnih ratova u bivšoj Jugoslaviji.
Nataša Urban podseća u filmu na 11. avgust 1999. godine kada je veći deo Evrope bio zaokupljen potpunim pomračenjem Sunca, ali dok svet slavi, većina stanovnika Srbije zatvara se u svoje domove i nuklearna skloništa u strahu od Mesečeve sene. Koristeći taj događaj kao metaforu za nečistu savest nacije zbog posledica sopstvenih političkih izbora, autorka tog esejističkog dokumentarnog filma suočava se sa ratnom i kriminalnom prošlošću svoje zemlje i zlom koje je još uvek na slobodi.
U programu je i film “Reznica” reditelja Davora Marinkovića iz Srbije koji pruža uvid u živote ljudi koji su raseljeni u ratu i sve od tada žive u izbegličkim kampovima.
“Reznica” predstavlja dve generacije izbeglih lica koje i dalje pokušavaju da stvore nov identitet nakon raspada Jugoslavije. Mirjana i Borislav su proveli veći deo svojih života u kolektivnom centru u Srbiji. Sada se spremaju za putovanje u prošlost i za budućnost u kojoj žele da imaju dom i puste korene.
Među filmovima u programu Suočavanje s prošlošću je i film “B4” bosanskohercegovačkog autora Alena Šimića o njegovom povratku kući, na mesto gde su mu roditelji ubijeni.
Program Suočavanje s prošlošću ugostiće i 30 mladih iz regije Zapadnog Balkana u okviru sekcije “Iz perspektive mladih”, koja obuhvata seriju panel-diskusija, zatvorenih razgovora i debata o mirovnom aktivizmu i praksama pomirenja, a organizovana je u saradnji sa Regionalnim uredom za saradnju mladih, građanskim forumom za mirovnu službu – ForumZFD i PRO-budućnost projektom Američke agencije za međunarodni razvoj.
Program Suočavanje s prošlošću realizuje se uz podršku Fondacije Fridrih Ebert (Friedrich-Ebert-Stiftung).
*Foto: SFF
(SEEcult.org)
