Stanje i (ne)moć medija
Intrigantan austrijski film „Veni vidi vici” Danijela Hesla i Julije Niman bio je povod za govorni program Kompas u okviru 20. festivala Slobodna zona, održan 7. novembra u Dvorani kulturnog centra na temu „Sezona lova na slobodu“, a u fokusu diskusije bili su stanje i (ne)moć medija.
U razgovoru posle projekcije, koji je vodio urednik Kompasa Ivan Milenković, učestvovali su politikolog Đorđe Pavićević, novinari Jelena Obućina i Filip Švarm i francuski režiser i novinar Loren Roi, koji je skrenuo pažnju na međuzavisnost strukture vlasništva medija i njihovog sadržaja.
Atmosferu crne komedije, čiji je producent čuveni Ulrih Zajdl, prožima i bunjuelovski duh paradoksa – moćni biznismen ubija ljude snajperom iz zabave i čak se preterano ne krije, ali zahvaljujući enormnom bogatstvu i uticaju na korumpirane strukture ne snosi posledice. Istovremeno je prikazan kao čovek sa vizijom za nove projekte i kao brižni otac porodice. Jedan od likova ove apsurdne priče je novinar koji pokušava da ga raskrinka, ali ne uspeva i na kraju mu se pokorava.
Milenković smatra da „osnovna nit ovog filma iskušava granice slobode“, postavljajući pitanje: „Zar sloboda koju uživaju povlašćeni ne ruši, zapravo, sam pojam slobode“? Podsetio je i na izjavu novoizabranog američkog predsednika Donalda Trampa da bi mogao da ubije nekoga na Petoj aveniji i da mu niko ne može ništa.
Đorđe Pavićević je primetio da je reč o tipu feudalne slobode – za vlastelu, kao pre francuske Buržoaske revolucije.
„Glavni lik se ponaša bahato. Može da uradi baš sve što hoće, a jedini uslov je da ima dovoljno novca da potkupi sistem. Pritom u široj javnosti ima imidž kreativnog industrijalca“, rekao je Pavićević.
Uz ocenu da je u „Veni vidi vici“ to karikirano do apsurda, dodao je da voli knjige i filmove koji tako izoštre stvari i citirao repliku iz ovog filma „Mi ćemo to raditi sve dok nas ne zaustavite“.
Na pitanje o funkciji novinara kao posrednika između vladara i građana, Jelena Obućina je izjavila da je „novinar u filmu imao izbor, a izabrao je da bude neslobodan“.
„Takvih primera ima u Srbiji onoliko. Čovek je bio na strani istine, istraživao, a onda dobije izvesnu ponudu i reši da pređe na tamnu stranu“, rekla je Jelena Obućina.
Dotakla se i stanja u Americi, ističući da su pobedom Trampa na predsedničkim izborima u Americi „najviše izgubili liberalni mediji“.
Filip Švarm je primetio koincidenciju da se „Kompas“ Slobodne zone održava 7. novembra, što je datum početka Oktobarske revolucije 1917. godine, kada je srušen carski režim u Rusiji.
„Geslo je tada bilo ’Proleteri svih zemalja ujedinite se!’. U ovom filmu narator kaže da bi ugnjeteni mogli da zaustave moćnike, ali da radije prihvataju mrvice sa njihovog stola“, istakao je Švarm.
Što se tiče medija, ukazao je koliko je Ilon Mask opasan čovek i rekao da se tokom prvog mandata Trampa radilo na normalizovanju nenormalnog , a sada sledi „normalizovanje ludila“.
„To i ovom našem daje vetar u leđa. Na delu je plutokratija koja nam ruši sve, prodaje sve. Otud i tragedija u u Novom Sadu. Našoj javnosti je slomljena kičma. Mi imamo dobre istraživačke novinare, ali klasični mediji tu više ništa ne mogu“, izjavio je Švarm.
Loren Roi je ocenio da je film „Veni vidi vici“ neka vrsta tamne bajke, ali da opisuje stvari koje stvarno postoje.
„Struktra vlasništva medija se menja, a od toga zavisi njihov sadržaj. U Francuskoj jedan bogati biznismen je vlasnik čak tri televizije, na njima gura svoju desničarsku agendu i ne krije se. Mask se hvali da je vlasnik najvećeg svetskog medija, platforme X. Može da kroji informacije u svoju korist“.
„Kad novinske kuće nemaju nezavisnost, novinarstvo gubi deo svoje suštine. Želim da verujem da je civilno društvo u Francuskoj dovoljno jako da može da napravi jednu vrstu brane za negativan razvoj u tom pravcu“, izjavio je Roi.
Primetio je i da se u svetu javlja novi filmski žanr – žestoka kritika enormno bogatih, navodeći film koji je otvorio Slobodnu zonu „Anora“ Šona Bejkera, kao i poznati „Trougao tuge“ Rubena Ostlunda.
*Foto: Teodora Obradović
(SEEcult.org)
