Sudbina plovećeg paviljona

Hrvatski ploveći paviljon, koji je trebalo da bude izložen na 12. Bijenalu arhitekture u Veneciji, oštećen je prilikom transporta iz Rijeke, zbog čega je autorski tim tog projekta odlučio da ga ne izloži, ali ga želi predstaviti u Veneciji nakon popravke, a po zatvaranju Bijenala, namerava da ga preda MMSU i izloži ga u Rijeci.

Hrvatski ploveći paviljon, koji je trebalo da bude izložen na 12. Bijenalu arhitekture u Veneciji, oštećen je prilikom transporta iz Rijeke, zbog čega je autorski tim tog projekta odlučio da ga ne izloži, ali ga želi predstaviti u Veneciji nakon popravke, a po zatvaranju Bijenala, namerava da ga preda MMSU i izloži ga u Rijeci.

Prema navodima poverenika hrvatskog paviljona Lea Modrčina, remorker “Lukas” Jadranskog pomorskog servisa ušao je u hrvatske teritorijalne vode sa tegljom oštećenog hrvatskog paviljona, a plovidba nije prouzrokovala dalju štetu. Paviljon će u Kraljevici biti pregledan i odmah će se pristupiti analizi oštećenja i planovima za sanaciju.

Brodogradilište Kraljevica je, uprkos nekim krivim interpretacijama njegove uloge u projektu, velikodušno prihvatilo da se paviljon nakon te nezgode pregleda i popravi, a i od od samog početka pružalo je bezrezervnu podršku projektu, bez koje ne bi bio moguć, naveo je Modrčin u pisanoj izjavi, koju je prosledio riječki Muzej moderne i suvremene umjetnosti, kao organizator hrvatske izložbe na 12. Bijenalu arhitekture.

Prema navodima Modrčina, projekt i dalje dobija podršku velikog dela struke u Hrvatskoj i nekih od najistaknutijih stvaralaca i kritičara u svetu.

Zvanični nastup Hrvatske na 12. Bijenalu odvija se u za to predviđenom prostoru u Arsenalu, gde je postavljena izložba sa instalacijom koja detaljno ilustruje ploveći paviljon projektom, fotografijama i filmovima, uz podelu knjige koja taj proces dokumentuje. Izložba je popraćena i otvaranjem sajta www.pavilion.hr, a prema navodima autorskog tima, film o
plovećem paviljonu u prvih šest dana pogledan je više od 45.000 puta.

Povodom neuspešnog predstavljanja plovećeg paviljona, autorski tim naveo je da je tokom priprema i osmišljavanja izložbe, Modrčin pokušao da dogovori sa upravom Bijenala izlaganja i dovoz plovećeg paviljona u okviru zvanične postavke, ali dogovor nije postignut.

Hrvatski ploveći paviljon je, prema rešenju autorske grupe arhitekata, izrađen u brodogradilištu Kraljevica, bez obzira na neizvesnost odlaska u Veneciju. Njegova vrednost iznosila je trećinu sredstava predviđenih za nastup, a u korist njegove izrade svi autori odrekli su se honorara, navedeno je u saopštenju.

Za predmetnu konstrukciju napravljen je overen statički račun koji definiše njene parametre u mirnom i plovećem stanju, a stručnjaci su izradili i proračun stabilizacije teglenice s teretom, pri čemu su ti dokumenti bili i obveza za dobijanje potrebnih dozvola.

Probnom vožnjom i tegljenjem plovećeg paviljona od Kraljevice do riječke luke ispitan je i potvrđen stabilitet, što je dokumentovano video zapisom.

Ploveći paviljon trebalo je da bude u Veneciji na komercijalnom vezu na rivi na dan otvaranja, kao bonus, odnosno dodatak celokupnom nastupu Hrvatske, ali je autorski tim odlučio da ga ne izloži nakon oštećenja tokom transporta od Rijeke do Venecije.

Prema navodima autorskog tima, o nastupu i svim događanjima na Bijenalu bili su upoznati nosilac projekta, Ministarstvo kulture Hrvatske i glavni organizator MMSU iz Rijeke, a sve povratne informacije bile su reči podrške i ohrabrenja, pre i nakon otvorenja Bijenala.

“Svojim projektom i svim njegovim formatima (realizovani paviljon, izložbena instalacija s nacrtima, fotografijama i filmom, posteri koji se slažu u knjigu, knjiga, veb stranica) strastveno smo želeli afirmisati i ilustrovati zamisao o plovećem paviljonu koji hrvatsku postavku svake godine odnosi preko mora na venecijansko Bijenale”, poručili su autori tog projekta.

Ploveći paviljon izgrađen je na postojećoj teglenici - šlepu, dimenzija 10 x 20 x 3 metra, a strukturisan je od 32 tone zavarenih žičanih mreža u 40 slojeva, unutar kojih je prostor formiran različitim konturama. Gotovo nevidljiva iz određene udaljenosti, struktura čelične mreže različite gustoće, variranjem prozirnosti, oblikuje vizuelne efekte i stvara jedinstveni doživljaj prostora.

Autorski tim projekta sastavljen je od 15 arhitekata, koji spadaju među najznačajnije u Hrvatskoj, a priznati su i na globalnoj sceni.

Arhitekte Saša Begović, Marko Dabrović, Igor Franić, Tanja Grozdanić, Petar Mišković, Silvije Novak, Veljko Oluić, Helena Paver Njirić, Lea Pelivan, Toma Plejić, Goran Rako, Saša Randić, Turato IDIS, Pero Vuković i Tonči Žarnić, održali su više od 20 radnih sastanaka i proveli brojne radne sate pripremajući nastup u Veneciji i prateći izgradnju teglenice u Kraljevici.

Poverenik nastupa, arhitekta Leo Modrčin, predložio je projekat plivajućeg paviljona kao jednostavno rešenje pitanja izložbenog prostora hrvatske umetnosti i arhitekture na venecijanskom Bijenalu. Projekat je u početku zamišljen kao simpozijum višestrukih predloga, ali su ga same arhitekte preobrazile u redak primer zajedničkog rada.

Prema navodima Modrčina, projekat je doslovan odgovor na temu koju je predložila umetnička direktorka 12. Bijenala arhitekture, budući da je reč o susretu velikih arhitektonskih umova, potpuno afirmisanih, koji su prihvatili sve nesigurnosti koje proizlaze iz tako neobičnog projekta i sada otvoreno vlastitoj javnosti nude duboko lično iskustvo rada u nestabilnim grupnim uslovima.

Prema navodima organizatora, Ministarstvo kulture velikodušno je prihvatio sve nesigurnosti koje su pratile oblikovanje i izgradnju paviljona, a projekat je dobio i podršku od Grada Rijeke.

Bijenale arhitekture otvoreno je do 21. novembra.

Sajt Bijenala u Veneciji je www.labiennale.org

(SEEcult.org)