Spomenik Rostropoviču u Moskvi
Ruski premijer Vladimir Putin svečano je otkrio u Moskvi spomenik velikom ruskom i svetskom muzičaru Mstilsavu Rostropoviču (1927-2007), rad vajara Aleksandra Rukavišnjikova. Spomenik je podignut pored doma u kojem je živeo genijalni violončelista na Brujsovom skveru, a osim Putina, koji je nedavno ponovo izabran za predsednika Rusije, svečanosti su prisustvovale i mnoge ugledne ličnosti, među kojima je bila i udovica slavnog muzičara, proslavljena operska diva Galina Višnjevska.
Ruski premijer Vladimir Putin svečano je otkrio u Moskvi spomenik velikom ruskom i svetskom muzičaru Mstilsavu Rostropoviču (1927-2007), rad vajara Aleksandra Rukavišnjikova.
Spomenik je podignut pored doma u kojem je živeo genijalni violončelista na Brujsovom skveru, a osim Putina, koji je nedavno ponovo izabran za predsednika Rusije, svečanosti su prisustvovale i mnoge ugledne ličnosti, među kojima je bila i udovica slavnog muzičara, proslavljena operska diva Galina Višnjevska.
Prisutni su bili i ruski ministar kulture Aleksandar Avdejev, te udovica i kćerka prvog predsednika Ruske Federacije Borisa Jeljcina - Naina Jeljcin i Tatjana Jumašova.
Otkrivajući spomenik, povodom 85 godina od rođenja slavnog muzičara, Putin je rekao da se ponosi što je poznavao Rostropoviča.
“Iako ne mogu reći da smo se družili, bili smo u veoma dobrim odnosima. Njegovi prijatelji znaju da je, kada je on hteo da pređe na ti, kada je hteo s nekim da se druži, govorio je na uho. I ja sam bio jedan od onih koji je to slušao... On nije bio samo slavni muzičar, nego i istaknuti humanista, bio je veliki čovek. Uvek je imao srce za druge i upravo zato je bio tako aktivno posvećen dobrotvornom radu, u potpunosti je davao sebe svojim učenicima i kolegama”, istakao je Putin.
Putin je podržao ideju Galine Višnjevske o osnivanju Centra zadužbine Rostropoviča i Višnjevske.
Mstislav Rostropovič, koji je imao titulu Narodnog umetnika SSSR-a, nije bio samo vrhunski muzičar, već i istaknuti društveni radnik i borac za ljudska prava.
Kada je krajem 60-ih izgnan Aleksandar Solženjicin, Rostropovič je javno stao u odbranu svog prijatelja pismom “Pravdi”, a kasnije je rekao da je to bilo njegovo najbolje delo u životu, bolje i od muzike, jer mu je od tada “savest bila čista”.
Zbog podrške Solženjicinu, i sam je bio u egzilu i proveo veći deo karijere u inostranstvu, a vratio se u Rusiju posle sloma komunizma. U trenucima pada Berlinskog zida 1989. godine, odsvirao je Bahove svite na svom čelu, a tu vest preneli su svi svetski mediji.
Rehabilitovao ga je sovjetski lider Mihail Gorbačov, pa je mogao da se vrati u Rusiju.
U avgustu 1991. godine stigao je u Moskvu da bi podržao predsednika Borisa Jeljcina, posle pokušaja ugrožavanja Gorbačovljevih reformi, a proveo je niz dana protestujući u zgradi parlamenta.
Bio je član Američke akademije nauka i umetnosti, Rimske akademije, Britanske kraljevske akademije muzike, Kraljevske akademije Švedske, Bavarske akademije izvođačkih umetnosti.., kao i nosilac titule počasnog doktora na više od 50 univerziteta u celom svetu.
Dobio je Imperatorsku nagradu Japanske asocijacije umetnosti, kao i mnoge druge nagrade i priznanja, a 1991. godine osnovao je u Moskvi sa suprugom Galinom Višnevskajom, slavnim sopranom, Fond za pomoć mladim i darovitim muzičarima. Njihova fondacija namenjena je i poboljšanju zdravstvene brige o deci, pa obezbeđuje preventivne vakcine i realizuje niz programa u borbi protiv side.
B. Rakočević
