Spomen-ploča Milici Jovanović
Svestrana primabalerina, istoričarka i kritičarka baleta Milica Jovanović (1932-2007) dobiće 11. maja u Beogradu spomen-ploču, rad akademskog vajara Rista Mihića. Svečano otkrivanje spomen-ploče Milici Jovanović biće 11. maja u 13 sati u Smederevskoj ulici br. 5 na Paliluli, u kojoj je živela do smrti 2007. godine, najavilo je Udruženje baletskih umetnika Srbije (UBUS). Milica Jovanović bila je jedan od osnivača i predsednika UBUS-a, a dobitnica je i nagrade za životno delo tog udruženja.
Svestrana primabalerina, istoričarka i kritičarka baleta Milica Jovanović (1932-2007) dobiće 11. maja u Beogradu spomen-ploču, rad akademskog vajara Rista Mihića.
Svečano otkrivanje spomen-ploče Milici Jovanović biće 11. maja u 13 sati u Smederevskoj ulici br. 5 na Paliluli, u kojoj je živela do smrti 2007. godine, najavilo je Udruženje baletskih umetnika Srbije (UBUS).
Milica Jovanović bila je jedan od osnivača i predsednika UBUS-a, a dobitnica je i nagrade za životno delo tog udruženja.
Baletsko obrazovanje sticala je u Beogradu, paralelno sa gimnazijom, a usavršavala se kod Olge Preobraženske u Parizu i Harija Plucisa u Londonu.
U Moskvi je od 1964. do 1971. godine studirala metodiku baleta i diplomirala na Državnom institutu pozorišne umetnosti - GITIS, kod vodećih profesora Marine Semjonove i Nikolaja Tarasova. Na istom institutu nastavila je postdiplomske studije i odbranila disertaciju “Balet Narodnog pozorišta između ratova” i stekla zvanje privatnog docenta 1986. godine.
Članica Baleta Narodnog pozorišta u Beogradu postala je 1950. godine, a u igračkoj karijeri tumačila je uloge u baletima: Labudovo jezero (Odeta), Ohridska legenda (Zvezda Danica), Žizela (Pas de deux, Mirta), Plava ptica (Pas de deux), Simfonija C-dur, Silfide, Kraljica ostrva (Princeza Polina), Đavo u selu (Jela).
Sa Baletom Narodnog pozorišta ostvarila je i veliki broj gostovanja na internacionalnim baletskim scenama, a samostalno je gostovala u Ljubljani (Odeta - Labudovo jezero), Novom Sadu (Odeta - Labudovo jezero i Madlena - Lopov Gaspar), Skoplju (Silfide i Don Kihot - Pas de deux), Londonu i Mančesteru (Odeta - Labudovo jezero, u okvirima trupe Festival Ballet), Oberhauzenu (Marija - Bahčisarajska fontana, Svanilda - Kopelija, Crni labud - Pas de deux).
Od 1961. godine je, kao pedagog repetitor, održavala kompletan repertoar Baleta Narodnog pozorišta.
Ostvarila je višedecenijski rad na stvaranju i usavršavanju prvaka Baleta Narodnog pozorišta, a prema koreografskoj verziji Nikolaja Sergejeva, postavila je IV čin Labudovog jezera i Don Kihot Pas de deux u tekućim predstavama Baleta Narodnog pozorišta u Beogradu, u Skoplju - Don Kihot Pas de deux i balete Dimitirja Parlića - Simfonija C-dur, Kraljica ostrva, u Novom Sadu - balet Žizela, u Prištini - Interplay i II čin baleta Žizela.
Od 1965. godine bavila se i baletskom kritikom, objavljujući u novinama i časopisima: Borba, Izraz, Oko, Pro muzika, Teatron, Pozorište, Naša scena, Orćestra, ruskom stručnom časopisu Balet, a po deset godina kontinuirano i u Politici ekspres i Politici.
Učestvovala je i na domaćim i međunarodnim naučnim simpozijumima.
Bila je urednica jubilarnih izdanja: “Baletska škola ‘Lujo Davičo’” i spomen - publikacije “Dimitrije Parlić u našim sećanjima”.
Bila je i saradnica ruske enciklopedije “Balet” (Moskva, 1980) i “Internacionalne enciklopedije igre” (Oxford univesity Preš, Njujork, 1998). Takođe, bila je članica žirija domaćih i internacionalnih baletskih konkursa u Beogradu, Ljubljani, Novom Sadu, Varni, Moskvi.
Jedan je od osnivača i predsednika Udruženja baletskih umetnika Srbije, Saveza baletskih umetnika Jugoslavije (potpredsednik) i Jugoslovenskog baletskog takmičenja u Novom Sadu.
U više navrata, bila je član žirija prestižnih svetskih baletskih konkursa (u Moskvi i Varni), kao i domaćih takmičenja (Bijenale Ljubljana, Jugoslovensko baletsko takmičenje - Novi Sad).
Autorka je knjiga: “Pia i Pino Mlakar” (1985), “Prvih sedamdeset godina - Balet Narodnog pozorišta” (1994), “Istorija baleta - od igre do scenske umetnosti” (1997) i monografije “Koreograf Dimitrije Parlić” (2002).
(SEEcult.org)
