Spektakl o profiterstvu i korupciji

Predstava “Zojkin stan” prema komadu Mihaila Bulgakova o postrevolucionarnom profiterstvu i korupciji, u režiji Nataše Poplavske iz Makedonije, biće premijerno izvedena 11. oktobra u Beogradskom dramskom pozorištu, a glavnu ulogu u toj velikoj ansambl predstavi i, kako je najavljeno, scensko-muzičkom spektaklu igra Ana Sofrenović.

“Zojkin stan”, koji sam autor karakteriše kao tragičnu bufonadu, premijerno je izveden 1926. u moskovskom Teatru Vahtangov. Kroz sliku grupe likova komad kritički predstavlja sve aspekte tada novog sovjetskog društva. Čuveni ruski pisac Bulgakov dobro je poznavao probleme života u Moskvi u tim za njega gladnim godinama, a ideju za dramu dobio je čitajući o racijama na kockarnice i javne kuće koje su tada otvarane u takozvanim zajedničkim stanovima.

Nataša Poplavska (46), koja spada u red najznačajnijih makedonskih reditelja, ističe da Bulgakov daje groteskne, gogoljevske crte likovima ove tragične farse.

“Bulgakov krši realističku formu dotadašnjih ruskih pisaca i ulazi u avangardni opus, ali zadržava čvrstu priču i realnu dramaturšku osnovu, za razliku od, na primer, Danila Harmsa. Takođe krši strukturu komada i ulazi u nešto slično kabareu”, izjavila je Nataša Poplavska 9. oktobra na konferenciji za novinare u BDP-u, u kojem je prošle jeseni gostovala njena predstava “Lizistrata”.

Kako je dodala, u svojim režijama voli da se bavi miksom više žanrova, te će tako i nova predstava biti višeslojna i žanrovski i u načinu igre, nudeći totalni teatar današnjoj publici, navikloj na brzu smenu senzacija.

“Imamo i fizički teatar i muziku i kabare i bufonadu, a počeli smo od Stanislavskog. Muziku tačno prema ovom delu radio je makedonski kompozitor Ognjen Anastasovski. Izuzetno je važan rad na koreografiji Maje Mitić iz beogradskog Dah teatra, sa kojim odavno imam lepu saradnju”, rekla je Poplavska.

Maja Mitić je napomenula da je period avangarde najzanimljiviji period 20. veka u umetnosti, jer je nudio mogućnost rada na način koji je započeo Mejerholjd, kasnije Grotovski, pa su nasledili Euđenio Barba i ostali umetnici koji i danas delaju u evropskom i svetskom teatru.

“Mi smo sada u institucionalnom pozorištu napravili jednu laboratoriju. Svako jutro kretali smo sa fizičkim treninzima koje već 25 godina primenjujem u Dah teatru. Ta vrsta posvećenosti se odražava u ovoj predstavi, nadam se da će i publika to videti. Ona je kombinacija nekoliko planova koje je Nataša htela da postigne. Imamo jedan savremeni izraz, sa prolaskom svega onoga čime je 20. vek, pa i 21. vek obeležen. Nisam radila kako rade klasični koreografi, nego sam tražila materijale od umetnika tako da su uz mene i oni sami vlasnici svojih materijala, što plesova, što glumačkih partitura. Drugi sloj je bio sloj pevanja, a onda i onoga o čemu je Nataša govorila”, rekla je Maja Mitić.

Maja Mitić je izjavila da se u procesu nastanka te predstave “osećala baš na pravom mestu, jer je u jednoj instituciji sa velikim ansamblom bila pružena mogućnost za ovakav posvećeni rad”.

Rediteljka je navela da predstava okuplja glumce različitih generacija, uz mlade izabrane na kastingu, a posebno je istakla učešće Ane Sofrenović kao gosta u ansamblu BDP-a.

“Srećna sam da smo doveli Anu da igra Zoju Denisovnu. Ona mi je bila inspiracija u ovom projektu. Kao reditelj inspiraciju uvek crpim i od glumaca, ne samo od autora”, rekla je Nataša Poplavska, navodeći i interesantnu energiju Andrije Kuzmanovića, u ulozi strasnog kockara Ametistova, kao i Milana Čučilovića u bitnoj ulozi grofa, belogardejca, koji je vezan i za njenu ličnu priču, jer ima rusko poreklo.

“Moj deda Rus upoznao je moju baku Makedonku u Beogradu. Ovo je prvo rusko delo koje radim, ali ja nosim ruske korene, konačno sam ušla dublje u taj deo sebe. Radila sam punog srca. Inače, rođena sam 15. maja, isto kao i Bulgakov. To me je još više emotivno vezalo za tekst”, ispričala je Poplavska.

Ana Sofrenović je rekla da joj je u radu na predstavi bio “uzbudljiv proces spajanja klasičnog teatra, vokalnog i telesnog”.

“To su sve elementi kojima se ja bavim već 20 godina. Lepo je što smo se u jednom repertoarskom pozorištu skupili sa različitih strana – članovi ansambla, gostujući glumci i mladi sa kastinga. Sve to čini da ova predstava ne može da se gurne u jednu fioku i ja sam time odmah zadovoljna”, izjavila je Ana Sofrenović.

U predstavi učestvuju i Jadranka Selec, Milica Petrović, Savo Radović, Milorad Damjanović, Sandra Bugarski, Milica Milša, Anđela Popović, Miloš Lazarov, Nada Macanković, Jelena Rakočević, Kristina Jovanović, Saša Đurašević, Arsenije Tubić, Aleksandar Stoimenovski i Ljubomir Ćustić.

Dramatizaciju je radila Maša Stokić koja je rekla da su u adaptaciji korišćene dve verzije teksta – integralna iz 1926. godine i jedna kasnija koju je skratio sam Bulgakov.

“Kombinovali smo da bi se uklopilo u stil rediteljke. Radikalna dramaturška promena izvršena je u strukturi, kako bi se dobilo na ubrzanju i izbacili anahronizmi. Imamo ljubavnu priču i naravno trougao, kao i politički kontekst koji je aktuelan”, rekla je Maša Stokić, pominjući profiterstvo, korupciju, partijsko zapošljavanje i slično - kao vezu između smutnog vremena prvih godina nakon promene režima u Rusiji i današnjeg vremena tranzicije.

Kako se navodi u programu predstave, Bulgakovljeva farsična komedija “Zojkin stan” jedno je od najznačajnijih dela tog pisca, u kojem njegovi likovi žive u svojim iluzijama, ne prezajući bukvalno ni od čega da bi pobegli iz svoje sumorne stvarnosti i dokopali se lične sreće, želeći da budu ono što nisu i što nikada neće biti.

U autorskoj ekipi su makedonski scenograf i dizajner Emil Petro, kostimografkinja Roza Trajčeska i dizajner svetla Milčo Aleksandrov.

Rediteljka Poplavska proslavila se režijama mjuzikla “Čikago”, kao i predstava "Lizistrata", "Venecijanski trgovac", "Bure baruta" i drugih. Režiju je završila u Skoplju, a postdiplomske studije na Šefild univerzitetu.

(SEEcult.org)