Smisao života u smenama rata i mira
Predstava “Rat i mir” prema čuvenom Tolstojevom romanu, u dramatizaciji Fedora Šilija i režiji Borisa Liješevića, biće premijerno izvedena 30. maja u Narodnom pozorištu u Beogradu, a prema rečima reditelja, to delo značajno je ne samo danas kada ponovo bukti rat u Evropi, nego ima značaj za “ceo svet i celu istoriju koja je stalno isprepletena ratom i mirom".
Upravnik NP Svetislav Goncić izrazio je veliko zadovoljstvo što će repertoar obogatiti predstava po jednom od najznačajnijih dela svetske literature, značajnom kako po književnom kvalitetu, tako i po tome što Tolstoj kao intelektulac shvata vreme u kome se nalazi.
“Evropa je upravo izašla iz veka prosvetiteljstva. Pisac se određuje prema društvenim datostima, kao i predrasudama, oseća i najavljuje dramatične promene. Nije lako suočiti se sa tim materijalom. Srećan sam što imamo takve autore, spremne da se uhvate u koštac sa ovakvim temama i filozofskim pitanjima”, izjavio je Goncić 26. maja na konferenciji za novinare.
“Komad postavlja pitanja rata i mira na svakom nivou – i ličnom, i simboličkom, i metaforičkom. Rat i mir u nama, rat i mir u svetu i onaj prostor između rata i mira, gde je najveće trenje”, dodao je.
Direktorka Drame NP Molina Udovički Fotez rekla je da je prva verzija Šilijeve dramatizacije bila vrlo obimna - na 370 strana, ali da je tokom rada svedena i da predstava traje samo tri sata.
“Sve ključne scene iz romana su tu. Pratimo sve priče, sve četiri porodice”, najavila je Molina Udovički Fotez, dodajući da je reč o pravoj ansambl predstavi i da joj je posebno drago što je uključen veliki broj mladih glumaca.
Boris Liješević je istakao da je velika privilegija raditi “Rat i mir” i baviti se tim materijalom.
“Mislim da ni jedan pisac tako ne posmatra pitanja ljubavi, smrti, ljudske duše, ljudskog bića, smisla života, smisla istorije. I sve to u jednom komadu, jednom romanu, na samo hiljadu strana”, rekao je Liješević, ističući veliku posvećenost cele ekipe koja “shvata i oseća veličinu i značaj tog dela”.
“Ne mislim na značaj samo danas, nego uvek i to za svakog od nas, značaj za publiku, za ovaj grad, zemlju i pozorište. Dakle, ne samo danas kad ponovo bukti rat u Evropi, nego značaj za ceo svet i celu istoriju koja je stalno isprepletena ratom i mirom”, dodao je.
Tolstoj uzima istorijski period od 1805. do 1812. godine, i u epilogu ide do 1820. To je period kada se, kako on kaže, uzburkalo more Evrope, kad se nije znalo ko s kim i protiv koga ratuje, rekao je Liješević, podsetivši na Napoleonove ratove i sukobe Francuske, Rusije i Austrije.
Prema njegovim rečima, Tolstoj posmatra čovečanstvo i istoriju kao prirodu - u jednom periodu vlada mir, onda dođe oluja. Mi smo sićušni stanovnici tog organizma prirode, nekoga talas izbaci na površinu pa u njemu vidimo genija i vođu, a nekoga isti talas spusti na nivo gubitnika, dodao je Liješević.
“Mi se pitamo u čemu je greška, ali Tolstoj kaže - nije greška, to je neki smisao koji mi ne razumemo. I ne treba pokušavati da ga razumemo, treba ga samo prepoznavati i pratiti tokove i smenjivanja u prirodi”, naveo je Liješević, dodajući da su “rat i mir ovde samo kontekst zbivanja, mapa po kojoj se krećemo, vreme u kojem živimo i u kojem se odigrava jedan drugi rat i jedan drugi mir”.
To, kako je napomenuo, nisu samo geopolitički pojmovi: “Tu je rat koji se odigrava u svakom od nas, rat sa samim sobom, sa okolinom, rat koji vodimo da bi se došlo do mira. Reč mir na ruskom jeziku znači i svet. Kad nađemo mir - pronašli smo svoj svet. A mi taj mir ne vidimo jer stalno vodimo ratove. Tolstoj nam ponavlja - ratom se ne dolazi do mira. Rat donosi samo novi rat. A mir je tu nadohvat ruke, svuda oko nas, možemo ga videti kad pogledamo u nebo, kad vidimo kako se ti oblaci kreću nezavisno od svega što se dešava na zemlji. Međutim, da bi pogledali u nebo, treba promeniti perspektivu, a to je često najteže. Obično padnemo na leđa da bismo pogledali nebo. Tako pada Andrej Bolkonski pogođen kuršumom i pita se – Bože, gde je dosad bilo ovo nebo? Zašto ga ranije nisam video?”
“Nije ga video, kao što ni svi mi ophrvani svojim ratovima, svojim svakodnevicama ne vidimo nebo, ne vidimo ljubav koja je svuda oko nas, ljubav koja nam se nudi, ne kao osećanje nego kao pogled na svet, ljubav kao svet i ljubav kao mir”, istakao je Liješević.
Prema njegovim rečima, u predstavi “priča postoji u svojoj hronologiji, zapravo hronologija je njena struktura, ona je sastavni deo priče”.
“Predstava je rađena u ritmu današnjeg dana i gledaoca 21. veka čija imaginacija i znanje ne traže da mu svaka scena počne, odtraje i završi se, nego pristaje da dve scene paralelno teku, da jedna uplivava u drugu, da cela kompozicija bude slivena, bez pauza i mrakova, u ritmu današnjeg života”, rekao je Liješević.
Fedor Šili je zahvalio Narodnom pozorištu što mu je dalo retku priliku da se bavi ovako velikom literaturom.
U programu za predstavu zapisao je, između ostalog, da je suština romana “Rat i mir” u traganju.
“Protagonisti romana su u stalnom traganju, traže Boga, ljubav, slavu, sreću, smisao života... Pjer Bezuhov se zapita: ‘Čemu služi naš život? Zašto smo mi na ovome svetu? Šta to ljudi i čovečanstvo imaju da sagrade i izvedu svojim životom?’ Mislim da je to osnovno pitanje koje Tolstoj postavlja, suštinska tema knjige - shodno tome, suštinska tema dramatizacije i predstave”, naveo je Šili.
Pjera Bezuhova igra Hadži Nenad Maričić, koji je izjavio da je ovo premijera koju dočekuje s najviše emocija.
Pominjući i predstave u kojima je igrao ove sezone – “Nora” i “Godine vrana”, ocenio je da se Narodno pozorište “vratilo sebi, radi velike, značajne komade i sve funkcioniše kako treba”.
“Ono što su glumci i drugi zaposleni u NP pre dve-tri godine želeli, uspešno se ostvaruje”, dodao je Maričić.
Maričić je istakao da je s Liješevićem prijatelj već 20 godina, od kada je igrao u njegovoj prvoj predstavi.
“Imam ritual za Božić, od malih nogu, molitvu u ponoć kada se obratim celom kosmosu i svetu. I tada se nas dvojica čujemo. A u ovoj predstavi nama se otvara nebo, nama se otvaraju neke tajne i mi ih sada delimo sa drugima”, rekao je Maričić.
“Siguran sam da jesam i da ću se pred svetom otkriti sam kao čovek i ispuniti zadatak koji mi je profesor Bajčetić dao na prvoj godini, kao i svim studentima, a to je zadatak da se odgovori na pitanje - ko sam ja. Mislim da će taj odgovor pronaći i ljudi koji budu dolazili na ovu predstavu”, dodao je Maričić.
Mlada glumica Teodora Dragićević, koja igra Natašu Rostovu, izjavila je da joj je to prva velika pozorišna uloga i da oseća posebnu odgovornost, te zahvalila Narodnom pozorištu na poverenju i kolegama na podršci.
“Moj lik govori o ljubavi. Kroz taj lik najviše se vidi da je rat - sukob čoveka sa samim sobom, što nam je Boris rekao na prvoj probi. Nataša najviše ima kontakta s drugim ljudima i bilo je uzbudljivo raditi sa svim kolegama, tražiti ključ sa svakom osobom, jer svaka osoba je različita. To je bilo predivno iskustvo”, rekla je Teodora Dragićević.
U velikom ansamblu su i Miodrag Krivokapić, Danilo Lončarević, Zlatija Ivanović, Zorana Bećić Đorđević, Dušan Matejić, Bojana Stefanović, Nemanja Stamatović, Nina Nešković, Slobodan Beštić, Kalina Kovačević, Petar Strugar, Vučić Perović i Nedim Nezirović.
Scenografkinja je Janja Valjarević, kostimografkinja Bojana Nikitović, kompozitor Stefan Ćirić, a koreograf Mirko Knežević.
Prva repriza predstave “Rat i mir” na velikoj sceni NP biće 31. maja.
*Foto: NP
(SEEcult.org)
