Smisao pobune i prevrata

Drama “Lorencačo” Alfreda de Misea o smislu pobune, svrsi prevrata i odnosu pojedinca prema društvu, kao i o tome šta se dešava kada se moralna načela sudaraju sa stvarnošću, biće premijerno izvedena 28. maja u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, u režiji Borisa Liješevića.

“Ovo je klasični, veliki komad, opasan, značajan i živ. Govori o nemoralu koji dolazi s najviših instanci, sistemu koji ga proizvodi i pojedincu koji pokušava da se nosi s nepotizmom, korupcijom, razvratom, o ljudima koji pokušavaju da promene sistem i ljudima koji su izgubili nadu, postali apatični”, izjavio je 27. maja na konferenciji za novinare Liješević,  koji potpisuje i adaptaciju s dramaturzima Fedorom Šilijem i Milošem Krečkovićem.

“Lorencačo” je jedan od najpoznatijih komada francuskog romantizma, snažno inspirisan delima Šekspira i Viktora Igoa. Priča o Firenci iz doba Medičija, napisana u uzbudljivim vremenima posle Francuske revolucije, poslužila je De Miseu kao povod za razmatranje krupnih tema njegovog, ali, kako je istakao Liješević, i našeg doba.

U osnovi drame, dodao je reditelj, nalazi se istorijska činjenica o nedovoljno uspelom političkom atentatu iz 16. veka. Lorenco di Mediči, zvani Zagonetni (za razliku od Lorenca Veličanstvenog) ubio je firentinskog vojvodu, Aleksnadra Medičija, napustio Firencu i pokušao da okupi one koje je vojvoda ranije prognao, da pokrene otpor, ali u tome nije uspeo.

U jednom kasnijem eseju Lorenco je napisao da je “tirano-ubistvo dužnost prema sebi i prema otadžbini”.

Lorenca igra Marko Janketić, njegovog prijatelja i učitelja Filipa Strocija Branislav Lečić, a vojvodu Milan Marić. U ansamblu su Sloboda Mićalović, Milena Vasić, Miodrag Dragičević, Petar Benčina i Andrija Kuzmanović.

Dramaturg Fedor Šili je skrenuo pažnju da De Mise ovu dramu nije pisao za izvođenje već za čitanje, ali da je to u suštini uzbudljiv, dramatičan, razigran komad, koji traži ne samo čitaoca već i scenu. Istakao je i polemički kvalitet teksta u kojem se likovi spore oko republike, revolucije, patriotizma, vlasti, časti…

Jedna od tema je i transformacija Lorenca. Naime, da bi se približio Aleksandru, kako bi stekao priliku da ga ubije, ponaša se kao i on, glumi razvratnika, ali vremenom to zaista i postaje, gubi sebe i nema načina da se vrati na onog starog Lorenca.

Marko Janketić je izjavio da je ovo univerazalni komad za sva vremena, a da je za njega pre svega priča o ljudskoj prirodi i o veri u ljude.

“Lorenco je to izgubio, a Filipo još veruje. Za mene je najveći izazov bio da se bavim tim pitanjem, koje me i lično okupira - koliko smo izgubili veru jedni u druge”, rekao je Janketić.

Lečić je dodao da je njemu u ovom komadu uzbudljiv čitav niz pitanja na temu ljudske egzistencije kada nije reč samo o ličnom aspektu traženja smisla života, sreće, porodice.

“Tu je važna dilema da li čovek treba da se postavi pojedinačno, lično i egoistično kada je divlje vreme u kojem treba sagledati i svoju javnu ulogu, zato što je svestan da ‘ima nešto trulo u državi Danskoj’, da to treba zajedničkom energijom i voljom promeniti. Ne znači da ta želja za promenom uvek donosi dobre rezultate, ali je to stvar i pojedinca i društva – da se menja, da hoće da dosegne elemente pravde i etičke vertikale. To ako imaš glavu. A ako odustaneš od toga da misliš, svodiš se na životinjske instinkte, sebičluk i egoizam”, izjavio je Lečić.

Napominjući da komad postavlja to pitanje i na filozofskom i na praktičnom nivou, naglasio je važnost toga da “pozorište kao kuća duha inspiriše ljude na bar zapitanost”.

Svi glumci su istakli poštovanje prema specifičnom načinu rada Liješevića, hrabrom, temeljnom i istraživačkom koji im je doneo, kako je rekla Milena Vasić, pročišćenje i  probuđenost nasuprot apatiji koja vlada u društvu.

Milan Marić je primetio da je u aktuelnom “naletu snimanja televizijskih programa, pozorište pobedilo”, da su i pored mnogih obaveza svi radili prilježno kao tim i da mu je drago što je ovo u velikoj meri generacijska predstava.

Scenografiju je kreirao Gorčin Stojanović, umetnički direkror JDP-a, kostime Maria Marković Milojev, a muziku je komponovala Anja Đorđević.

Prva repriza na velikoj sceni “Ljuba Tadić” biće 30. maja.

Inače, “Lorencačo” je igran u JDP-u krajem 70-ih godina, u režiji Branka Pleše.

*Foto: Nenad Petrović

(SEEcult.org)