Slovenački pesnici gosti SKD-a
Slovenački pesnici Iztok Osojnik, Taja Kramberger, Tone Škrjanec, Radharani Pernarčič i Tatjana Jamnik, uz kantautore Janija Kovačiča i Kseniju Jus, gostuju 11. Juna u Beogradu, a domaćini su im članovi Srpskog književnog društva (SKD) koji će takodje čitati stihove. Književno veče biće održano u Francuskoj 7, uz učešće članova SKD-a Jelenu Lengold, Jasminu Topić i Duška Novakovića, kao i moderatorke Ane Ristović.
Slovenački pesnici Iztok Osojnik, Taja Kramberger, Tone Škrjanec, Radharani Pernarčič i Tatjana Jamnik, uz kantautore Janija Kovačiča i Kseniju Jus, gostuju 11. Juna u Beogradu, a domaćini su im članovi Srpskog književnog društva (SKD) koji će takodje čitati stihove.
Književno veče biće održano u Francuskoj 7, uz učešće članova SKD-a Jelenu Lengold, Jasminu Topić i Duška Novakovića, kao i moderatorke Ane Ristović.
Svestrani Iztok Osojnik, rodjen 1951. godine, komparativista je, filozof, pesnik, slikar, pisac, esejista, prevodilac, alpinista, turistički vodič, putnik... Osnivač je mnogih umetničkih pokreta, suosnivač anarhističnog “podrealističnog pokreta”, umetničkog “Garbage art” (Kjoto) i muzičkog “Papa Kinjal Band”, “Hidrogizme”, te drugih značajnih umetničkih ustanova ili festivala (Galerija Equrna, Trnovski terceti, Pogovori v vili Herberstein, Vilenica, Revija v reviji, Zlati čoln i drugih). Do sada je objavio 26 autorskih knjiga poezije, četiri romana i dve zbirke eseja i studija.
Njegove knjige i dela objavljeni su na više od 25 jezika, a za njih je dobio niz domaćih i stranih nagrada, među kojima je i međunarodna literarna nagrada KONS.
Taja Kramberger, rođena u Ljubljani 1970, pesnikinja je, esejističarka, prevodilac i doktor istorije i istorijske antropologije. Kao višestruka dobitnica međunarodnih stipendija, obrazovala se u Beču, Parizu i Budimpešti. Objavila je osam knjiga poezije, dve knjige za decu, a priprema knjigu kratkih priča i novu zbirku poezije. Njene pesme su bile objavljene u različitim literarnim revijama i antologijama u Sloveniji i van nje na više od 20 jezika.
Tone Škrjanec, rodjen 1953, radio je kao učitelj i novinar, a sada je koordinator programa u KUD “France Prešeren” i organizator ljubljanskog festivala Trnovski terceti. Objavio je šest zbirki poezije, a pesme je, u saradnji sa muzičarima, izdao i na CD-u. Mnogo i prevodi, uglavnom savremenu američku literaturu (Paul Bowles, William S. Burroughs, Ćarles Bukowski, Gary Snyder, Frank O'Hara, Timothy Liu Kenneth, Rexroth, Jack Spicer), te sa hrvatskog i srpskog jezika.
Radharani Pernarčič, rođena 1979, pesnikinja je, koreografkinja, plesačica i antropolog. Objavljuje u glavnim slovenačkim književnim časopisima, a pesme su joj prevedene na poljski, srpski, hrvatski, češki, engleski i katalonski jezik. Između 1994. i 1998. bila je aktivan član mreže i pokreta PoPoPo (PezijaPoPošti). Njen opus čine i brojne plesne predstave, improvizacijski nastupi, aplikativne radionice, dokumentarni video, te antropološki članci.
Tatjana Jamnik, rođena 1976, piše poeziju i kratku prozu, a izdržava se prevođenjem književnosti s češkog i poljskog (2009. je dobila nagradu za najboljeg mladog prevodioca), uređivanjem i lektorisanjem, te podučavanjem slovenačkog kao stranog jezika. Predsednica je Kulturno-umetničkog društva Pólice Dubove, u okviru kojeg izdaje beletrističke i humanističke knjige te (su)organizuje kulturne priredbe u Sloveniji i drugim državama. Zajedno sa Tajom Kramberger i Barbarom Korun ustanovila je međunarodnu književnu nagradu KONS.
Jani Kovačič, rođen 1953, već od samog početka piše poetične storije o ljudima i cinične parodije, te svakidašnje pevne pesme, kao i zahtevne zvučne slike. Aforističan stil, ironični silogizmi i dečja naivnost krase njegove tekstove. Opisivan je kao narodni gradski trubadur, izumitelj, istraživač ljudskih duša i besmrtni individualac, a silno obožava ljudsku glupost: “Glupost je kralj svega! Istinski antiheroj, pristaša novog humanizma i solidarnosti, privržen bratstvu i različitosti te lagodnom životu. Slava je nepotrebno breme koje čini stvari predvidljivim”.
Prilikom osamostaljenja Slovenije, Tolovajskim baladama najavio je privatizaciju u svim oblicima, a godinu dana pre ulaska u EU je u “Bulevar Bankrotu” (2003) najavio gubitak identiteta i ispraznu proždrljivost.
Ksenija Jus – Xenia autorka je izrazitog pesničko-sociološkog stava koja, kao predstavnica udarnog mladog talasa, tamnim baladama, ironičnim opaskama, kritikom militarizma i represije, beskompromisno upozorava na potrebu reorganizacije ljudske svesti, kako na lokalnom, tako i na globalnom civilizacijskom nivou. U muzičkom smislu, ne ograničava se na specifične žanrove i podžanrove, nego se prepušta najrazličitijim uplivima i koje oblikuje u ekspresivne i eksperimentalne muzikalne okvire, sa uvek novim autorkama i autorima.
Jelena Lengold objavila je pet knjiga poezije, tri knjige priča i jedan roman, a zastupljena je u nekoliko antologija poezije i priča. Prevedena je i na više stranih jezika (engleski, italijanski, danski, rumunski, bugarski). Objavila je i više prevoda savremenih danskih pesnika u domaćoj književnoj periodici. Za knjigu pesama “Sličice iz života kapelmajstora” dobila je nagradu “Đura Jakšić”, a za zbirku priča “Vašarski mađioničar” dobila je nagrade “Biljana Jovanović” i “Žensko pero”.
Jasmina Topić bavila se i novinarstvom poslednjih osam godina, pre svega kao saradnica i novinarka nedeljnika "Pančevac", ali i slovenačkog "Dnevnika". Uređuje Zbornik poezije i kratke proze mladih sa prostora bivše Jugoslavije "Rukopisi", čiji izdavač je pančevački Dom omladine. Piše poeziju, povremeno prozu i književnu kritiku.
Duško Novaković, pesnik i prevodilac,uređivao je poeziju u više listova i časopisa, a bavio se i prevođenjem savremene makedonske književnosti, pretežno poezije. Jedan je od inicijatora i osnivača SKD-a i član je Srpskog PEN centra. Novaković je kao pesnik debitovao 1976. godine zbirkom pesama Znalac ogledala. Autor je 13 zbirki poezije i višestruki dobitnik nagrada (Milan Rakić, Mlada Struga, Branko Miljković, Zmajeva, Disova, Danica Marković, Vasko Popa, Risto Ratković, Istok-Zapad). Za knjigu “Klupe nenagrađenih” dobio je nagradu Grada Beograda za književnost za 2008. i nagradu “Đura Jakšić”. Dobitnk je i nagrade “Desanka Maksimović” za celokupno pesničko delo i doprinos srpskoj poeziji.
Ana Ristović je pesnikinja i prevodilac. Objavila sedam knjiga poezije, a pesme su joj prevođene na brojne jezike i zastupljene su u više domaćih i stranih antologija. Prevodilac je sa slovenačkog jezika, sa kojeg je do sada prevela 14 knjiga savremene proze i poezije. Dobitnica je “Brankove nagrade”, nagrade "Branko Miljković", nagrade Sajma knjiga u Igalu, kao i nemačke nagrade "Hubert Burda Preis" za mladu evropsku poeziju 2005, te nagrade “Milica Stojadinović Srpkinja“.
Sajt SKD-a je www.skd.rs
(SEEcult.org)