Skromnije od skromne 2016.
Ministarstvo kulture i informisanja Srbije sufinansiraće u 2017. godini oko 700 projekata u oblasti savremenog stvaralaštva sa ukupno oko 338 miliona dinara (oko 2,7 miliona evra), što je za oko četiri miliona manje nego inače skromne 2016. godine. Sredstva su raspoređena na oko 160 projekata više nego prošle godine, pa su i odobreni iznosi velikim delom na nivou predviđenog minimalnog iznosa, osim u pojedinim slučajevima. Iznos podrške delu projekata nagoveštava i svojevrstan zaokret dosadašnje kulturne politike.
Sa dve nedelje zakašnjenja u odnosu na rok koji je predviđen samim Konkursom za (su)finansiranje projekata u oblasti savremenog stvaralaštva, Ministarstvo kulture objavilo je 26. aprila odluke komisija za 11 oblasti, prema kojima će ukupno izdvojiti 338,38 miliona dinara za 698 projekata, odabranih među čak oko 2.500 prijavljenih (prošle godine podržana 524 projekta od 2.182 prijavljena).
Najviše sredstava, kao i 2016. godine, izdvojeno je za filmsku umetnost i ostalo audio-vizuelno stvaralaštvo – 71,25 milion, a podržano je 78 projekata od 142 prijavljena.
Za oblast likovne, primenjene i vizuelne umetnosti, dizajna i arhitekture odobreno je 56,05 miliona dinara, raspoređenih na 133 projekta koja su odabrana među čak 517 prijavljenih.
Za 80 projekata u oblasti muzike, odabrana među čak 415 prijavljenih, odobreno je 50,38 miliona dinara.
U oblasti pozorišne umetnosti odobrena su 53 projekta od 312 prijavljenih, a izdvojeno je ukupno 64,3 miliona dinara, dok je u oblasti umetničke igre (klasičan balet, narodna i savremena igra) podržano 39 od prijavljenih 109 projekata – iznosom od 21,9 milion dinara.
Gledano po oblastima, manje nego prošle godine dobili su vizuelna umetnost, pozorište, umetnička igra, kapitalna književna dela i prevode, dok su sredstva povećana za književne manifestacije i nagrade, projekte za decu, te za kulturne delatnosti nacionalnih manjina i osoba sa invaliditetom.
Najveće smanjenje ukupno izdvojenog iznosa je u oblasti likovne, primenjene i vizuelne umetnosti, dizajna i arhitekture, koja je dobila oko 8,5 miliona manje nego 2016. godine (64,5).
Za pozorište i umetničku igru izdvojeno je po oko 4 miliona manje nego 2016. godine (68,9, odnosno 25,1).
U oblasti kulturnih delatnosti dece i za decu i mlade podržana su sa 20,3 miliona 73 projekta od 321 prijavljenog, a ukupan iznos je oko 4 miliona veći nego 2016. godine (16,2 miliona).
U oblasti književnosti za književne manifestacije i nagrade odobrena 53 projekta od 126 prijavljenih, a za njih je izdvojeno 11,81 miliona dinara, što je oko 3 miliona više nego 2016 (9 miliona).
U oblasti izdavačke delatnosti za kapitalna na srpskom jeziku u oblasti kulture i vredna dela u oblasti domaće i prevodne književnosti podržana su 22 od 175 prijavljenih projekata sa 9,39 miliona, što je oko 1,5 milion manje nego 2016 (10,9 miliona). Približno isto izdvojeno je i za periodične publikacije u oblasti umetnosti – 9,37 miliona, raspoređenih na 26 projekata od prijavljenih 110 (prošle godine izdvojeno 10,1 miliona za 38 projekata).
Za 102 odobrena projekta nacionalnih manjina u oblasti kulture, odabrana među 241 prijavljenim, izdvojeno je 15,64 miliona dinara, što je povećanje od oko 3 miliona u odnosu na 2016. godinu (12,4). Sa ukupno 7,99 miliona dinara podržana su i 23 projekta u oblasti kulturnih delatnosti osoba sa invaliditetom, odabrana među 95 prijavljenih, a iznos je takođe oko 3 miliona veći nego 2016. (4,9 miliona).
Gledano pojedinačno po projektima, najveći iznos i ovoga puta je dobio Bitef teatar za 51. Beogradski internacionalni teatarski festival – 14 miliona, a i to je milion manje nego 2016. godine.
Najveći skok u podršci ima festival Kustendorf, koji organizuje preduzeće reditelja Emira Kusturice (Rasta internacional d.o.o) – dobio je 13 miliona (2016. godine 9 miliona), dok najveće umanjenje dosadašnje podrške ima Beogradski festival igre, koji je dobio 2,5 miliona – u odnosu na prošlogodišnjih 12 miliona. Osnivačica i direktorka BFI Aja Jung je još pre zvaničnog objavljivanja rezultata Konkursa oštro reagovala, tvrdeći da je od državnog sekretara Ministarstva Novice Antića dobila informaciju da je BFI slabije prošao, ali da postoji način da se to ispravi ako ne kritikuje odluku komisije.
Pitanje rada komisija, koji je i prošle godine žestoko kritikovan, pokrenula je i Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS) u saopštenju kojim je osudila kašnjenje objavljivanja rezultata Konkursa i zatražila od Ministarstva da obrazloži kriterijume na osnovu kojih su odabrani članovi komisija koji odlučuju o projektima. Posebno je kritikovan izbor likovnog kritičara Dejana Đorića u komisiji za likovne, primenjene, vizuelne umetnosti, dizajn i arhitekturu, budući da je u listu “Pečat” uvredljivo pisao o uglednim umetnicima, a o nagrađivanim kustoskinjama “šovinističkim jezikom mržnje”.
U Komisiji za oblast likovne, primenjene i vizuelne umetnosti, dizajna i arhitekture bili su i Đorđe Arnaut (predsednik) i Gabriel Glid, a sa 56.050.000 dinara podržali su 133 projekata od 517 prijavljenih, od kojih su 75 iz budžetske linije 481 (dotacije nevladinim organizacijama), 39 ih je iz ekonomske klasifikacije 463 (transferi ostalim nivoima vlasti), a 19 iz 424 (specijalizovane usluge).
Najveći iznos – 3 miliona dinara, odobren je Kulturnom centru Beograda za 57. Oktobarski salon (463) koji će biti održan 2018. godine. KCB je dobio i 1,35 milion dinara za godišnje programe svoja tri izlagačka prostora (po 500.000 za Likovnu i Galeriju Artget, te 350.000 za Podroom).
Po odobrenom iznosu se izdvaja i budžet odobren Centru za likovnu i primenjenu umetnost Terra u Kikindi - za 36. Internacionalni simpozijum skulpture u terakoti, koji je podržan sa 1,5 miliona dinara.
Ukupno su podržana 23 projekta domaćih ustanova i organizacija, 35 samostalnih nastupa domaćih profesionalaca u kulturi, 42 godišnja programa galerija, 16 projekata u oblasti međunarodne saradnje u Srbiji i 7 u inostranstvu, 2 samostalna nastupa, te 22 likovne kolonije i rezidencijalni programi, 3 multimedijalna projekta, 1 naučno-istraživački i 3 projekta na Kosovu i Metohiji.
Galerije su za godišnje programe uglavnom dobile nešto manje sredstava nego 2016. godine, pri čemu su kod pojedinih primetni veći padovi u iznosima, pa je tako Remont, iako najznačajnija nezavisna galerija u Beogradu, dobila 500.000 dinara, što je za 300.000 dinara manje nego 2016. godine.
Za razliku od Remonta, pojedinim galerijama je povećana podrška, pa je tako novobeogradska opštinska Blok galerija dobila ukupno milion dinara - 700.000 dinara za godišnji program (prošle godine 500.000), te 300.000 za retrospektivu fotografija Branimira Karanovića.
Od galerija van Beograda prednjači Umetnička galerija “Nadežda Petrović” u Čačku, koja je dobila za godišnji program 900.000 dinara, dok je Gradska galerija Požega dobila 600.000.
Među beogradskim izlagačkim prostorima prednjači Galerija Zvono, koja je dobila 600.000 za godišnji program i 350.000 za međunarodnu saradnju.
Između ostalog, Grafički kolektiv dobio je 700.000 dinara, Galerija 12 HUB 600.000, Galerija Lucida 500.000 dinara, a po 400.000 dinara dobili su Umetnički prostor U10, Velika galerija KC Grad, Galerija 212, Ulična galerija, Ostavinska galerija KC Magacin u Kraljevića Marka, koji vodi Asocijacija NKSS…
U oblasti filmske umetnosti i audio-vizuelnog stvaralaštva, na osnovu odluke Komisije koju su činili Miroljub Vučković (predsednik) i Feti Dautović i Vuk Ršumović, podržano je 78 projekata (od 142 prijavljena), a najveći iznosi dodeljeni su za filmske festivale. Uz rekordnu podršku Kustendorfu, veće iznose od drugih dobili su i 24. Festival evropskog filma Palić i protekli 45. Fest u Beogradu (po 9 miliona), a slede 23. Festival autorskog filma u Beogradu (4,5 miliona), te 52. Festival glumačkih ostvarenja - Filmski susreti u Nišu (3,15 miliona) i 13. “Slobodna zona” (3 miliona), 41. Festival filmskog scenarija u Vrnjčakoj Banji (1,55 milion) i 64. Beogradski festival domumentarnog i kratkometražnog filma - Martovski festival (1,15 milion).
Predstojeći jubilarni, 10. Međunarodni festival dokumentarnog filma Beldocs dobio je svega 1 milion dinara, koliko i 13. Festival evropskog dokumentarnog filma “7 veličanstvenih”, festival Cinema City u Novom Sadu, kao i 3. Kosovo i Metohija međunarodni filmski festival.
Gotovo neznatnu podršku dobili su po mnogo čemu jedinstveni festivali - Međunarodni festival animacije Animanima u Čačku (550.000 dinara), Evropski festival animiranog filma – Balkanima u Domu kulture Studentski grad (450.000), Međunarodni festival LGBT filma “Merlinka” u Beogradu (400.000), te Festival savremenog eksperimentalnog filma – Rez, koji organizuje Teorija koja Hoda (300.000), Festival srpskog filma fantastike (300.000), kao i Kragujevački festival antiratnog i angažovanog filma - KRAF (200.000) i Međunarodni festival podvodnog filma u Beogradu (150.000).
Pančevački filmski festival, koji su pre nekoliko godina pokrenuli nagrađivani mladi reditelji, dobio je svega 500.000 dinara, dok je, recimo, Festival domaćeg filma Centra za kulturu “Sava Dečanac” u Leposaviću dobio 700.000 dinara, koliko i edukativni program za filmske radnike EuroDoc u Novom Sadu, koji organizuje preduzeće Wake up Films.
Velika konkurencija bila je i u oblasti muzike, a prema odluci komisije koju su činili sastavu Tihomir Jakšić (predsednik), Miroslav Pavlović i Ognjen Popović, podržano je 80 projekata od 415 prijavljenih sa ukupno 50,38 miliona dinara.
Najviše je izdvojeno za 52. Mokranjčeve dane u Negotinu (2,5 miliona), te za džez festival “Nišvil” u Nišu i Pančevački džez festival – po 2,4 miliona, dok je Beogradski džez festival dobio nešto manje (2,3 miliona), koliko je izdvojeno i za Novosadske muzičke svečanosti. Beogradske muzičke svečanosti – BEMUS, koje organizuje Centar beogradskih festivala – Cebef, dobile su 1,9 miliona, kao i još 600.000 za program “Refleksije Bemusa”.
Između pstalog, Kolarčeva zadužbina dobila je za ciklus “Kolarac - tvoj svet muzike” 1 milion, koliko je izdvojeno i za gala koncert povodom 80 godina Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu i proslavu 80 godina Simfonijskog orkestra RTS-a, dok je festival klasične muzike BUNT u Beogradu dobio 500.000 dinara.
Izuzetna konkurencija je bila u oblasti pozorišne umetnosti, u kojoj je komisija koju su činili Jovana Karaulić (predsednica), Gordana Marić i Stevan Bodroža, odabrala 52 projekta od čak 312 prijavljenih, koji su podržani sa ukupno 64,3 miliona dinara. Od toga je najveći deo otišao na projekte ustanova čiji su osnivači ostali nivoi vlasti (49,5 miliona), dok je za produkciju nevladinog sektora odobreno 10,7 miliona, a po budžetskoj liniji 424 – 4,1 milion.
Bitef teatar je, uz 14 miliona dinara za 51. Bitef, dobio i 700.000 dinara za predstavu “Mate Parlov”, te 500.000 za turneju predstave “Drugovi, ja se ni sada ne stidim svoje komunističke prošlosti”.
Odobreno je, između ostalog, i 5 miliona za predstojeće 62. Sterijino pozorje u Novom Sadu, 3,4 miliona za 22. Jugoslovenski pozorišni fstival “Bez prevoda” u Užicu, a po 2 miliona za 24. Međunarodni festival pozorišta za decu u Subotici, za 9. Desire Central station festival Pozorišta/Kazališta/Kosztolanyi Dezso Szinhaz u Subotici, koje je dobilo i 700.000 dinara za predstavu radnog naslova “Đavo i Evropa”. Po 2 miliona odobreno je i za 44. INFANT u Novom Sadu, 2. Pozorišno proleće u Šapcu, 19. međunarodni festival “Zlatna iskra” u Kragujevcu, te za 53. Festival profesionalnih pozorišta Srbije “Joakim Vujić”.
Radionica integracije dobila je za godišnji program 1,4 milion dinara, Hartefakt fond po 700.000 dinara za projekat “Školvski: Energija zablude” i za konkurs za savremenu dramu, a isti iznos dodeljen je Udruženju pozorišnih kritičara i teatrologa Srbije za “Kritičarski karavan”, Dah teatru za “Zagonetku revolucije”, te Beogradskom dramskom pozorištu za jubilarnu, 70. sezonu.
Prema odluci komisije u oblasti umetničke igre (Aleksandar Ilić, predsednik, Sonja Lapatanov i Ašhen Ataljanc), podržano je 39 od 109 prijavljenih projekata, među kojima je najviše iz budžetske linije 481 (31), a najveći iznos dodeljen je Udruženju baletskih umetnika za 21. Festival koreografskih minijatura, te Beogradskom festivalu igre – po 2,5 miliona. UBUS je dobio i 1,03 milion za godišnje nagrade - jubilej Smiljane Mandukić.
Bitef teatar je i u oblasti umetničke igre dobio podršku od 1,4 milion dinara za Bitef dens kompaniju i 300.000 za projekat “Revolucija”, a po broju podržanih projekata, mada ne i po iznosima, ističe se i Stanica – Servis za savremeni ples, koja je dobila 500.000 dinara za festival Kondenz, te po 400.000 dinara za projekte “Tajna” Dragane Bulut i “Nudizam: Rok upotrebe” Igora Koruge, i po 300.000 za “Puzzle 3” Marka Milića i “Scrape”.
U oblasti kulturnih delatnosti dece i za decu i mlade, prema odluci komisije koju su činili Vladislava Vojnović (predsednica), Slobodanka Aleksić i Zefirino Grasi, podržana su 73 projekta od 321 prijavljenog, a najviše je odobreno Dečjem kulturnom centru Beograda za 48. “Radost Evrope” (1 milion), dok je većina ostalih projekata podržana sa oko 250.000 dinara, koliko su dobili, recimo, i Galerija Lucida za kreativne radionice za decu i mlade "Tvoja boja - priča moja", Bazaart za projekat LOTREK - Lokalni resurs centri za primenu drame i pozorišta u obrazovanju dece i mladih, te Beldocs za program “Beldoks junior 2017”.
U oblasti izdavačke delatnosti - kapitalnih dela na srpskom jeziku u oblasti kulture i vrednih dela u oblasti domaće i prevodne književnosti, sa 9,39 miliona dinara podržana su 22 od 175 prijavljenih projekata, a među njima je većina iz ekonomske klasifikacije 424 (16), dok je iz budžetske linije 481 (nevladin sektor) svega 5 i odnose se uglavnom na izdanja Srpske pravoslavne crkve.
Među 16 podržanih izdavača, koji su mahom dobili po oko 300.000-350.000 dinara, odskaču Evro Book Beograd sa milion dinara za “Nasilje nad Srbima u XX veku”, te Matica srpska, koja je dobila 1,2 milion za osmo kolo edicije “Deset vekova srpske književnosti”, kao i novosadski Prometej, čije je osmo kolo Edicije “1914-1918” podržano sa 800.000 dinara.
Približno isti iznos – 9,37 miliona dinara izdvojen je i za periodične publikacije u oblasti umetnosti i kulture, a podržano je 46 od prijavljenih 110 projekata.
Po broju projekata prednjači Matica srpska, koja je dobila 600.000 za svoj Letopis, te ukupno još oko 650.000 za zbornike za scenske umetnosti i muziku, za književnost i jezik i za likovne umetnosti.
Simboličnu podršku od po 150.000 dinara dobili su časopisi kao što su “Sent” u Novom Pazaru, TkH časopis za teoriju izvođačkih umetnosti, “Treći trg” i “Ludus”, te “Gradac” (190.000). Između ostalog, Udruženje književnika dobilo je za “Književne novine” 500.000,00
U oblasti književnosti - književnih manifestacija i nagrada, u kojoj je odlučivala najbrojnija komisija (Dragan Mraović - predsednik, Jasmina Ninkov, Maja Radonić, Aleksandar Milanović i Vladimir Simić), 11,8 miliona dinara raspoređeno je na 53 projekta od prijavljenih 126.
Između ostalog, Kulturno-prosvetna zajednica Srbije dobila je 800.000 dinara za 54. dodelu Vukove nagrade, te 290.000 za priznanje “Zlatna značka”. Centar za kulturu “Vuk Karadžić” u Loznici 500.000 za 84. Vukov sabor u Tršiću, a Vukova zadužbina za jubileje – 30 godina od osnivanja i 80 godina od osnivanja prve Vukove zadužbine – 290.000.
Srpski PEN centar dobio je svega 290.000 za Međunarodnu konferenciju “Evropa razlika ili različita Evropa”, te 240.000 za svoju nagradu za najboljeg prevodioca srpske književnosti. Skromnije je podržano i Srpsko književno društvo, koje je za nagradu “Biljana Jovanović” dobilo 150.000 dinara, a za književno-tribinski program 240.000, koliko je i Treći trg dobio za 11. Beogradski festival poezije i knjige Trgni se!, Udruženje Kikinda Short za 12. Međunarodni festival kratke priče “Kikinda Short” i Udruženje književnih prevodilaca Srbije za 42. Međunarodne beogradske prevodilačke susrete, dok je Udruženje književnika Srbije dobilo 600.000 za 54. Međunarodne beogradske susrete pisaca i 290.000 za tribinski program.
U oblasti kulturnih delatnosti nacionalnih manjina, odlukom komisije koju su činili Biljana Sikimić (predsednica), Monika Bala i Fahrudin Kladničanin, sa 15,6 miliona dinara podržana su 102 od ukupno prijavljenog 241 projekta.
Podržani su projekti ustanova, preduzeća, agencija i uduženja 18 nacionalnih manjina (Česi, Hrvati, Bošnjaci, Romi, Bunjevci, Rumuni, Rusini, Slovaci, Mađari, Bugari, Vlasi, Albanci, Bunjevci, Grci, Jevreji, Makedonci, Nemci, Slovenci), a najveći broj – više od 70 finansiran je minimalno predviđenim iznosom (120.000 dinara).
U oblasti kulturnih delatnosti osoba sa invaliditetom, komisija (Goran Nedović, predsednik, Svetlana Ivić i Uroš Antić) je odobrila 23 od 95 prijavljenih projekata, koji su podržani sa 7,9 miliona dinara. Među njima je najviše iz projekata nevladinog sektora (16), a najveći iznos u toj kategoriji dobila je Inkluzivna mreža Beograd (500.000 dinara).
(SEEcult.org)
