Simbol nemara za kulturu
Ministar kulture i informisanja u tehničkoj Vladi Srbije Ivan Tasovac izjavio je 6. aprila, povodom godišnjice rušenja Narodne biblioteke Srbije na Kosančićevom vencu u Beogradu, da to mesto predstavlja simbol nemara i kulturno-istorijske ravnodušnosti prema najznačajnijim institucijama kulture.
Tasovac se zauzeo da na tom mestu “ponovo zaživi nova, drugačija, modernija biblioteka, koja bi predvodila proces digitalizacije srpskog kulturnog nasleđa i istovremeno bila čuvar kolektivnog pamćenja i garant tehnološkog napretka u Srbiji u 21. veku”.
“Ima li boljeg načina da naša generacija iskupi svoj dug generacijama pre nas, ali, još više generacijama koje će doći posle nas”, upitao je Tasovac, koji se priključio i tradicionalnoj akciji ostavljanja knjiga na ruševinama NBS.
Navodeći da je uništenje NBS “jedan od najvećih zločina počinjenih nad kulturnom baštinom u Evropi tokom Drugog svetskog rata”, Tasovac je podsetio da je u bombardovanju Beograda 6. aprila 1941. godine uništeno oko pola miliona bibliotečkih jedinica srpskog i stranog porekla, među kojima su bile i lične biblioteke Vuka Stefanovića Karadžića, Đure Daničića i Janka Šafarika, neprocenjiva zbirka kartografskog i grafičkog materijala, kao i kolekcije srpskih srednjovekovnih i orijentalnih rukopisa bez čijeg poznavanja skoro da nije moguće razumeti vekove srpske i evropske istorije.
“Bila je to najveća i najdragocenija zbirka pokretne kulturne baštine u ovom delu Evrope”, rekao je Tasovac, ističući da je fond NBS bio “svedok dinamične i burne istorije ovih prostora, preplitanja kultura, tradicija, jezika, religija i ideologija”.
Stradanje NBS, kako je rekao, preraslo je nacionalne okvire i postalo univerzalni simbol pokušaja uništenja i zatiranja kulture, umetnosti i nauke.
Besedu povodom godišnjice stradanja NBS održao je upravnik Biblioteke Matice srpske, književnik Miro Vuksanović, koji se zauzeo da se na Kosančićevom vencu izgradi mauzolej posvećen spaljenim knjigama, kao “nadgrobnik strahoti koja je uništila samu sebe, otišla pod zemlju na kojoj, slobodno, sami na svome, govorimo rečima koje ne mogu da gore”.
U bombardovanju Beograda 6. aprila uništena je naučna i kulturna baština koja je prikupljana i čuvana u NBS od njenog osnivanja 1832. godine.
Izgorelo je više od 1.300 srednjovekovnih rukopisa i dokumenata, više od 300.000 knjiga, kartografska i muzikološka zbirka, oko 2.000 pisama znamenitih ličnosti srpskog i drugih južnoslovenskih naroda… NBS je, uprkos potpunom razaranju, kako je istakla v.d. upravnika Svetlana Jančić, izrasla je u savremenu, najveću nacionalnu biblioteku u regionu i jednu od najznačajnijih zbirki pokretne kulturne baštine u ovom delu Evrope.
Obeležavanje stradanja NBS na Kosančićevom vencu praćeno je nastupom članova Dah teatra, a proteklo je i u znaku negodovanja predsednika Upravnog odbora te ustanove kulture Gojka Tešića i člana UO Miladina Ševarlića, koji su saopštili da nisu pozvani na tu manifestaciju. NBS je to demantovala, navodeći da je, kao i prethodnih godina, i ove pozvala državne zvaničnike, pisce, članove diplomatskog kora i građane… i da su zvanični pozivi, po već ustaljenoj praksi, poslani u elektronskom obliku.
NBS je prosledila medijima i elektronsku poruku koja je poslata 31. marta sa adrese Odeljenja za programe iz kulture i protokol na adrese predsednika i članova UO.
Nedavno su međusobne optužbe o dezinformisanju javnosti razmenili i Ministarstvo kulture i UO NBS, u vezi sa konkursom za izbor upravnika NBS, koji je poništen.
I 2013. godine je obeležavanje godišnjice stradanja NBS na Kosančićevom vencu proteklo u znaku spora, nakon saopštenja tadašnjeg Ministarstva kulture da podržava inicijativu SPC za izgradnju Biblioteke Srpske patrijaršije na tom lokalitetu, na kojem su bili i temelji manjeg zdanja Zadužbine episkopa Nikanora Ružičića.
Tadašnji v.d. upravnik NBS Dejan Ristić, sada državni sekretar u Ministarstvu kulture, usprotivio se ideji SPC.
(SEEcult.org)
