Šetaj sad kao zombi…

Festival srpskog filma fantastike organizuje 19. oktobra u centru Beograda humanitarnu Šetnju zombija (Zombi Walk) koja će okupiti više od 400 maskiranih i kostimiranih dobrovoljaca, uz izbor najuspešnijih učesnika i dodelu festivalskih nagrada u Domu omladine Beograda.

Kao i 2012. godine, kada je prvi put organizovana, Zombi šetnja osmog FSFF-a planirana je od 17 sati na potezu od Trg republike preko Knez Mihailove ulice, Terazija, Bezistana do Trga Nikole Pašića i DOB-a.

Zombi šetnja je maskenbal - karneval dobre zabave, koji demonstrira veštine majstora za specijalne efekte, a organizovana je radi promocije FSFF-a koji predstavlja u osmom izdanju oko 50 filmova iz petnaestak zemalja, od kojih je oko 30 u trci za nagrade, a dolaze iz Srbije i ostatka regiona bivše Jugoslavije.

Zombi šetnja privukla je 2012. godine veliku pažnju medija, uključujući strane (BBC, pa čak i Čajna dejli).

Za maskiranje učesnika zadužen je veliki tim šminkera, predvođen Miroslavom Lakobrijom i Ninom Vujasin.

Kao zagrevanje za šetnju najavljen je koncert grupe Goatmare and the Hellspadesna Trgu republike, uz nastup srednjovekovnih vitezova iz udruženja “Beli orlovi”.

Po završteku Zombi šetnje, u DOB-u će biti upriličen izbor za Mis i Mister zombija, kao i za Malog mistera i Malu mis zombi sanšajn, a potom sledi dodela nagrada osmog FSFF-a i projekcija nagrađenih filmova, uz zombi reviju na splavu “Svemirska kafana” u samoj završnici.

Iako su 2012. u Zombi šetnji učestvovali i najmlađi, organizatori ne preporučuju roditeljima da ih izlažu prizorima zombija kako se ne bi uplašili.

Zombi šetnja osmog FSFF-a ima i humanitarni karakter - u DOB-u i na Trgu republike biće postavljene kutije za dobrovoljne priloge, a sav novac biće uplaćen Prihvatilištu za odrasla i stara lica u Kumodraškoj ulici.

Želja je da se pomogne licima koji su bez sredstava za život i ličnih dokumenata, a očekuje se da će se njihov broj povećati u zimskom periodu.

U Zombi šetnji učestvovaće dobrovoljci koji su se javili na poziv FSFF-a a šminkaće i maskirati ih polaznici nedavne radionice za masku i filmsku šminku Miroslava Lakobrije, Nine Vujasin i Aleksandre Mitrović. U toj radionici učestvovalo je početkom oktobra 40 polaznika iz Beograda, Subotice, Niša i Inđije.

Zbog velikog interesovanja, a nedovoljnog kapaciteta, organizatori FSFF-a morali su da odbiju najmanje 50 prijava za učešće u Zombi šetnji.

Šetnje zombija uobičajeno predstavljaju povorke obožavalaca horora i fantastike maskiranih u žive mrtvace - zombije. U srcu tih manifestacija uvek je dobra zabava, ali mogu imati i druge svrhe. Tako je prošlogodišnja Zombi šetnja u Beogradu trebalo da prikaže umeća domaćih majstora za maske i specijalne efekte koji u srpskim filmovima, koprodukcijama, ali i stranim ostvarenjima, imaju sve zapaženije mesto i postaju oslonac filmske industrije.

Dešava se, međutim, da šetnje zombija poprime socijalni, humanitarni, pa čak i politički karakter - njima se često skreće pažnja na problem gladi, ili na nedovoljno vidljive kategorije stanovništva. Ponegde se organizuju i kao parodija političkih okupljanja.

Karnevali ljudi maskiranih u zombije uobičajeno su prateći programi festivala fantastike, ali postoje i kao zasebne manifestacije. Od prvih takvih šetnji u Milvokiju (2000) i Sakramentu (2001) u SAD, trend se brzo proširio širom sveta, inspirisan živim mrtvacima u filmovima Džordža A. Romera “Noć živih mrtvaca” (1968), “Zora mrtvaca” (1978) i “Dan mrtvaca” (1985).

Znamenita Romerova ostvarenja, kako ističu organizatori FSFF-a, predstavljaju mnogo više od pukih horor filmova - ona su društveni komentari vremena u kojima su nastali. Romero je u njima ustanovio moderan pojam zombija, pa oni više nisu egzotična vudu čudovišta, već su čudovišta u liku običnih ljudi koja se hrane drugim ljudima. Zombiji su postali metafora za neumeće komuniciranja, za slepo, impulsivno ponašanje bez razmišljanja o posledicama i svrsishodnosti svog delanja (ponaša se kao zombi).

U prvoj polovini 2000-ih, podžanr filmova sa zombijima doživeo je novi procvat velikim uspehom ostvarenja “28 dana kasnije”, “Zemlja mrtvih”, rimejk “Zore mrtvaca”, “Pritajeno zlo”, “Shaun Of The Dead” i “Zombilend”.

To je podstaklo popularnost, rasprostranjenost i masovnost šetnji zombija.

U Brizbejnu se tako 2010. godine prošetalo 10.000 zombija, a u Long Biču 2011. godine 14.000a. Godinu dana kasnije, u Buenos Airesu bilo ih je 25.000, a nezvanični svetski rekord drži zombi šetnja u Mineapolisu iz novembra 2012. godine u kojoj je učestvovalo 30.000 ljudi.

Zombi šetnje se redovno održavaju i u Rusiji, a najzapaženija je moskovska 2010. godine i ovogodišnja u Sankt Peterburgu.

(SEEcult.org)