• Search form

16.09.2011 | 12:20

Sećanje na Klaića u CZKD-u

Prijatelji i saradnici nedavno istaknutog teatrologa i analitičara kulture Dragana Klaića (1950-2011) okupiće se 17. septembra u podne u Centru za kulturnu dekontaminaciju, na razgovoru “U drugom vremenu i prostoru”, čiji je naziv parafraza naslova poslednje od Klaićevih brojnih knjiga - “Promena scene” (Resetting the Stage). Zajedno s nazivom knjige “Mobilnost mašte” (Mobility of Imagination), upućuje na simbolički kapital koji je Klaić ostavio.

Sećanje na Klaića u CZKD-u

Prijatelji i saradnici nedavno istaknutog teatrologa i analitičara kulture Dragana Klaića (1950-2011) okupiće se 17. septembra u podne u Centru za kulturnu dekontaminaciju, na razgovoru “U drugom vremenu i prostoru”, čiji je naziv parafraza naslova poslednje od Klaićevih brojnih knjiga - “Promena scene” (Resetting the Stage). Zajedno s nazivom knjige “Mobilnost mašte” (Mobility of Imagination), upućuje na simbolički kapital koji je Klaić ostavio.

S obzirom da je Klaić godinama vodio okrugle stolove na BITEF-u, skup je zamišljen je kao još jedan od BITEF-vih razgovora - ovoga puta o Klaiću.

Tokom dolazaka u Beograd, iz kojeg je otišao 1991. godine, Klaić je često boravio u CZKD-u, gde je u proleće 2006. godine promovisana i njegova knjiga “Vježbanje egzila”, uz razmenu iskustava “priziva i odaziva onoga koji nije otišao i nije se vratio, već je bio i ovde i svuda”.

Skup u CZKD-u planiran je u dogovoru sa Fakultetom dramskih umetnosti u Beogradu, na kojem je Klaić bio dugogodišnji predavač Istorije svetske drame i pozorišta.

Kao učesnici su najavljeni Dušan Jovanović, Milena Dragićević-Šešić, Katarina Pejović i Borka Pavićević.

Klaić je preminuo 25. avgusta u Holandiji, a komemorativni skup povodom njegove smrti održan je početkom septembra i u Felix Meritis fondaciji u Amsterdamu, čiji je bio dugogodišnji stalni počasni član, kao i mnogih evropskih organizacija, mreža i institucija.

Počast su mu ukazali proteklih nedelja i mnogi drugi intelektualci u Srbiji, regionu i Evropi, uključujući uvesnike nedavnog Evropskog kongresa kulture (ECC) u Vroclavu, na kojem je trebalo da bude jedan od učesnika.

Steve Austen, stalni počasni član Felix Meritis fondacije, koji je sa Klaićem sarađivao u programu Gulliver, kao i na Letnjem univerzitetu Amsterdam-Mastriht, u Maks Vagener fondaciji, Transeuropeennes i drugim organizacijama, istakao je da njihova profesionalna saradnja ne bi bila toliko produktivna koliko je bila da ih nije vezivalo i duboko prijateljstvo koje su razvijali više od 20 godina.

Teatrolog Jovan Ćirilov je, u tekstu u “Politici”, podsetio da su Klaić i on još 80-ih godina prošlog veka bili pozorišni kritičari na stranicama tog beogradskog dnevnog lista i da je uvek bilo lako dogovarati se sa čovekom koji je imao dubokopoštovanje za drugog i instinktivni refleks za demokratiju.

Navodeći da je Klaić imao sve najbolje osobine pravog Evropejca, Ćirilov je istakao i da je, čega god se poduhvatio, ostvario maksimalnim zalaganjem svojih sposobnosti – bistrine, kritičnosti, samokritičnosti i dara.

Ćirilov je istakao i humanost Klaića i spremnost da pomogne, kako odbeglima u Amsterdamu, tako i prijateljima s kojima se ideološki i politički nije slagao.

U razgovoru “Usud izbeglištva” za “NIN-u” u septembru 1998. godine, Klaić je naveo da “postjugoslovenski egzil menja sve nas, na različite načine, utiče na osećajnost. Ono što je bilo jugoslovensko iskustvo, sve više se pretvara u uspomenu, u sećanje. To se više ne da doživeti stvarno i aktivno, to se nosi u sebi kao tihi, ne još umrtvljeni, ali možda istanjeni, unutrašnji kapital. Pri tom, ja ništa neću da idealizujem. Živeti u Jugoslaviji - a ja sam živeo do devedeset prve godine - nije bilo uvek ni prijatno, ni lako, ni zabavno. Naprotiv. Prema tome, vrlo je važno da to sećanje ne utuli kritičku dimenziju. Nije ono samo nostalgično, nego je prožeto kritičkom notom sećanja na sve što je u bivšoj Jugoslaviji bilo problematično i rđavo, što je u krajnjoj liniji i izazvalo raspad zemlje”.

Istaknuti stručnjak u oblasti savremenih izvođačkih umetnosti, evropskih kulturnih politika, kulturnog razvoja, međunarodne saradnje u kulturi, interkulturalizma i istorije kulture, Klaić je živeo u Amsterdamu i predavao na više univerziteta u Evropi, a vodio je niz složenih međunarodnih istraživačkih projekata, osmislio mnoge konferencije i simpozijume i bio autor brojnih publikacija, nekoliko knjiga i na stotine stručnih tekstova.

Rođen 1950. godine u Sarajevu, završio je dramaturgiju u Beogradu, a doktorirao je u oblasti pozorišne istorije i kritike na Jejlu 1977. godine.

Od 1978. do 1991. bio je profesor na Univerzitetu umetnosti u Beogradu, a po odlasku iz zemlje, predavao je na Univerzitetu u Amsterdamu (1998-2003), vodio Holandski pozorišni institut od 1992. do 2001. godine i predavao potom na Univerzitetu u Lajdenu, Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti, univerzitetima u Bolonji, Istanbulu, Beogradu…

Bio je i jedan od osnivača evropskog pozorišnog časopisa “Euromaske” (1990-91), sa Dušanom Jovanovićem i Matjažem Vipotnikom, te predsedavajući Evropske mreže informacionih centara za izvođačke umetnosti (ENICPA) i Evropskog foruma za umetnost i nasleđe (EFAH).

Takođe, bio je i član Odbora IETM-a i od prvih godina te mreže učestvovao u kreiranju njene politike, obezbeđujući joj otvorenost i veze sa zemljama istočne, centralne i jugoistočne Evrope.

Klaić je bio aktivan i u Evropskoj kulturnoj fondaciji (ECF) u Amsterdamu i bio autor njenog izveštaja za “Europe as a Cultural Project” (2005). Između ostalog, 2005. u Istanbulu istraživao je alternativnu kulturnu infrastrukturu u kontekstu povezanosti sa EU, a taj izveštaj objavljen je na labforculture.org.

Radio je i istraživačke projekte za Collegium Budapest i Interarts u Barseloni. Takođe, 2003. i 2008. godine sarađivao je sa holandskim Ministarstvom za poljoprivredu, prirodu i kvalutet hrane na istraživanju kulturnih dimenzija njegove politike.

Bio je i predsedavajući European Festival Researć Projecta, kao i konsultant poljskog grada Lublina za pripreme za kandidaturu za evropsku prestonicu kulture 2016.

Među Klaićevim knjigama je nekoliko objavljenih u bivšoj Jugoslaviji do 1991. godine, na srpsko-hravstkom jeziku. Autor je i više knjiga objavljenih Velikoj Britaniji, SAD, Holandiji i Norveškoj, među kojima su: “Terrorism and Modern Drama” (sa J. Orr, Edinburgh Univ. Press 1990), “The Plot of The Future: Utopia and Dystopia in Modern Drama” (Michigan Univ. Press 1991), “Shifting Gears/ Changer de vitesse” (sa R. Englander, TIN Amsterdam 1998), kao i memoara o životu u egzilu “Exercises in Exile”, objavljenih na holandskom (Thuis is waar je vrienden zijn. Ballingschap tussen Internet en Ikeatafel, Amsterdam: Cossee 2004) i hrvatskom u Zagrebu (Vježbanje egzila, 2006).

Klaićevi članci i kolumne objavljivani su u mnogim periodičnim stručnim časopisima na nekoliko jezika, kao i u više od 60 knjiga različitih priređivača.

Njegovo poslednje objavljeno delo je “Mobility of Imagination, A Companion Guide to International Cultural Cooperation” (2007), priručnik za međunarodnu kulturnu saradnju (2007). Njegova nova knjiga “Resetting the Stage: Public Theatre Between the Market and Democracy” trebalo bi da bude objavljena 2012. godine, u izdanju Intellecta u Bristolu.

Klaićev sajt je www.draganklaic.eu

(SEEcult.org)

Video
21.06.2024 | 21:54

VOĐENJE: Luka Marjanović – Nevolje u raju

Luka Marjanović: Nevolje u raju, Galerija Doma omladine Beograda, 11-23. jun 2024.