Savremeni umetnik kao ne-filozof
Danski umetnik Asmund Havsten-Mikelsen predstavio je u Novom Sadu i Beogradu svoju knjigu “Ne-filozofija i savremena umetnost”, u izdanju Grupe za konceptualnu politiku (GKP) na srpskom jeziku, kojom želi da objasni svetu kako je to biti savremeni umetnik u 21. veku i ukaže na potrebu novog shvatanja savremene umetnosti kao stanja svesti koje nije ni naučno mišljenje, ni striktno filozofsko. Savremena umetnost, prema njegovom mišljenju, ima veliku moć, ali može da bude i uništena.
U organizaciji GKP, Havsten-Mikelsen gostovao je 14. decembra u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu, gde je predstavio i svoj projekat u nastajanju “Community of Contribution” čiji je cilj da razvije teoriju darežljive zajednice kao novog načina razumevanja moći države blagostanja. U Beogradu je 15. decembra, gostujući u galeriji Remont, predstavio i poslednji projekat “Potopljena modernost” za koji mu je kao inspiracija poslužila Vila “Savoj”, jedno od najuticajnijih i najznačajnijih dela moderne arhitekture koje je projektovao Le Korbizje. Umetničkom instalacijom (potapanjem makete te građevine u prirodnoj veličini), Havsten-Mikelsen izrazio je kritički stav o aktuelnoj situaciji na geopolitičkoj sceni.
Inspirisan tezom francuskog fenomenologa Morisa Merlo-Pontija (1908-1961) o ne-filozofiji kao novoj mogućnosti za mišljenje, Havsten-Mikelsen smatra da konstanta oscilacija između apstraktnog procesuiranja mišljenja i umetničkog izraza predstavlja ne-filozofiju u pokretu.
Savremeni umetnici, prema njegovim navodima, misle odlukama koje prave, interesima koje imaju, izvorima inspiracija, karijerama koje jure, radovima koje proizvode i onim što izjavljuju o svojim radovima. Svi ti aspekti doprinose načinu na koji uokviruju svoj rad u skladu sa različitim kontekstima i većim konceptualnim strukturama, što otkriva situirano mišljenje – ne-filozofiju.
Podsećajući na čuveni redimejd Marsela Dišana, Havsten-Mikelsen poručuje da su umetnici moćniji od sistema, jer imaju moć da postave bilo šta u njega i tako ga gurnu u nove pravce.
“Oni imaju moć da autorizuju i veruju u to što rade – želela to institucija ili ne”, naveo je Havsten-Mikelsen, koj ukazuje u knjizi istovremeno i na institucionalni paradoks savremene umetnosti - rođena je iz radikalnog preispitivanja institucije, kao destrukcija institucije, a danas je savremena umetnost ipak sačuvana institucijom i umetnicima koji predstavljaju savremenu umetnost.
“Stoga svaki savremeni umetnik i sa njim svaki kustos, kolekcionar, kritičar i gradonačelnik veruje u vrednost i prepoznavanje koje dolazi iz institucije. Ali to nije poreklo savremene umetnosti i ne smemo to zaboraviti. Svestan sam tog paradoksa i u sopstvenoj praksi, u svojim konstantnim pokušajima da pridobijem pažnju i priznanje institucije, dok sam svestan da postoji mogućnost za umetnost van institucije. Kao što ima važnijih stvari u životu nego što je umetnost, tako i u umetnosti ima važnijih stvari nego što je institucija”, navodi Havsten-Mikelsen, između ostalog, u knjizi “Ne-filozofija i savremena umetnost”.
Prema njegovom mišljenju, savremena umetnost može nazadovati, može biti cenzurisana i ne mora uspeti da bude ekonomski podržana. Savremena umetnost može biti i uništena, kao što joj to preti u Rusiji zbog državne cenzure i procesuiranja gotovo svake izrečene kritike protiv državnog aparata. Havsten-Mikelsen upozorava i da je savremena umetnost kao javni fenomen uslovljena duhom civilnog društva, a ako je ono uništeno, onda i ona ili nestaje u poptunosti ili postoji samo kao tajna aktivnost za nekolicinu.
I sama naslovna strana srpskog izdanja knjige “Ne-filozofija i savremena umetnost”, na kojoj je fotografija cenzurisanog projekta “Ritam zločina” Borisa Burića i Nenada Rackovića, svojevrsno je upozorenje na opasnosti koje prete savremenoj umetnosti.
“Prevodom ove knjige situiramo sebe, predlažemo da zajedno čitamo ne-filozofiju i savremenu umetnost, trenutne konflikte. Ipak smo u dobrom društvu. To poručujemo naslovnom stranom knjige, našom umetničkom intervencijom koja je podrška jednoj umetničkoj provokaciji, podrška prijateljima koji stvaraju savremenu umetnost. ‘Kralj ničega’ je cenzurisan i ‘Ritam zločina’ se nastavlja. Naslovnicom knjige pamtimo trenutak koji ćemo i obeležiti diskusijom o stanju situacije. Umetničkom polju i polju autonomnog organizovanja ljudi nameće se banalizacija političkog promocijom novih prostora društvenosti opsednutih izbornom mobilizacijom koja se danas sprovodi i u ime političke korektnosti. Događa se osuda umetnosti preko osude umetnika u kojeg se gubi poverenje. ‘Kralj ničega’ i ‘Ritam zločina’ su izložbe umetnika Borisa Burića i Nenada Rackovića, koje je cenzurisala Ulična galerija”, navela je GKP povodom gostovanja Havsten-Mikelsena i objavljivanja knjige.
Knjiga Havsten-Mikelsena i javni događaji povodom njenog izlaska deo su projekta “Mišljenje umetnosti: umetnik savremenik” koji GKP realizuje uz podršku Gradske uprave za kulturu Novog Sada i Danske fondacije za umetnost.
(SEEcult.org)
