Savinova verzija Nušićeve Pučine u JDP-u
Drama „Pučina“ Branislava Nušića biće premijerno izvedena 10. aprila u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, u adaptaciji i režiji Egona Savina, koji to delo vidi kao žanrovski složen, tragičan, apsurdan i satiričan komad o političkom i porodičnom licemerstvu i o neograničenoj potkuplјivosti čoveka, kao i o neumerenom strahu od istine i odmazde vlasti.
Uz poznate komedije, Nušić piše i „porodične drame u miljeu visokog beogradskog društva. A visoko beogradsko društvo to su, naravno, kao i danas, političari, bogati trgovci, advokti, lekari. U tom miljeu Nušić nam na svoj ipak ironičan, duhovit, rekao bih i satiričan, način otkriva jedan svet licemerja, korupcije, pohlepe, sve ono što krasi dramu mentaliteta o kojoj govorimo“, izjavio je Savin 8. aprila na konferenciji za novinare.
Savin je istakao da su, za razliku od komedija mentaliteta, koje su rađene u maniru preterivanja i gde je duhovitost često jedini cilj, Nušićeve drame „nešto ozbiljnija ekspertiza srpskog mentaliteta i uprkos tome što su drame, one su zapravo velika društvena komedija“.
„Pučina“ je priča o lјubavnoj aferi udate žene s ministrom u vladi. U ovoj drami svi su ucenjeni i korumpirani, jer je reč o lјudima iz vlasti ili iz neposredne blizine vlasti. Iza porodičnih, prijatelјskih i lјubavničkih odnosa stoji goli interes. Svi imaju korist od ove afere. Muž koji je službenik u istom ministarstvu, dobija unapređenja, kao i ostali službenici i prijatelјi porodice koji ćute. Žena je odlučna da uz pomoć svoje lepote, šarma i odsustva stida dođe do vrha u društvenoj hijerarhiji, ali u drami, baš kao i u životu, istina procuri pre ili kasnije, naveo je Savin u programu predstave.
Savin je u JDP režirao veliki broj uspešnih predstava, među njima i jednu Nušićevu dramu – „Tako je moralo biti“ 2007. godine.
„Zadovoljstvo mi je što sam ponovo u JDP-u. Ovde nekako najlakše radim, volim ovo pozorište. Ovde mogu, zahvaljujući upravi, da napravim podelu kakvu želim i da se lako sporazumemo oko naslova dela. Naravno, ne ulazi se u ozbiljne zadatke kao što je ova, rekao bih, tragikomedija mentaliteta, bez sjajnog ansambla i odlične tehnike. To je sve ono što JDP ima i omogućava“, izjavio je Savin.
Supružnike igraju Nenad Jezdić i Sloboda Mićalović.
Jezdić je izjavio da je sa ovom ulogom odlučio da definitivno pređe u JDP (iz Ateljea 212), gde je već igrao u dve predstave, takođe u Savinovoj režiji.
„Ovo je bio izazov koji je nedostajao da dođem ovde. Priželjkujem da ova uloga označi novu etapu u mom glumačkom razvoju. Nisam imao na sceni takvo emocionalno trajanje, tu emotivnu frekventnost ni u jednoj predstavi do sada. Hvala Savinu. Dragoceno je kad imate skoro potpunu sigurnost u onoga ko vas vodi kroz ulogu, a Savin to svakako čini“, istakao je Jezdić.
Što se tiča lika, rekao je da razmišlja o tome „kako izgleda taj sunovrat životnog statusa, sunovrat muškosti i društvenog statusa koji se desi u jednom danu“.
„Jako je delikatna priča glumački odigrati čoveka koji u jednom danu sazna da je izgubio sve, sebe kao muža, kao muškarca, kao oca. Tragično i teško“, izjavio je Jezdić.
Sloboda Mićalović istakla je da je zahvalna i srećna što je deo ansambla JDP-a, gde već godinama želi da se vrati i da tu i ostane.
„Ovde dajemo sve od sebe. U predstavi mi je važan izazov kako i na koji način stati iza takve žene, koja je spremna da uradi takve stvari, a ja sam želela, uz razumevanje prvenstveno reditelja, a onda i kolega, da probam da opravdam njene postupke. Nije to jednostavno“, rekla je Sloboda Mićalović.
Kako je dodala, odlika velkih reditelja je da glumcima pruže sigurnost praveći čvrstu konstrukciju „gde ćemo u tim okvirima zapravo biti opušteni i imati mogućnost da razvijamo predstavu iz igranja u igranje. Savin nas vodi na senzitivan način, ne nameće. To je dragocen proces“.
Ljubomir Bandović je pomenuo da predstava govori i o tome kako ljudi odbijaju da prihvate istinu.
„Kažu: Pa čekaj, ja sam dao dinar da uđem u ovo kolo, a sad mi se ne da dva dinara da izađem. Nego daj da vidim ako mogu da pozajmim da ostanem u ovom kolu, ma šta to podrazumevalo. Mi sa svoje strane, glumačke, možemo da kažemo - Kakav je to amoral, tu nema kičme, ali niko od nas se nije našao u toj situaciji da mu život zavisi od toga. Zanimljiva tema“, izjavio je Bandović.
Bojan Dimitrijević je zahvalio Nušiću „što je ostavio za sobom toliko predivnog materijala koji mi možemo i danas s najvećim zadovoljstvom da obrađujemo“.
„Perfektno je pronikao u srž našeg mentaliteta i karaktera, koji se, nažalost, do danas nije promenio. Ovaj komad je fenomenalan. Bavi se temom koja je toliko aktuelna, a to je ogromna želja za uspehom koja čini čoveka vrlo koruptivnim i samim tim podložnim da izda razne ljudske vrline i ono što nas čini ljudima zarad nekog uspeha koji je zapravo šarena laža“, rekao je Dimitrijević.
U ansamblu su i Vesna Stanković, Nebojša Milovanović/Goran Šušljik, Cvijeta Mesić, Jovana Belović, Bojan Lazarov, Maja Kolundžija Zoroe i devojčica Bogdana Obradović.
Pored režije i adaptacije, Savin potpisuje scenografiju i izbor muzike. Kostimografkinja je Lana Cvijanović, a za scenski govor je zadužena Ljiljana Mrkić Popović.
Savin je iskoristio susret sa novinarima i da, kako je rekao, pokrene jednu ozbiljnu temu, a to je činjenica da u Beogradu nema teatra nazvanog Nušićevim imenom.
„Neverovatno je da Beograd nema pozorište 'Branislav Nušić'. To je pisac koji je u rangu najvećih evropskih komediografa – Molijera, Gogolja, Ostrovskog, a njegove drame su potpuno u rangu Ibzena i Strindberga. Da li bi vredeo neki poziv ljudima iz Grada? Ja znam da oni imaju pametnija posla. Kulturni poslenici su u svađama, međusobnim, pa nemaju vremena za ovo, ali to je osnovno pitanje pozorišta i srpske kulture“, rekao je Savin.
Kako je istakao, Nušić je „najznačajniji srpski dramski pisac, naročito po svojim dramama“.
„Za razliku od komedija, koje su već domaće štivo i postoje na repertoarima svih srpskih pozorišta, njegove drame su retko izvođene, a izuzetno su važne, naročito za ono vreme s početka 20. veka, kada je tek stvarana srpska građanska drama. Nušić je rodonačelnik srpske građanske drame“, rekao je Savin.
Direktorka JDP-a Tamara Vučković Manojlović izrazila je zadovoljstvo što „Pučina“ konačno izlazi pred publiku, podsetivši da je premijera odlagana još od novembra 2020. zbog epidemiološke situacije.
Inače, u JDP-u je do sada bilo čak 17 predstava prema Nušićevim delima, među kojima su dve verzije „Gospođe ministarke“ i tri „Sumnjiva lica“. Dramu „Pučina“ prvi put je postavio Dejan Mijač 1977. godine, a igrali su Milan Gutović, Svetlana Bojković, Branko Cvejić, Josif Tatić, Cvijeta Mesić…
*Foto: Nebojša Babić
(SEEcult.org)