Šarlota Rempling: Uvek postoji način da se iskaže svoj stav
Jubilarni, deseti Šekspir festival biće završen 12. oktobra u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu gostovanjem pozorišta Pitera Bruka Theatre des Bouffes du Nord i Šekspirovim sonetima u izvođenju britanske glumice Šarlote Rempling, koja se u susretu sa novinarima osvrnula na neke od čuvenih filmova koje je snimila tokom višedecenijske karijere, pominjući posebno period 60-ih i 70-ih godina kao vreme slobode. Izrazila je nadu u opstanak nezavisnih filmskih autora i ostvarivanje njihovih ideja bez obzira na sve.
Kada je stupila na film 60-ih godina, kako je rekla, to je bilo vreme kada je postojala mogućnost da se prikaže stvarnost kroz film, jer cilj nije bio da služi samo za zabavu.
To je 60-ih i 70-ih značilo prevazilaziti granice, otvoriti vrata za nove ideje, stvarati nešto što do tada nije bilo viđeno... Osećali smo da radimo nešto drugačije, živeli smo kroz film... Postojala je prava sloboda, i tada su nastali neki izvanredni filmovi, inteligentni, istraživački, koji su bili način da nove ideje zažive i da prenesemo publici naša osećanja, rekla je Šarlota Rempling, ističući da je srećna što je bila deo toga. Dodala je da su vremenom tehnologije počele da napreduju, promenio se način na koji se snimaju i razumeju filmovi, a pojavili su se i cenzura, politička korektnost... Ipak, uverena je da uvek postoji način da se iskaže svoj stav, zbog čega se nada da će nezavisni stvaraoci nastaviti da predstavljaju svoje ideje bez obzira na sve i da donose promene i drugačija osećanja kroz film.
Foto: Jelena Ivanović
Odgovor na pitanje kako pozorište danas vidi savremenog čoveka, Šarlota Rempling prepustila je rediteljki Sonji Vider Aterton, koja se sa njom pojavljuje na sceni i kao violončelistkinja u predstavi “Šekspir – Bah”, koja spaja odabrane sonete Vilijama Šekspira i muzičke svite Johana Sebastijana Baha.
Prema mišljenju Sonje Vider Aterton, svi osećamo protok vremena i strahujemo od toga šta će vreme učiniti našem licu, plašimo se da nećemo biti voljeni... "Sva ta pitanja će postojati dok postoje ljudi. Ovaj naš komad je zato kao određeno putovanje u sećanje, gde se soneti pojavljuju kao svojevrsni trenuci u sećanju i daju ritam muzici i rečima", rekla je Sonja Vider Aterton.
Povodom filma "Noćni portir" Lilijane Kavani, u kojem je odigrala jednu od nezaboravnih uloga preživele žrtve koncentracionog logora, koja posle rata u jednom hotelu ulazi u sadomazohistički odnos sa bivšim SS oficirom (Dirk Bogart), te povodom bujanja neonacizma danas, Šarlota Rempling je rekla da "Noćni portir" nije radila iz političkih razloga, već je smatrala da je reč o dobroj ljubavnoj priči. Rekla je da nije znala mnogo o priči koja se krije iza toga, jer se u to vreme (rođena je 1946) nije mnogo govorilo o nacizmu.
"Moja ideja je bila samo da tu divnu istinitu priču prenesem na ekran, a što se tiče politike, ne bih želela da iskoristim ovo kao platformu za političke razgovore", rekla je Šarlota Rempling, koja smatra i da je "Noćni portir" nije stvorio, već ju je definisao kao glumicu.
Nije želela ni da priča o svom odnosu sa Lilijanom Kavali, sa kojom se pojavila na proteklom Venecijanskom filmskom festivalu povodom Zlatnog lava za životno delo koji je dobila ta legendarna rediteljka.
"Film je sam priča za sebe, tu je da vas uveri u istinu koju želimo da iznesemo na ekranu. Otkriva najdublje tajne koje kao stvaraoci nosite u sebi", rekla je Remplingova.
Foto: Jelena Ivanović
Prema rečima Šarlote Rempling, sve njene uloge su kao određeni delovi nje same.
"Često osećam kao da imam mnogo imena. Trudila sam se da, bez obzira da li su ti likovi pozitivni ili negativni, budu takvi kao da bih mogla da živim njihove živote", dodala je slavna glumica, napominjući da je u pozorište ušla dosta kasnije nego na film. Uradila je tri predstave, ali je shvatila da je to nije medij koji omogućava toliko lako dodirnuti nečiju dušu kao što je to moguće pomoću kamere.
"Ove predstave su drugačije od dramskog izvođenja predstava, traju relativno kratko, ali omogućavaju da putujemo širom sveta. Soneti se izvode uz muziku. Ovi soneti su neke od najlepših ljubavnih pesama koje su ikada napisane, pa je zadovoljstvo preneti ljudima živo izvođenje muzike i poezije", istakla je Šarlota Rempling, koja je sa violončelistkinjom i kompozitorkom Sonjom Vider-Aterton sarađivala ranije i na predstavi Danses nocturnes koja kombinuje svite za violončelo Bendžamina Britna i poeziju Silvije Plat.
Upitana koliko joj je blizak Šekspir i da li bi igrala neki njegov lik, Šarlota Rempling je rekla da naravno da ima takvih uloga, ali da ne zna - kada bi joj ponudili neku od njih danas, da li bi mogla da je prihvati, jer nije šeksipirijanska glumica. "Ali, sam dobra glumica za kazivanje Šekspirovih soneta!", dodala je uz smeh.
Foto: Snežana Miletić
Šarlota Rempling kazala je i da nikada sebe nije ni smatrala glumicom.
"Ne smatram da glumim, već stavljam sebe u tuđu kožu i predstavljam ono što osećam", dodala je slavna glumica, koja je rekla i da ono što daje u ulogama nije njeno lice, već ono što je unutrašnje u njoj, čak i kada joj nije bilo lako i kada se borila sa nekim unutrašnjim demonima.
Povodom izbora soneta i muzike za predstavu "Šekspir - Bah", rediteljka je rekla da su želele da izbegnu da se Bahova muzika i Šekspirovi soneti slušaju odvojeno.
"Hteli smo da stvorimo određenu intimu, osećaj putovanja kroz koje zajedno idemo. To putovanje je bilo dugo i sa mnogo skretanja, ali uspeli smo da dođemo do cilja, da nađemo našu kuću, dom. Tu je bitna uloga Šarlote, jer ona kada čuje izvođenje određenih muzičkih dela kroz sećanje priziva određene sonete i tu dolazi do tog nekog stvaranja koje ljudi osećaju, kada se pronađe dobar prostor u kojem se svi osećaju udobno", rekla je Sonja Vider Aterton.
Foto: Jelena Ivanović
Osnivač Šekspir festa Nikita Milivojević istakao je da je gostovanje predstave "Šekspir - Bah" izvanredna završnica jubilarnog izdanja tog festivala.
"Nismo mogli bolje da završimo. Ovaj susret smo planirali skoro dve godine, ogromna je sreća da smo uspeli", rekao je Milivojević, dan nakon što je obavio dužnost novog umetničkog direktora 57. Bitefa.
Prvi deo 10. Šekspir festivala otvoren je 29. juna u Vili Stanković u Čortanovcima predstavom “Bogojavljenska noć” reditelja Ivana Vanje Alača, koprodukcijom samog festivala, Pozorišta mladih i Akademije umetnosti u Novom Sadu.
*Naslovna foto: Snežana Miletić
(SEEcult.org)
