• Search form

08.02.2012 | 12:30

Sarajevska zima, uprkos zimi

Međunarodni festival Sarajevska zima svečano je otvoren 7. februara ceremonijom u Zemaljskom muzeju, uprkos izuzetno niskoj temperaturi i vanrednom stanju u Sarajevu, zbog čega su neki programi odloženi.

Ceremonija otvaranja 28. Sarajevske zime poslužila je kao svojevrsni vremeplov od najranijeg vremena do danas, a direktor festivala Ibrahim Spasić ukazao je i na današnjicu i teško stanje ustanova kulture u BiH, uz poruku da je očuvanje kulture od ključnog značaja.

Sarajevska zima, uprkos zimi

Međunarodni festival Sarajevska zima svečano je otvoren 7. februara ceremonijom u Zemaljskom muzeju, uprkos izuzetno niskoj temperaturi i vanrednom stanju u Sarajevu, zbog čega su neki programi odloženi.

Ceremonija otvaranja 28. Sarajevske zime poslužila je kao svojevrsni vremeplov od najranijeg vremena do danas, a direktor festivala Ibrahim Spasić ukazao je i na današnjicu i teško stanje ustanova kulture u BiH, uz poruku da je očuvanje kulture od ključnog značaja.

U Zemaljskom muzeju je otvorena izložba “Dr. Ćiro Truhelka - U spomen na jednog pionira", organizovana povodom 70-godišnjice smrti prvog doktora istorije umetnosti i arheologije u BiH, kao i 125 godina Zemaljskog muzeja BiH, čiji je Truhelka bio jedan od osnivača, kustos i direktor.

Početak 28. Sarajevske zime je i u znaku savremene umetnosti Danske, koja ima status počasnog gosta povodom predsedavanja Evropskom unijom, a 8. februara u Turskom kulturnom centru otvara se i izložba umetničke grupe Nine Dragon Heads “Svetlo svitanja” s radovima dvadesetak umetnika iz 15 zemalja. Među njima su i Daniel Premec i Nela Hasanbegović iz BiH.

Sarajevo je okupilo na početku zimskog festivala i predstavnike evropskih prestonica kulture, a predstavlja još nekoliko izložbi na različitim lokacijama, uključujući crteže Manuela Ocampa iz Filipina i deo zbirke kolekcije Ars Aevi.

Pojedini programi su odloženi zbog vanredne situacije izazvane vremenskim neprilikama, uključujući predstavu “Crvenkapica na zrnu graška” Pozorišta lutaka iz Niša i reviju filmova Višegradske grupe, kao i koncert Sarajevske filharmonije, koji će, umesto 9. februara, biti održan dva dana kasnije.

Sarajevska zima dobila je pokroviteljstvo generalne direktorke UNESKO-a Irine Bokove, koja je istakla u poruci organizatorima da toplo pozdravlja tu inicijativu koja će okupiti umetnike iz 40 zemalja sa ciljem da afirmiše i promoviše kulturne različitosti. “Ovaj projekt, s kojim je UNESCO imao zadovoljstvo biti povezan u prošlosti, savršeno se slaže s glavnim ciljevima Organizacije u vezi s promocijom interkulturalnog dijaloga”, istakla je Irina Bokova.

I predsednica Komiteta za kulturu i obrazovanje Evropskog parlamenta Doris Pak (Pack) pozdravila je organizatore, učesnike i publiku 28. Sarajevske zime, ističući da je taj festival organizovan čak i u ratno vreme 90-ih.

“Posećujući Sarajevo mnogo puta, uverila sam se da bogato tkanje multikulturne baštine grada, njegova komplikovana istorija i njegov sadašnji doprinos evropskoj kulturi zaslužuju veliko priznanje EU. U skladu s tim, duboko sam poštovala nedavne napore da Sarajevo bude nominovano za evropsku prestonicu kuture 2014. Pa ipak, iz mnogo proceduralnih razloga, to nije bilo moguće. Zato smo se dogovorili da naslov bude ‘Sarajevo 2014 - Evropski most kulture’ i krajnje sam oduševljena tim rešenjem. Obeležavanje 100-godišnjice atentata koji je izazvao Prvi svetski rat 1914. će sigurno imati simboličku vrednost za Evropu”, navela je Doris Pak u poruci objavljenoj na sajtu Sarajevske zime.

Sarajevska zima prestaviće do 21. marta radove više od hiljadu umetnika iz 47 zemalja, kako iz regiona, tako i iz celog sveta, koje su odabrali selektori: Ognjen Bomoštar, Edina Papo, Dragan Jovičić, Mirsad Bećirbašić, Lejla Panjeta, Ivana Jevđević-Udovičić, Maja Abdomerović i Dragana Brkić.

Vizuelni program obuhvata i izložbe Amele Hadžimejlić, Dražena Grujića, Petera Garla, učesnika Bijenala mladih Evrope i Mediterana, Marije Miloševske iz Makedonije, Udruženja likovnih umetnika Crne Gore, Mileta Šaule iz Srbije, grupe egipatskih umetnika...

Najavljena su i brojna pozorišna gostovanja, kao i premijere nekoliko predstava, među kojima je “Sumnja” (John Patrick Shanley), u režiji Selme Spahić u Kamernom teatru 55, te “Strah i beda Trećeg rajha” prema motivima Bertolta Brehta, u režiji Nermina Hamzagića u SARTR-u.

Najavljeno je i tridesetak koncerata, uključujući dve opere (Karmen i Safikada), a biće prikazano i više od 30 filmova.

Specijalni programi 28. Sarajevske zime posvećeni su obeležavanju nekoliko jubileja, uključujući 60-godišnjicu Evropske asocijacije festivala (EFA). Sarajevska zima je članica te najveće asocijacije art festivala u Evropi od 1995. godine.

Među specijalma je i obeležavanje 300-godišnjice Žan Žaka Rusoa, 200 godina od rođenja Čarlsa Dikensa, 150 godina od rođenja Kloda Debisija, 95 godina Maka Dizdara, te 70-godišnjica smrti Ćire Truhelka, 80-godišnjica rođenja Affana Ramića, stogodišnjica rođenja Mikelanđela Antonionija, pola veka filmskog junaka Džejmsa Bonda, te vek priče o Tarzanu i stogodišnjica rođenja Elizabet Tejlor.

Specijalni program obuhvata, između ostalog, i predstavu “Prokleta avlija” Teatra kabare Tuzla koju je, prema čuvenom romanu nobelovca Ive Andrića režirao Nebojša Bradić.

Organizator Sarajevske zime je Međunarodni centar za mir Sarajevo, čiji je umetnički direktor Ibrahim Spahić.

Sarajevska zima prvi put je održana 1985. godine. Festival je održavan bez prestanka svih proteklih godina, tokom kojih je dobio i niz međunarodnih priznanja i najznačajniju nagradu Sarajeva (Šestoaprilska nagrada).

Festival je do sada, za ukupno 1.204 dana, realizovao 3.317 umetničkih projekata sa 31.310 učesnika, a privukao je više od tri miliona posetilaca.

Sajt “Sarajevske zime” je www.sarajevskazima.ba, a program se nalazi i Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org

(SEEcult.org)

Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r