• Search form

17.07.2016 | 20:19

Samo svoji - Zajdl i Šijan

Samo svoji - Zajdl i Šijan

Filmski reditelji Ulrih Zajdl i Slobodan Šijan, ovogodišnji dobitnici nagrade “Aleksandar Lifka” za izuzetan doprinos evropskom filmu, poznati su po filmovima kojima na različite načine provociraju publiku, a obojica, kako su rekli na 23. Festivalu evropskog filma Palić, rade na osnovu onoga što osećaju, ne razmišljajući unapred o reakcijama gledalaca.

“To je neka moja intuicija. Moji filmovi nastaju tako što posmatram stvari oko sebe, razmišljam o onome što osećam povodom tih stvari i onda to tematizujem. Idem kroz svet otvorenih očiju. Nema tu nikakve računice, jednostavno pravim priču na osnovu onoga što osećam”, rekao je Zajdl 17. jula na konferenciji za novinare 23. Palića, na čijem je otvaranju izazvao pažnju govorom kojim je pozvao kolege da se odupru logici tržišta i željama masovne publike, jer samo tako mogu održati živom evropsku kinematografiju.

Zajdlov govor na otvaranju 23. Palića, kako je rekao direktor tog festivala Radoslav Zelenović, odusevio je i kolege i publiku ozbiljnim pristupom i sadržajem, kao pravi filmski manifest.

Zajdl je rekao da nije imao nameru da pravi manifest, već je želeo da uputi savet i preporuku mladim rediteljima da u vremenu u kojem su najvažnije kvote pruže otpor takvoj situaciji u kinematografiji, da veruju u ono o čemu žele da snimaju film, u svoju ideju i u ono što smatraju važnim.

“Poziv da ne razmišljaju o publici bio je neka vrsta provokacije”, rekao je Zajdl, autor više od 22 igranih i dokumentarnih filma, među kojima su najpoznatiji “Pasji dani”, “Uvoz/izvoz” i trilogija “Raj: Ljubav”, “Raj: Vera” i “Raj: Nada”.

Zajdl je rekao i da mu se “gadi politička korektnost u filmu”.

“Ako se tako nastavi onda će umetnički film izumreti, neće imati neku posebnu odliku, nego će se prilagođavati stavovima i ukusu televizijske publike. U tom slučaju svi će prestati da idu u bioskop. Osrednjost je smrt za umetnički film”, rekao je Zajdl, koji je često snimao filmove na temu usamljenosti, koju smatra aktuelnom, mada paradoksalnom.

Prema njegovim rečima, danas kada je sve umreženo i svake sekunde možemo sa svakim da stupimo u kontakt, usamljenost je sve veća.

“Moja tema je i ljubav, kao egzistencijalna čežnja. I kada je neuspela, o ljubavi vredi govoriti”, rekao je Zajdl, koji je posle trilogije “Raj” najavio film “Safari” o evropskim turistima koji idu Južnu Afriku i Namibiju da ubijaju životinje. Očekuje da će biti premijerno prikazan na Filmskom festivalu u Veneciji.

Povodom filma “Uvoz/izvoz” o ljudima kao robi, koji je pre desetak godina bio šokantan, dok je danas ta tema gotovo uobičajena priča, Zajdl je rekao da teme-probleme otkriva intuitivno.

Uvoz/izvoz” danas, kako je rekao, može čak da deluje kao slaba slika u odnosu na to kakav je negativan razvoj doživela u međuvremenu Evropa.

Govoreći i bioskopskoj publici u Austriji, Zajdl je rekao da je situacija verovatno nešto bolja nego u Srbiji, ali je i tamo sve koncentrisano na Beč i nekoliko većih gradova.

“Stvari ne mogu da se vrate unazad, stara bioskopska kultura više neće postojati. Obasipani smo različitim sadržajima sa televizije i interneta i jednostavno niko više nema vremena da izabere samo jedan film i posveti mu celo veče da ode da ga gleda u bioskopu”, rekao je Zajdl, dodajući da je zahvalan na tome što, kao i drugi važni reditelji, ima svoje gledaoce, ali sve ih je manje, jer se umetnički film gasi.

Umetnički film je, kako je rekao Zajdl, nastao protiv mejnstrima i Holivuda, ali od njega se ne može živeti.

“Ipak, ne sme da podlegne tome da iz komercijalnih i razloga političke korektnosti, počne da liči na Holivud, jer onda se gubi svaki smisao. Važno je i za umetničku scenu i za društvo u celini da se očuva umetnički film”, poručio je Zajdl.

Kultni domaći filmski autor Slobodan Šijan složio se sa Zajdlom da ne treba unapred razmišljati o tome šta publika voli, već da treba raditi na osnovu ličnog osećaja.

“Sebe smatram rediteljem komedije, pokušavao sam da radim filmove koji su meni smešni, a onda oni mogu da izazivaju sličan efekat i kod drugih. Mislim da je to osnovni princip koji treba da postoji u autorskom filmu – radiš na osnovu svog osećaja i ubeđenja i to onda eventualno korespondira sa nekim drugim”, rekao je Šijan.

Prema njegovim rečima, opredelio se za komediju, jer humor najsporije zastareva.

“Osim toga, komedija nosi nešto subverzivno, neki napad na autoritete i institucije”, rekao je Šijan, dodajući da mu je posebno interesantan crni humor, koji je vezan i za neke andergraund pokrete.

“Potreba za smehom postoji u svakoj individui. I po medicinskim istraživanjiam humor je okrepljujući”, dodao je Šijan, ocenjujući da u evropskom filmu nema dovoljno smeha i da se i autori i filmofili stide komedije. Zato nagradu “Lifka”, kako je dodao, doživljava kao svojevrsno ohrabrenje za komediju.

Na pitanje kako ostati u granicama dobrog ukusa, Šijan  je rekao da se nije uvek to ni trudio, niti se ponekad libio takozvanih jeftinih udaraca.

“To jeste rizično, ali radio sam po osećaju, nekada na samoj ivici. Problem je što se tu nalazite u konkurenciji sa onima koji proizvode petparačke, banalne komedije, ali na blagajnama prave rezultate. Ako hoćete da postignete nivo - da se ljudi smeju, a da nije banalno, onda i produkcija više košta. Nije uopšte jednostavno napraviti kvalitetnu komediju”, dodao je Šijan, autor filmova kao što su “Ko to tamo peva”, “Maratonci trče počasni krug” i “Davitelj protiv davitelja”.

Šijan trenutno radi na niskobudžetnom scenariju Svetislava BasareDiskopatija” za koji nije dobio finansijsku podršku na republičkom nivou, ali jeste u Vojvodini, pa će to iskoristiti da snimi deo filma.

“To je moj pokušaj da knjigu najznačajnijeg pisca trenutno u Srbiji sprovedem u filmski medij. Mislim da će film biti na ivici eksperimenta, jer Basara piše dosta eksperimentalnu prozu”, rekao je Šijan, koji nije želeo da detaljnije govori o sadržaju, već je uputio novinare da pročitaju Basarin “Majn kampf”.

Kao redovan posetilac bioskopa, Šijan kaže da prati koliko stigne najrazličitije filmove.

“Verujem da filmski kvalitet postoji u svim vrstama i žanrovima. Ima vitalnih kinematografija, ima mladih autora. Upravo sam bio u Sloveniji, na Festivalu filma i vina u Ljutomeru, koji je posvećem novom hitu među žanrovima – hororu. Dok se nisam napio video sam puno zanimljivih stvari”, rekao je Šijan, koji je na Paliću ranije učestvovao kao član žirija, a smatra da taj festival ima dobar koncept i da na fokusiranost na evropski film usmerava i geografska lokacija Palića.

Palićki festival predstavlja do 22. jula više od sto filmova iz evropskih zemalja, a otvoren je berlinskim pobednikom "Požar na moru" Đanfranka Rosija. U  Glavnom programu je 14 filmova koji se bave temama u rasponu od izbegličke krize do porodičnih drama, a potpisuju ih reditelji poput Kristijana Munđijua, Bruna Dumona i Nikolasa Vindinga Refna. U takmičarskom programu “Paralele i sudari” je 11 aktuelnih filmova iz istočnoevropskih zemalja, počev od rumunskog filma “NazakonitoAdriana Sitarua, koji je upravo nagrađen na 63. Pulskom filmskom festivalu.

Festivalski sajt je palicfilmfestival.com, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org.

(SEEcult.org)

Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r