Rokenrol i književnost
Gradska knjižnica posvećuje februarsko izdanje temi rokenrola i književnosti, a učesnici - novinari, publicisti i pisci koji su godinama pisali o rok muzici iz različitih uglova, pokušaće da odgovore, između ostalog, i na pitanje da li je pisati o rokenrolu tek samo još jedan vid pisanja o “zabavnim” sadržajima koji služe za popunjavanje rupa u efemernoj svakodnevici ili nužno sa sobom nosi i pisanje o važnim političko/društveno/estetskim problemima?
Na tribini “Da li je pisati o muzici isto kao i plesati o arhitekturi?” učestvovaće 18. februara u Kulturnim centru Grad rok kritičar Žikica Simić, publicista i književni kritičar Teofil Pančić i muzički kritičar i jedan od urednika Popboksa Nebojša Marić.
Da li je rokenrol umetnost danas je još samo dilema gluvih, pisao je još pre tri decenije Branko Vukojević, jedan od najvažnijih jugoslovenskih rok novinara. No, budući da je rokenrol u dobroj meri nastao iz specifičnog sudara više “klasičnih” umetničkih disciplina (pre svega, muzike, a zatim poezije i pozorišta), Gradska knjižnica pokušaće predstojećom tribinom da bar donekle odgovori na pitanje o odnosu rokenrola i reči koji je u svakom slučaju višestruk.
O rokenrolu se može pisati u novinarsko/publicističkom smislu; rokenrol pesme mogu biti primer vrhunske poezije; rokenrol kao specifičan - prvenstvno društveni, a potom i umetnički - fenomen dobrano je uticao na čitave generacije književnika i neophodan je činilac u razumevanju njihove poetike; te, naposletku, mnogi rok muzičari su, posle svojih muzičkih vrhunaca ili čak i uporedo sa njima, objavljivali vrlo interesantna književna dela.
Ostaju otvorena pitanja da li je u dnevnoj ili nedeljnoj štampi važno rokenrolu posvetiti onoliko mesto koliko se posvećuje i konvencionalnim umetničkim formama, da li je pisanje o životima velikih rok muzičara tek u reči uobličen pogled kroz voajersku ključaonicu u život slavnih i bestidnih ili su ta svedočenja važne slike epohe, da li su pesme koje su na svojim pločama otpevali Bob Dilan ili Leonard Koen samo pop muzika ili pevana poezija na način na koji poezijom smatramo i, recimo, pesme Ezre Paunda ili Volta Vitmana, možemo li te otpevane pesme lišiti prezira i staviti ih u kanon ili zauvek moramo da ih, svesno ili nesvesno, diskreditujemo tim rokenrol epitetom? Da li možda poezija - kada je okružena distorziranim rifovima, lupom bubnjeva ili reskim zvucima akustučnih gitara protestnih pevača - dobija emancipatorski potencijal koji danas ne može da ima u standardnom književnom formatu? Da li možemo razumeti čitav niz raznorodnih pisaca - od Alana Ginzberga do Nika Hornbija - ako ne poznajemo i razumemo rokenrol kao formu? Da li se pisanje književnih dela rok muzičara kao što su Peti Smit, Nik Kejv, Vudi Gatri, Raj Kuder, Leonard Koen i mnogi drugi razvija i napreduje uprkos ili zahvaljući njihovom rokenrol bekgraundu? To su samo neka od pitanja o kojima će biti reči u februarskom izdanju Gradske knjižnice.
Publika će u KC Gradu imati priliku i da uživa u kraćem akustičnom nastupu mladog beogradskog kantautora Dušana Strajnića iz grupe Stray Dogg, a biće organizovan i mali sajam knjiga koje su posvećene rok muzici. Posetioci će imati priliku da uživaju i u dobroj muzici u izboru učesnika tribine i moderatora Bojana Marjanovića i Tijane Spasić.
(SEEcult.org)
